Lekari zagovaraju promenu nalaza krvi: Ove vrednosti treba sniziti, pacijenti se protive tumačenju analiza

Foto: Privatna arhiva, Milena Đorđević

Loš holesterol LDL treba da iznosi do 3,4 mmol/l. Tako kažu biohemijske liste. Ipak, reč stručnjaka se razlikuje. Prema navodima sagovornice Telegrafa, prof. dr Katarine Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, imati samo jednu vrednost, a više grupa rizika - nije dobro. Zbog toga je, kaže nam, pokrenuta inicijativa da se to promeni.

"Pokrenuli smo inicijativu kao Udruženje za aterosklerozu i Udruženje kardiologa Srbije, da probamo da zajedno sa Udruženjem biohemičara nešto promenimo", rekla nam je Lalić dodajući da bi promena u skali donela bolje razumevanje pacijentima, te da bi važnost "ostajanja u granicama" postala vidljivija.

Preporučujemo

O čemu se radi govori spominjući brojke. Iako je 3,4 gornja propisana granica za prihvatljivu vrednost LDL holesterola, sagovornica kaže da niko ne treba da ima viši LDL od 3 mmol/l.

"Osobe koje imaju normalnu telesnu masu, ne puše, nemaju nasledni poremećaj u porodici, nemaju dijabetes, fizički su aktivne, dakle, to su osobe sa niskim kardiovaskularnim rizikom, i kod njih prema najnovijim preporukama, LDL ne bi smeo da bude veći od tri. Tri je gornja granica, za sve", kaže navodeći da je reč o prvoj kategoriji.

Za drugu kategoriju, osobe koje imaju jedan faktor rizika, važi niža vrednost LDL holesterola.

"Kako rizik raste, ako postoji samo jedan dodatni faktor, recimo da ta ista osoba puši, onda već mora da ima LDL 2,6", rekla je.

prof. dr Katarina Lalić / Foto: Privatna arhiva

"Ako dobije dijabetes ili ima porodičnu hiperholesterolemiju, mora da ima 1,8", navela je i treću kategoriju, visokog rizika.

"A sko smo već utvrdili da ima aterosklerozu, ne mora da bude osoba koja je već doživela infarkt, taj neko treba da ima do 1,4", kaže Lalić, navodeći da su i jedni i drugi pacijenti u istoj visokorizičnoj kategoriji.

Dopler krvnih sudova saveznik u dijagnostici

Manifestovana ateroskleroza, koja uzorkuje 80 odsto srčanih i moždanih udara, može se utvrditi i ultrazvukom.

"Recimo, uradite dopler karotida i vidite da osoba ima aterosklerozu, to se vidi ultrazvukom. Ili ima anginu pektoris, pa ode na koronarografiju, nije doživela infarkt, ali ima aterosklerozu. Ili osobe koje su već doživele infarkt. Oni su svi u istoj grupi, kao osobe najvećeg rizika. Oni istog sekunda treba da dobiju terapiju koja će da smanji LDL holesterol i da ga održava na 1,4. Nažalost, na našim biohemijskim listama piše da LDL treba da bude manji od 3,4. I tako uniformno - samo jednu vrednost - a vidite da postoje kategorije rizika. Kada uđu u radnju, ne kupe svi kupci isti broj cipela. Neko nosi 28, a neko 42", kaže uz pokušaj da na primeru predstavi razlike.

Foto: Privatna arhiva

Iako kaže da u prvoj kategoriji ne moraju biti isključivo mladi, objašnjava da godine jesu jedan od faktora rizika.

"Sigurno nekome u 60, 70. godini nećemo preporučiti da ide na 3 mmol/l, nego da ima manje".

U vezi sa promenama na spomenutoj skali, Lalić kaže da bi bilo idealno da pišu vrednosti za osobe niskog, umerenog, visokog i vrlo visokog rizika. Te da je lekar taj koji treba da "prepozna" pacijenta i predoči mu u kojoj je kategoriji.

Opominje da je iz navedenih razloga teško da pacijenti sami tumače svoje nalaze, kao i da pružaju otpor kada im ih stručnjaci rastumače, a opet ukoliko se ne poklapaju sa onim što je odštampano na papiru.

Kaže nam i da je inicijativa za tu promenu pokrenuta, ali da ne može da govori o vremenu za koje će biti sprovedena. Kaže nam i da ovo pitanje nije rešeno ni u mnogim drugim zemljama Evrope, te da Srbija nije jedinstveni primer.

prof. dr Petar Otašević / Foto: Marko Jovanović

Sa ovim stavom saglasan je i internista prof. dr Petar Otašević upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

"Referentne vrednosti koje stoje u laboratorijskim analizama važe samo za zdravu populaciju. Za ljude koji su imali neki kardiološki događaj, te vrednosti su mnogo niže. Ukoliko potpuno zdrava osoba ima loš holesterol 2,5 mmola/l, to je u redu. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l. Tu međutim, nastaje problem kada razgovaramo sa bolesnicima i kada im kažemo da im nije dobar holesterol, a oni po laboratorijskim analizama vide da su im te vrednosti u granicama normale. Mi razgovaramo sa našim kolegama koji se bave laboratorijskom medicinom, da se uvrsti skala referentnih vrednosti i za ljude koji su prethodno imali neki kardiološki događaj", kazao je ranije Otašević.

(Telegraf.rs)