Ubio 9 osoba ali pred sudom nije kriv: Kada zločin prolazi bez kazne zbog neuračunljivosti

Foto ilustracija: Shutterstock

Slučaj svirepog ubistva 16 godišnje devojčice u Ripnju prošle nedelje uznemirio je javnost. Dok se utvrđuju okolnosti, spekuliše se da je ubica možda bio neuračunljiv. Zbog neuračunljivosti učinalaca neki zločini iz prethodne decenije ostali su bez osuđujuće presude. Jedan od primera je i masovno ubistvo u Jabukovcu kod Negotina, kada je hicima iz lovačke puške ubijeno 9 osoba. Proveravali smo kako se neuračunljivost utvrđuje, kako na nju gleda sud, a kako javnost.

Iako je priznao da je ubio devet osoba u Jabukovcu, Nikola Radosavljević pred sudom nije bio kriv.

Preporučujemo

Razlog - utvđena neuračunljivost. Umesto zatvorske kazne, određeno mu je lečenje u zatvorskoj bolnici. Za javnost takva odluka i 16 godina kasnije nije prihvatljiva, a pravnici pojašnjavaju zašto bi trebalo da bude prihvaćena.

"Jedan od osnovnih konstitutivnih elemanata svakog krivičnog dela je krivica, a osnovni element krivice je uračunljivost, polazi se od pretpostavke da su svi ljudi uračunljivi i da je samim tim izvršeno krivično delo. Nauka, praksa i realnost potvrđuju da prema licima koja su neuračunljiva kazne ne daju nikakve rezultate i besmisleno ih je kažnjavati za nešto za šta suštinski oni nisu krivi, zato im nedostaje taj element krivice", kaže advokat Veljko Delibašić za RTS.

Sudija Apelacionog suda u penziji Omer Hadžiomerović rekao je da ako je on opasan za okolinu, njemu se izriče mera bezbednosti, dakle to je jedan poseban postupak, neće biti oglašen krivim, ne može da dobije kaznu zatvora, ne može da dobije uslovnu osudu, ali može da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u zdravstvenoj ustanovi, zatvorenog tipa ili na slobodi.

Neuračunljiv je, prema zakonu, svako ko nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da kontroliše postupke usled duševne bolesti. To tokom sudskog postupka procenjuje veštak. U obzir se uzima veliki broj faktora.

"Mi ispitujemo stanje svih psihičkih funkcija počev od svesti preko percepcije, mišljenja, emocija, voljno-nagonskih dinamizama i slično dakle to je klasični psihijatrijski pregled gde psihijatar ocenjuje da li osoba i kako rasuđuje, kakve su njene emocije i njihov upliv na ostale psihičke funkcije i psihički život u trenutku činjenja krivičnog dela i procenjuje volju odnosno sposobnost da upravlja sopstvenim postupcima", kaže specijalista sudske psihijatrije Ivana Stašević Karličić.

Na meri obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu su 472 osobe, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Mnogi iza rešetaka bolnice ostanu i doživotno. Izveštaj o njihovom stanju lekari su dužni da sudu dostave svakih devet meseci. Sud ocenjuje da li se mera nastavlja, ukida ili zamenjuje lečenjem na slobodi. Ni u jednom slučaju ne preti im zatvor.

"Zato što nije učinio krivično delo i nije mu izrečena kazna zatvora, njemu je izrečena mera bezbednosti, a za mere bezbednosti je tako. Drugačija je situacija ako neko učini krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti", napomenuo je sudija Apelacionog suda u penziji Omer Hadžiomerović.

U takvo stanje može se doći i upotrebnom alkohola ili droga. A u tim slučajevima, Krivični zakonik je izričit - smanjena uračunljivost nije olakšavajuća okolnost. Bez obzira na krivično delo, učinilac ne može da dobije blažu kaznu.

(Telegraf.rs)