Srbija 2024. dobija potpuno nov Zakon o bezbednosti saobraćaja: Ova tema ulazi u formalno osnovno obrazovanje

Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje propisuju da se za najteže prekršaje privremeno vozačima oduzimaju vozila, ubrzo bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a kako za Telegraf.rs otkriva vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović već je počeo da se piše i potpuno novi Zakon, koji će doneti mnogo novina zarad bezbednijeg saobraćaja, i njega bi Srbija mogla da dobije već naredne 2024. godine.

Direktor Agencije, čiji je cilj, tačnije vizija, "NULA" stradale dece u saobraćaju, kaže za naš portal i da je formirana Radna grupa, čiji bi jedan od rezultata rada moglo da bude ubacivanje bezbednog učestvovanja dece u saobraćaju u formalno obrazovanje u nižim razredima osnovne škole. Stamatović napominje da kazna jeste stub bezbednosti saobraćaja, ali da kazna nije najveći rizik nepropisnog ponašanja u njemu. Svima je jasno da su to one mnogo gore posledice.

Prošle 2022. godine u saobraćajnim nezgodama na putevima Srbije stradale su 552 osobe, među kojima je bilo 127 mladih, a saobraćajna policija napisala je rekordan broj prekršajnih prijava. Napominje da je više od 100 života moglo da bude spaseno samo da su imali vezan sigurnosni pojas.

Agencija ima i te kako sluha za zahteve roditelja stradale dece, te postoji mogućnost da neki od njihovih zahteva nađu u novom Zakonu. Stamatović ističe da je prevencija bezbednosti jako bitna, te da sa decom treba raditi na prevenciji od najranijih dana, kako bi najpre znali da pređu ulicu, zatim put od kuće do škole, pa da bezbedno voze bicikl, a na kraju i da budu vozači po propisu.

Na prevenciji treba, napominje naš sagovornik, raditi sistemski i generacijski. Tada onda nećemo imati i one koji zbog sakupljenih kaznenih poena gube vozačku dozvolu. Prošle godine su imali vozača koji je treći put morao da se bori za ovaj dokument na Seminaru za unapređenje znanja, a otkriva nam i da je bilo slučajeva da na Seminar svojim automobilom dođu oni koji su ostali bez vozačke.

• Postoji li kazna koja može da disciplinuje svakog vozača u Srbiji?

Kada govorimo o kazni, jako je bitno da ona bude izvesna, da taj neko ko čini prekršaj u saobraćaju očekuje da će da bude kažnjen. Svakako, mnogo je bitno da mi govorimo o tome koji su rizici u saobraćaju, da skrenemo pažnju svakom učesnku koji je rizik ako nije vezao sigurnosni pojas, ako je prekoračio brzinu kretanja vozila, i na taj način da ga upozorimo šta mogu biti štetne posledice takvog njegovog neodgovornog ponašanja u saobraćaju.

Kazna kao kazna je bitna. Predstavlja jedan od stubova kako da dođemo do uređenog i bezbednijeg sistema, ali istakao bih da je prevencija, preventivne kampanje i skretanje pažnje na rizike, jako bitna kako bismo taj sistem bezbednosti saobraćaja kroz uključivanje svih institucija i pojedinca podigli na znatno veći nivo, i imali željeno stanje u Srbiji. Da dostignemo viziju "nula", da se ljudski životi ne gube u saobraćajnim nezgodama.

• Prevencija je nešto čime se najviše bavi vaša Agencija. Kada bi sa decom trebalo početi raditi na prevenciji?

Ono što je jako bitno jeste da izgradimo pravilne stavove i bezbedno ponašanje, da izgradimo generacije koje će imati prihvatljivo i bezbedno ponašanje u saobraćaju. Sa tim treba početi od malih nogu. Mi to već radimo u Srbiji. Sistem se uspostavlja od prvog dana. Kada dete iznosimo iz porodilišta neophodno je da bude u odgovarajućem dečijem auto-sedištu. S tim u vezi, radimo edukacije kako za roditelje, tako i za trudnice,  zdravstvene radnike, patronažne sestre, da bi i oni ukazivali roditeljima da je to jako bitno. To dete i kasnije treba da prevozimo u automobilu u odgovarajućem auto-sedištu i na odgovarajući način.

