Devetogodišnju devojčicu leče od anoreksije: Ona je najmlađi pacijent sa ovom dijagnozom u Srbiji

Foto: Shutterstock

U Srbiji 40 hiljada mladih ljudi pati od neke vrste poremećaja u ishrani, a čak 95 posto čine devojke. Poremećaj u ishrani nije samo prekomerna gojoznast, već bulimija i anoreksija, od kojih često pate lepe i zgodne žene.

U emisji "Ako progovorim" na televiziji K1, gošće Goce Tržan bile su dijetičarka i nutricionista Dragana Strinavić, Magdalena Miković i psihoterapeut Marija Milenković. One su govorile o uzrocima i posledicama ovog problema, koji je najzatupljeniji kod omladine.

Preporučujemo

- Najčešći poremećaji su anoreksija i bulimija. Anoreksija je najsmrtonosnije oboljenje od svih psihijatriskih bolesti. Stopa smrtnosti je preko 15 posto, a najmlađi slučaj anoreksije koji trenutno imamo je devetogodišnja devojčica. Ono što spaja bulimiju i anoreksiju je izražena anksioznost. Kod anoreksije simptomi su gubitak apetita i telesne mase, strah od hrane, strah od dobijanja u telesnoj masi, a sve to je povezano sa faktorima u pubertetu tokom odrastanja. To je bolest koju pre svega lee psihijatari. Kod bulimije, postoji taj začarani krug pražnjenja, povraćanje i prejadanje - rekla je dijetičarka i nutricionista Dragana Strinavić i dodala koji sve simptomi mogu pratiti anoreksiju i bulimiju.

Istakla je da je prvi simptom potpuni gubitak menstruacije. Devojčice ili devojke tada vraćaju u prepubertetski period. Što znači, kako u pogledu hormonskog statusa, tako i u pogledu izgleda i mišljenja.

- To je jedna dublja priča. Što više dođe do gubitka u telesnoj masi, sve je veća distanca na u odnosu onu telesnu masu koju treba da imaju, a prema kojoj imaju averziju. Dolazi do maljavosti na licu, gubitak kose. Dolazi do disbalansa svih elektrolita, takođe lipidni status, glikemija, pad gvožđa. Sve je povezano - rekla je Dragana i dodala da osobe koje imaju bulimiju mogu da izgledaju idealno a ono što prvo strada kod njih je jednjak pa u nekom momentu može da se stvori refleks da povrate kada to i ne žele.

Uzrok anoreksije može biti zlostavljanje 

Kako ističe psihoterapeut Marija Milenković, najčešći uzrok anoreksije može da bude neko zlostavljanje ili vršnjačko nasilje, dok kod bulimije žene kroz povraćanje izbacuju neku vrstu traume, a prekomerna gojaznost najčešće je propraćena agresijom.

- Ishrana je važan segment života i u njemu se svakako ocrtavaju emocije, odnosno pozadinski ono što mi nosimo, prvenstveno afektivni poremećaji koji su vezani za to. Afektivni poremećaji su, kada imamo prejedanje i povraćanje. Svaka stota devojčica ima neka od ova dva poremećaja. Najvažnije za ove devojčice su dobri porodični odnosi. Ostvarenje dobrih odnosa sa majkom, poverenja, ljubavi, emocionalne zadovoljenosti u periodu adolescencije, kada se devojčice uklapaju u socijalnu sredinu. Uzrok bolesti, mogu da dovedu i uticaji spoljašnjih faktora, imamo neke trendove koji to impliciraju, da morate da budete jako mršavi i pogrešno shvatanje izgleda telesne figure. Nerealno viđanje sebe. Uvek imamo taj neki traumatičan događaj viđanja sebe. Od svih tih 95 posto devojčica koje imaju poremećaj u ishrani, najveći problem je poremećaj odnosa sa majkom – rekla je psihoterapeut Marija Milenković.

Magdalena se sa anoreksijom borila punih 6 godina 

Magdalena Miković je devojčica koja je sa 14 godina upala u čeljusti anoreksije i punih šest godina joj je trebalo da se izvuče iz tog pakla.

- Prošlo je dosta vremena dok sam ja shvatila da ima zdravstveni problem. Sve se vezuje za sliku devojaka koje moraju da budu premršave. Nije to baš istina, već je tu prisutan strah od gojaznosti i strah od hrane. Kada dođete u stadijum da izgledate kao da ste došli iz koncentracionog logara, znak je da bolest porilično dugo traje. Nije neko mogao da izgubi 30 kilograma u roku od sedam dana, nego to mora da traje bar godinu ili dve, da bi se došlo do tog stadijuma - rekla je Magdalena i dodala da se za pomoć prvo obratila mami.

Kako kaže, rekla joj je da je ta njena opsesija previše jaka i prisutna, kao i da ne može da jede hranu koju je nekada volela.

