Najbolji istraživač onkologije na svetu je naš profesor iz Kragujevca: Ivan dvostrukom blokadom razara rak

Printskrin: RTS

Hiljade naučnika u svetu se svakog dana bori da pronađe lek protiv raka, smrtonosne bolesti koja svakodnevno odnosi na hiljade života, a najbolji među njima ove godine je redovni profesor kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka dr Ivan Jovanović (45). Ovo priznanje mu je dodelio Međunarodni komitet za nagrađivanje istraživača na polju onkologije, što je zvaničan naziv organizacije koju čini kolegijum urednika najprestižnijih naučnih časopisa.

Profesor Jovanović je bio na čelu multidisciplinarnog tima istraživača koji je primenio novu terapiju protiv malignih ćelija koje razaraju organizam.

Preporučujemo

Pored istraživača iz Kragujevca, tim su činili naučnici sa Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu i Univerziteta u Pitsburgu (SAD). Rad komplikovanog naziva dobio je najviše ocene urednika vodećih svetskih časopisa iz oblasti medicine.

– Danas su maligne bolesti ozbiljan medicinski problem, ako ne i najveći, zato što je većina kancera neizlečiva. Upravo zbog toga su terapije tih bolesti u fokusu istraživanja mnogih ustanova u svetu, pa i kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka, koji je bio nosilac nagrađenog projekta i rada. Blokada poznatog molekula PD 1 dala je odlične rezultate u terapiji malignih bolesti, a mi smo, osim PD 1, blokirali i citokin interleukin 33. Tako smo došli do saznanja o mogućoj dvostrukoj blokadi koja dodatno usporava širenje tumora i značajno pojačava imunski odgovor – objašnjava Jovanović ukratko za Politiku.

Ovo naučno dostignuće laicima verovatno ne govori mnogo, ali treba znati, kaže on da je za blokadu molekula PD 1, 2018. godine dodeljena Nobelova nagrada, i to najbrže u istoriji medicinskih nauka.

– Nobelova nagrada za medicinu se obično dodeljuje decenijama posle nekog otkrića, a za otkriće blokade molekula PD 1 dodeljena je posle samo nekoliko godina. Koristeći se tim revolucionarnim otkrićem, mi smo otišli korak dalje i izneli ozbiljne naučne dokaze o mogućoj dvostrukoj blokadi, odnosno dodatnoj blokadi pomenutog interleukina 33. Utvrdili smo da se sinergijom ove dve blokade dolazi do daleko učinkovitije terapije. Zapravo, korišćenjem još jednog terapeutskog agensa, uspeli smo da smanjimo dozu leka i istovremeno postignemo isti ili čak veći terapeutski efekat, uz značajno smanjenje negativnih pojava koje prouzrokuje svaki lek – dodatno objašnjava profesor Jovanović

Svrha svakog medicinskog istraživanja, pa i ovoga o kome je reč, leži u tome da se pronađe pravi lek i pomogne pacijentima. Ipak, put od naučnog otkrića do primene leka u kliničko praksi je izuzetno komplikovan i dug, pa samo mali broj eksperimentalnih radova doživi svoju praktičnu realizaciju.

– Taj put je zaista trnovit. Terapija antitelima koja blokiraju molekul PD 1 koristi se i u našoj zemlji za lečenje tumora pluća, debelog creva, glave i vrata, u svetu za još više lokalizacija, a nama će biti potrebno još mnogo napornog rada da bi se došlo do primene leka za blokadu interleukina 33. Da ne bude zabune, eksperimente smo radili na miševima, a da bi se došlo do kliničke primene moramo da uradimo dodatna ispitivanja na životinjama, malim i velikim sisarima, a onda slede kliničke studije, ispitivanja na ljudima, pacijentima koji žele da budu dobrovoljci. Uz sve to moramo da obezbedimo organizacionu i finansijsku podršku neke farmaceutske kompanije koja bi bila zainteresovana da proizvodi naš lek – kaže Jovanović.

Medicinska istraživanja su izuzetno skupa i najčešće zahtevaju ozbiljnu novčanu potporu bogatih međunarodnih fondova ili državnih institucija. No, ne mora uvek da bude tako, a primer za to je upravo nagrađeni rad.

– Ne mogu da kažem da naša država ne ulaže u nauku, ali u Srbiji ne postoji naučnik koji će vam reći da je to dovoljno. Naš projekat nije prošao na državnom konkursu. Jednostavno, nije bilo dovoljno novca da se finansiraju sva kvalitetna istraživanja. Zbog toga je projekat finansirao Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu, koji duže od jedne decenije ulaže u naučna istraživanja. Na našem fakultetu postoje „Junior projekti” koji se finansiraju novcem studenata koji upisuju i plaćaju doktorske studije. U pitanju je namenski fond iz kojeg naučni projekti dobijaju oko milion dinara, što je dovoljno za potrošni materijal. Nedostaje nam skupocena oprema, što je ozbiljan problem – navodi Jovanović, dodajući da se srpska nauka dobro kotira u svetskim okvirima pre svega zahvaljujući idejnom potencijalu naših istraživača.

Prema listi koju pravi „Tajms hajer edukejšen”, Univerzitet u Kragujevcu je najbolji u Srbiji, a već četiri godine zaredom se visoko kotira i na Šangajskoj listi 500 najboljih naučnih ustanova u svetu. Doprinos tom uspehu su dali profesori matematike, a zahvaljujući velikom broju radova sa sci liste iz oblasti kliničke medicine, kojom se bave profesori Fakulteta medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu je svrstan među 300 najboljih na Šangajskoj listi. Značajnu ulogu u svemu tome odigrao je i profesor Jovanović, šef katedre za mikrobiologiju-imunologiju i onkologiju na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevca.

(Telegraf.rs)