To su stvari na kojima radimo kako bismo edukovali bezbedne generacije. Kada dođe trenutak da dete krenu u školu, moramo ih učiti kako da bezbedno pređu ulicu, put od kuće do škole, a u uzrastu kada su 5. ili 6. razred i kako da bezbedno voze bicikl. To je način kako da radimo sistemski, uključivanjem svih institucija - i ministarstava, ali i roditelja, učitelja i vaspitača. Roditelji jesu najbolji primer i deca uče po modelu kako oni rade. Kako se roditelj ponaša tako će se i dete ponašati. Ako smo kao roditelji po ceo dan na mobilnom telefonu, ne možemo očekivati da dete neće tražiti taj isti mobilni telefon da i ono nešto gleda na njemu. Kada hoćemo dete da naučimo kako da bezbedno pređe ulicu mi moramo to činiti na bezbedan i na pravilan način. Ono što nam predstavlja problem jesu drugi ljudi, drugi učesnici u saobraćaju, na koje moramo da apelujemo da, kada su u prisustvu dece, budu posebno pažljivi i da se ponašaju bezbedno.

Kada sam svoje dete učio da prelazi ulicu, i kada smo stajali na semaforu na kojem je bilo crveno svetlo, neko je od pešaka pored nas samo prošao. I, dete pita: "Kako je ovaj čika mogao da prođe kada je crveni čika na semaforu?". Objasnite vi sad to detetu, a morate da mu objasnite na način da ono to sutra ne uradi. Dakle, bitno je ponašanje svakog pojedinca. Kada kroz ovakav sistem i vrste edukacija prođemo generacijski, onda nećemo kada to dete postane mladi vozač, imati pitanja sa njegove strane da li treba vezati pojas ili ne, da li treba da se poštuje ograničenje brzine ili ne, sigurno će se poštovati. Znaće se koji su rizici koji mogu da dovedu u opasnost njegov život. Rad na bezbednosti sabraćaja sistemski podrazumeva uključivanje svi subjekata, svih pojedinaca, i bitno je da se govori o tome.

Moram da kažem da smo sada imali jedan seminar za vozače sanitetski vozila. Krenuli smo sa njihovim pravima i obavezama zajedno sa Upravom saobraćajne policije. Agencija sprovodi određene vrste edukacija, i ono što je povratna informacija od vozača koji su profesionalni vozači Hitne pomoći jeste: "Mi moramo da vežemo sigurnosni pojas". Da. Svi moraju da vežu sigurnosni pojas. On je napravljen prvenstveno zbog nas samih da nas zaštiti u slučaju saobraćajne nezgode. I na prednjem, ali i na zadnjem sedištu je svako u obavezi da veže sigurnosni pojas. 

• Pišu li se kazne za pojas na zadnjem sedištu, iskreno, ne pamtim da sam čula da se to ikome desilo?

Pišu se. Kolege iz Uprave saobraćajne policije su danonoćno na ulici. Prošle godine su napisali rekordan broj kazni za prekršaje, i pojas i na prednjem i na zadnjem sedištu jeste nešto zbog čega se pišu kazne intenzivno, ali ponavljam, nije dovoljna samo kazna.  Treba da pričamo o tome šta je rizik, šta se događa ako nemate vezan pojas. Naša procena jeste da bi samo u 2022. godini spasili više od 100 života u saobraćaju koji su izgubljeni, da su imali vezan sigurnosni pojas.. 

• Kada ste već pomenuli vozače Hitne pomoći, jednom da razjasnimo, imaju li ni pravo i kada da prođu na crveno?

Nemaju pravo da prođu kroz crveno svetlo. Niko nema pravo da prođe kroz crveno svetlo. Postoje neki uslovi, kada govorimo o spasavanju ljudskih života, kada je neka vanredna ili hitna situacija, gde se na osnovu jedog člana Zakona može taj prekršaj oprostiti. Mi upravo radimo sa njima na tome na koji način se oni mogu osloboditi kazne, ako prođu na crveno. Postoji posebna komisija.

