Jedna velika reka u Srbiji krajem nedelje će prevazići granicu redovne odbrane od poplava: Raste iz časa u čas

Foto: Shutterstock

Ovogodišnji maj protiče u znaku veoma promenljivog i kišovitog vremena. Srbija i region poslednjih dana pod konstantnim su uticajem ciklona sa centralnog Mediterana i Jadranskog mora, što regionu donosi ekstremno obilne padavine i poplave.

Pod uticajem ciklona, poslednjih dana u Srbiji kiša je česta pojava sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Preporučujemo

Znatno alarmantnija situacija je Hrvatskoj, Sloveniji i u Bosni i Hercegovini. U delovima ovih zemalja poslednjih dana pale su kiše koje ponegde u proseku padnu za nekoliko meseci, pa su mnoga naselja pod vodom, i odsečena od sveta. Na pojedinim lokacijama palo je i preko 250-300 milimetara kiše po kvadratnom metru.

Iako u Srbiji nema ekstremnih padavina koje bi dovele do poplava, situacija se pomno prati kada je Sava u pitanju, jer se esktremne količine padavina danima beleže u gornjem delu toka Save i to kroz Sloveniju, BiH i Hrvatsku.

Nivo mnogih reka u Hrvatskoj i Bosni prevazilazi ekstremne vrednosti, a veliki deo tih tokova pripada slivu Save, pa i Sava raste iz časa u čas.

Sava ima porast i kroz Srbiju, a zbog obilnih padavina u Hrvatskoj i u Bosni, Sava će nastavati da raste u Srbiji i do kraja ove sedmice.

Dobra vest je da je nivo Save ovog proleća imao niži i srednji vodostaj, pa je tok reke kroz Srbiju i Beograd za sada spreman da prihvati ogroman dotok vode iz gornjeg toka.

Ipak, nivo Save kroz Srbiju već ima umeren i veći porast, a do kraja ove sedmice nivo Save kroz Srbiju imaće porast za pola metra do metar i po, što će ponegde biti porast u za dva do tri metra u odnosu na prethodni dan. Najveći porats u Srbiji očekuje se na gornjem toku Save, na potezu od Jamene preko Sremske Mitrovice do Špaca.

U petak će Sava kod Šapca prevazići granicu redovne odbrane i za vikend će nivo biti viši za pola metra od redovne odbrane od poplava, ali za nešto manje od pola metra od granice vanredne odbrane od poplava.

I tok Save kroz Beograd u narednom periodu beležiće porast, do kraja sedmice za još 80 cm.

Do kraja ove sedmice nema opasnosti od polava na toku Save kroz Srbiju, a situacija naknadno će zavisiti direktno od padavina u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH.

Ono što je najbitnije da situaciju na Savi treba redovno pratiti i to samo zbog ekstremnog stanja u Hrvatskoj i Bosni, a ukoliko i dođe do manjih problema u Srbiji, situacija neće biti ni približna onoj u Hrvatskoj i u Bosni, s obzirom na to da su tamo najveći problem napravile manje i srednje reke, bujičnog karaktera, ali svakako većina tih reka prpradu slivu Save.

Za sada do kraja sedmice redovna odbrana od poplava očekuje se samo na gornjem toku Save kroz Srbiju, a od većih gradova kod Šapca.

Poslednji veći porast Save zabeležen je pre mesec dana kada su obilne padavine uslovile nagli rats Drine i Bosne, potom i Save, da bi vodostaj početkom maja pao na niske vrednosti, što ide na ruku za trenutni prihvat veće količine vode. Sadašnji porast Save kroz Srbiju u odnosu na početak maja je za metar - dva, a do kraja sedmice Sava će ponegde imati veći vodostaj i za dva do tri metra u odnosu na početak maja.

Zbog naglog rasta Save, obavezan je potreban oprez na brojnim splavovima i drugim obkjektima na samoj Savi. Dakle, potrebno je da se dobro pritegnu za obalu.

Za sada nema opasnosti da Sava u Srbiji poplavi naseljena mesta, a izlivanja su moguća na nebranjenim područjuma, uglavnom u gornjem toku.

Dobra vest je da će padavine u petak prestatati, ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Kada je Dunav u pitanju one će u narednom periodu imati umeren porats, ali bez opasnosti od poplava.

Ostale reke u Srbiji, odnosno ono manje i srednje imaće niži ili srednji vodostaj, a porast u narednom peridou imaće uglavnom manje reke na zapadu Srbije, a od većih umeren porast imaće Kolubara.

Nažalost, trenutne razorne poplave u Hrvatskoj i u BiH poklapaju se sa razornim poplavama koje su maja 2014. godine pogodile Srbiju i region.

Ipak, iako je sitacija alarmantna u Hrvatskoj i u BiH, ona nije ni približna onoj situaciji iz 2014.

(Telegraf.rs)