- Glad je bila konstantno prisutna, a ja sam se borila sa njom iz straha od gojenja. Nakon tri ili četiri meseca gladi, prosto je bilo potrebno da potražim pomoć, da se nekako izborim sa njom. Išla sam na balet. Tako da gimnastika, balet, atletika, sve je to leglo poremećaja u ishrani, jer su jako visoka očekivanja da budemo mršave i zgodne. Od mene je bilo očekivano, da ako želim da budem u prvoj liniji na baletu, budem mršava. Nisam ja nikada bila gojazna, ali sam htela da izgubim kilogram ili dva, otišla sam na keto dijetu i posle nekih sedam dana, uspela sam da izgubim kilogram, a onda mi se taj osećaj svideo i došlo je do straha, da ne izgubim svoj uloženi trud, koji se pretvorio u strah od gojenja, zbog čega sam samo nastavila da mršaavim - dodala je mlada devojka koja se punih šest godina borila sa anoreksijom.

Podrška porodice najbitnija 

Kako ističe psihoterapeutkinja Marija, porodica mora zajedno da ide na psihoterapiju, jer je ovo jedan porodičan problem.

- Njihova podrška je mnogo značajna u ovom slučaju, posebno kada su mlade devojke u pitanju. Traga se za kvalitetom tih odnosa i mislim da roditelji mogu da utiču da se ovakve stvari izleče, odnosno da ne dođe do tragičnog kraja - dodala je.

Magdalena ističa da i socijalne mreže imaju veliki uticaj na omladinu, posebno kada je u pitanju fizički izgled.

- Mnoge generacije mladih devojka nisu apsolutno zadovoljne kako izgledaju. Najveći problem tu je što devojke uzimaju fokus na konkretno jednu stvar. Nije da ne valja sve na svakome. Ukoliko primetim da nemam izražena ključne kosti, meni sav fokus ide na to, kako ja to da napravim. Generalno vidimo taj neki savršeni život, da devojke koje imaju najlepšeg dečka su te koje su mršave, imaju prelepu kosu, prelepe oči, velike trepavice. To je prosto prirodno, da težimo instiktivno. Mi težimo ka tome da budemo kao ona tamo neka koja ima sve to kaže Magdalena i otkriva da na Tik Toku postoji algoritam, koji izbacuje zajednicu ljubitelja anoreksije.

- Postoji taj algoritam, koji vrši preporuke i često mi devojke dolaze i kažu, jao ne mogu više onaj Tik Tok, non stop mi izlaze te pro ana (stranice za anoreksiju). Tu su uglavnom slike devojaka gde im ispadaju kukovi, rebra, tu su fokusirani svi na te kosti, jer je dokaz te mršavosti - rekla je Magdalena.

Šest godina ova mlada devojka borila se sa anoreksijom. Imala je, kako kaže, amenoreju godinu dana, ali kada se ugojila par kilograma, sve se manje - više vratilo u normalnu.

Poremećaj u ishrani je kao zavist od alkohola i kokaina 

Dijetičar i nutricionista Dragana Strinavić već 30 godina radi u bolnici "Dragiša Mišović" i kaže da je u sam proces lečenja od anoreksije uključen ceo tim lekara.

- Jako su kompleksna oboljenje. To su bolesti koje leče psihijatri. Oni nisu osobe po šablonu i za svaku osobu je pristup individualan. Dajemo personalizovane dijete i prvo planiramo do koje minimalne telesne mase idemo, koja mora da bude prihvatljiva za pacijenta. Ta minimalna telesna masa potvrđuje, da najčešće dobijaju menstruaciju. Kada dostignemo taj cilj, idemo do idealne telesne mase i nema kontraindikovane hrane. Bolesti poremećaja u ishrani se takođe smatra bolestima zavisnosti. To je isto kao zavist od alkohola i kokaina. Simptom ponovnog hranjenja može dovesti do letalnog ishoda - rekla je Dragana.

Stopa smrtnosti od anoreksije je veća od 15 procenat, a Dragana Strivanić je otkrila i koje su indikacija, kada više nema nazad, odnosno koliko oštećenja organizam pretrpi, kada je letalni ishod neizbežan, a pogubno može da bude i ponovno uzimanje hrane.

- Ja bih pomenula i sindrom ponovnog hranjenja. Kada devojka danima ne jede i bude hospitalizovana i odjednom krene naglo da jede, dolazi do poremećaja u čitavom sistemu. Naš organizam, normalno kao osnovni izvor energije troši glukozu. Kada je nema prelazi se na masti i proteine, kada se iscrpe, dolazi do potpunog poremećaja u organizmu. Luči se insulin, a glukoze nema. Kada dođe do ponovnog hranjenja, sa metabolizma masti, kreće se ponovo na metabolizam šećera i dolazi do jednog elektrolitnog disbalansa. Trebaju nam fosfati, a njih je malo i iscrpljeni su. Zbog toga dolazi do kompletnog poremećaja, koji može da se završi letalnim, odnosno smrtnim ishodom - rekla je Dragana.

(Telegraf.rs)