• To je postupak papirološkog dokazivanja?

Tako je. Da, to je postupak, ako se radilo o spasavanju nečijeg života, gde je bitna svaka sekunda da se dođe do ugroženog. Postoji procedura i Agencija u saradnji sa Saobraćajnom policijom upoznaje sve vozače, rukovodioce hitnih pomoći i hitnih službi sa njom.  Tako da, svi moraju da se pridržavaju i da poštuju saobraćajne propise, a kao što smo rekli postoje uslovi pod kojima vozila mogu da prođu na crveno svetlo, a niko nema pravo. Ukoliko se to dogodi, da ne bi bio kažnjen, postoji način i procedura pod kojim se oslobađaju kazne i to im posebno objašnjavamo.

• Da li to isto važi i za vozače vatrogasnih vozila i policije?

Svakako, to jeste posebna procedura. Vozači Hitne pomoći su zaista veliki profesionalci koji, na prvom mestu tom brzom, rizičnom vožnjom, ugrožavaju sebe ali i druge u saobraćaju. Upravo o tome govorimo sa njima, pokušavamo da nađemo način kako da zaštititimo njih, jer su oni svaki dan izloženi opasnosti u saobraćaju. Nažalost, dešavaju se saobraćajne nezgode i sa vozilima Hitne pomoći, to jeste ono što je realnost, i posebno im ukazujemo da te rizike.

Radna grupa analizira obrazovni program 

• Moraću da se vratim na prevenciju, šta vi kao direktor Agencije za bezbednost saobraćaja kažete, da li deca dovoljno uče u školi o bezbednosti u saobraćaju?

Imamo dobru saradnju i sa Ministarstvom prosvete, ali i sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, sa kojima smo sada oformili Radnu grupu koja ima za zadatak da analizira obrazovne programe tih nižih razreda osnovne škole, od prvog do četvrtog. Hoćemo da uradimo tako da temu bezbednog učestvovanja dece u saobraćaju ubacimo na neki način u formalno obrazovanje. Radna grupa će dati svoje stručne predloge.

Dok to ne bude zaživelo, a očekujemo da će biti veoma brzo, Agencija sprovodi svoju kampanju Pažljivko. Pažljivko je dečak koji ima 10 godina, i ima zadatak da uči svoje vršnjake o bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Svaki đak prvak u Srbiji dobija besplatnu knjigu Pažljivkova pravila u saobraćaju, i ta knjiga služi prevenstvo kako bismo decu naučili, većinom kroz slike,  bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Ta knjiga služi i za nastavnike i za učitelje, da mogu da rade sa decom, ali i za njihove roditelje. Apelujemo posebno na roditelje, koji imaju najveći autoritet kod dece u vaspitanju i sticanju pozitivnih stavova da sa decom prolaze kroz lekcije koje Pažljivko u svojoj knjizi obrađuje. Postoji i predstava Pažljivko, postoje i crtani filmovi na Jutjub kanalu naše Agencije. Pokrenuli smo i takmičenje Pažljivkova smotra, koja se ove godine ralizuje u 71 lokalnoj samoupravi u Srbiji, više od 90.000 dece u Srbiji uči kroz Pažljivkovu smotru kroz takmičenje o bezbednom načinu učestvovanja u soabraćaju. U narednom periodu nas očekuje 12 regionalnih smotri i početkom juna meseca, republička Pažljivkova smotra. Pažljivko uči decu da budu bezbedna ne samo kao pešaci, već i kao putnici, i kao vozači bicikla.

• Kad smo kod vozača, Nacrt izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja je urađen, je l tako?

Da

• Kada možemo da očekujemo da on uđe u skupštinsku proceduru?

Krajem decembra 2022. godine je održano više javnih rasparava, na sve predloge izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja. Očekujemo da uskoro da taj predlog uđe u skupštinsku proceduru.

• Ono o čemu se se najviše pričalo jeste privremeno oduzimanje vozila. Zbog kojih prekršaja će vozači ostajati bez svog automobila?

To su teži prekršaji bezbednosti saobraćaja - nasilnička vonja, vožnja pod dejstvom alkohola, pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Uočili smo da te prekršaje vozači ponavljaju. Ono što će izmenama i dopunama biti predviđeno jeste da ukoliko neko bude u poslednje 2 godine kažnjen 2 puta za neki od najtežih saobraćajnih prekršaja...

• Pritom, to ne mora da bude isto delo, dva puta zbog alkohola, dva puta zbog nasilničke vožnje...

Tako je. Već neka od svih tih dela, postojaće mogućnost da se privremeno oduzme to vozilo. Kasnije će istražni organi moći da procesuiraju. Bitno nam je da će moći da se oduzme automobil, jer smo imali veliki broj primera u prethodnom periodu da vozači i pod zabranom upravljanja i kada nisu imali vozačku dozvolu, ipak sednu za volan i čine najteže prekršaje sa najtežim posledicima. Te nezgode su se završavale sa smrtnim ishodom. Mišljenja smo da ukoliko se takvom vozaču privremeno oduzme vozilo, neće imati sredstvo sa kojim će moći da se izvrši prekršaj. Tako da to jeste novitet koji će biti uveden izmenama i dopunama Zakona.

• Na koji period će se oduzimati vozilo?

Vozilo se oudzima do okončanja postupka.

• Da li će za određene prekršaje biti povećane kazne poput za nevezivanje pojasa, korišćenje telefona...?

- Novi nacrt nije predvideo sve to. Ono što je bitno jeste da krećemo sa pisanjem novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Taj novi zakon će predvideti mnogo više noviteta i stvari koje će nas sve učiniti sutra bezbednijim u soabraćaju. Kada menjate zakon to podrazumeva da amožete samo određeni broj članova postojećeg zakona izmeniti a sve ono što je više od toga, to već ulozi u fazu novog zakona.

• Da li je novi zakon počeo da se piše?

Počeo je da se piše. Sa Upravom saobraćajne policije počeli smo da radimo na tome. Mi očekujemo da početkom naredne godine možemo imati i novi Zakon, koji će doneti neke nove stvari.

Voze automobil iako im je oduzeta vozačka

• Preteča privremenom oduzimanju vozila bilo je privremeno oduzimanje vozačkih dozvola? Koliko je u toku prethodne godine oduzeto, da li je to više u odnosu na prethodne godine i ima li više povratnika?

Zakon od 2009. prevdideo je da se dodeljuju i kazneni poeni. Neko ko sakupi 18 kaznenih poena oduzima mu se vozačka dozvola. Jedini način vrati vozačku dozvolu jeste da kada isteknu sve kazne, da se prijavi na Seminar unepređenja znanja koji sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja. To je seminar koji traje 14 dana. Nakon toga se polaže ispit. Kada jednom bude oduzeta vozačka dozvola sa 18 kaznenih poena, sledeći put je to sa 15 kaznenih poena, treći put je 12 poena.

Nama se u 2022. godini prvi put pojavio vozač koji je drugi put izgubio vozačku dozvolu. Imali smo 74 njih koji su dva puta išli na seminar i prvi put se dogodilo da neko treći put ide na seminar. To jeste ispod 1 odsto. Više od 11.000 vozača je ua 10 godina položilo ponovo za vozačku u Srbiji i vratilo je. Samo u 2022. godini je bilo više od 1.500 osoba koje su izgubile vozačku dozvolu i prijavili su se na seminar Agencije. Dakle oko 1500 godišnje ljudi hoće da povrati vozačku dozvolu.

• Ima li onih koji ne dolaze da je povrate a ipak sednu da voze?

Svakako. Nažalost, imali smo različitih sitzuacija. Imali smo situacija da nam na Seminar unapređenja znanja dođe onaj ko je izgubio vozačku sa svojim automobilom. Dođe automobilom, odsluša seminar, nema vozačku i ode automobilom. U takvim slučajevima smo, naravno, obavestili Saobraćajnu policiju. Seminar se organizuje u malim grupama, od po 12 ljudi a prethodne nedelje smo imali 1.000. seminar.

• Jedna od novina u izmenama i dopunama Zakona je uvoz starih automobila, takozvanih oldajteram. Da li očekujete navalu?

Mi smo jedina zemlja u regionu koja nema regulisan način registracije vozila od istorijskog značaja. Ono što je Agencija za bezbednost saobraćaja uradila, jeste da smo sa Mašinskim fakultetom u Beogradu uradili projekat, rezultat tog projekta je Pravilnik kako treba regulisati ta vozila od istorijkog značaja. Bila su uključena i udruženja ljubitelja tih vozila pa smo i to ubacili u izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja, da se konačno uredi ta oblast.

• Imali ste priliku da razgovarate sa roditeljima dece koja su nastradala u saobraćaju. Znate njihove zahteve, ima li šanse da se ti zahtevi nađu u novom Zakonu?

Što se tiče glavnih zahteva oni hoće da se pooštre kazne. To je prekršajni zakonik o kaznama i tu smo podržali roditelje. Razgovarali smo više puta sa njima. Oni hoće da više ničije dete ne strada u saobraćajnim nezgodama, i u tim aktivnostima Agencija planira da ih podrži. Planiramo da realizujemo neke zajedničke aktivnosti, upravo sa tim ciljem. Jer, zaista, ono što se dogodilo njima je jako potresno i njihova snaga i volja da oni dalje govore o tome kako niko drugi ne bi stradao, zaista, zasužuje veliko poštovanje i svaku vrstu podrške. Tako, da, planiramo da sa njima radimo kako bismo preneli poruku svim drugima i o rizicima i o svemu drugom što mogu doneti saobraćajne nezgode.

Cilj je NULA stradale dece u saobraćaju 

• Njihovi zahtevi su realni. Neki od njih su da se na odeđenim deonicama smanji brzina sa 50 na 30 kilometara na sat, da se na pešačkim prelazima gde je stradao bar jedan pešak obavezno postavi ležeči policajac, da se svi počinioci teškog dela u saobraćaju sa smrtnim ishodom suđenje čekaju u pritvoru...

Što se tiče same kaznene politike to nije do nas ali hoču da kažem da smo tu za sve intervencije. Oni su već napravili formalno udruženje i hoćemo da ih uključimo i u rešavanje i infrastrukturnih problema, i institucije i lokalne samouprave, hoćemo da pošaljemo jasnu poruku da je jako bitno da se svi osećaju bezbedno na prvom mestu i da nam deca ne stradaju u  saobraćajnim nezgodima. Ono što je  Agencija pokrenula to je vizija "NULA" stradale dece u saobraćajnim nezgodama. To je jedan od naših glavnih ciljeva i upravo sve ove aktivnosti idu ka tome. 

• Narod ne zna gde i u kom delu dana pešak mora da nosi fluorescentni prsluk ili nešto fluorescentno. Vi uz Pažljivka delite tračicu deci.

Jeste, to je svetloodbojna traka, cilj je da se vidi u delovima dana kada je smanjena vidljivost, da se bude uočljiv. Naš savet jeste da se ne nosi tamna odeća, već neka svetlija garderoba. Jedan od glavnih postulata bezbednosti saobraćaja jeste vidi i budi viđen. Ako na vreme uočite nekog učesnika, možete na vreme preduzeti određene radnje. Ono što je bitno jeste da pešaci moraju da nose svetloodbojni prsluk kada se kreću noću u i uslovima smanjene vidljivosti van naselja na kolovozu, kako pojedinačno tako i u grupi.

• Koliko žene poštuju pravila saobraćaja i kakve su one vozači u odnosu na muškarce?

Mogu slobodno da kažem da su značajno bezbednije. Da u svega manje od 5 odsto slučajeva saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom učestvuju žene. One su na prvom mestu odgovornije, pažljivije, smatramo da su svesnije rizika nebezdnog ponašanja i kao takve su znatno bezbedniji vozači. Pozivamo muškarce da prate dame i da budu bezbedni, da poštuju ograničenja brzine, da poštuju saobraćajne propise a posebno sve to da rade u prisustvu dece.

(Telegraf.rs)