Stevan je izumeo planinarenje po Srbiji BEZ ODEĆE: Otkriva nam čak i to da li se desi da se neko uzbudi

Foto: Privatna arhiva

U prirodi se treba ponašati prirodno. Stevan Gajić (27) iz Braničeva shvatio je to odavno, a onda je došao na ideju da organizuje turističke avanture po Srbiji. Jedini uslov je da budete prirodni, tačnije goli.

Za Telegraf.rs Stevan otkriva kako je došao na ovu ideju, šta ga je inspirisalo, kao i kako izgleda jedan dan na "golom planinarenju".

Preporučujemo

- Već organizujem zanimljive i neuobičajene pustolovine kroz koje pokušavam ljude da podsetim na njihovu povezanost sa prirodom.To su avanture tokom kojih se pustolovi susreću sa sirovom snagom prirode i doživljavaju je na svojoj koži - kroz bosonogo hodanje, kupanje po ledenim rekama, tuširanje ispod vodopada i lutanje divljim predelima van utabanih staza. Svestan sam kakva je zamka zona komfora i koliko veliki značaj ima izlazak iz nje. Zato volim i drugima da pružim priliku da dožive nešto novo, nešto drugačije i potpuno neuobičajeno - pojašnjava Stevan.

Tako je, priča nam, u jednom trenutku odlučio da pozove ljude na nudističko planinarenje jer retko ko ima prilike da to doživi.

- Mislim da je to najluđi poziv koji su dobili u životu, a istovremeno moj najveći izlazak iz zone komfora jer koliko god da je potrebno hrabrosti odazvati se na tako nešto, potrebno je mnogo više hrabrosti i smelosti javno organizovati sve to u društvu u kom je golo telo još uvek veliki tabu i sramota - priča Stevan.

"Pornografija? Ne"

Kako kaže, telo se danas identifikuje kao pornografija, ali on to mišljenje ne podržava.

- A verujem da je svima bilo čudno u početku, jer gole pustolovine jesu nešto potpuno nesvakidašnje i to ne samo na našim prostorima nego i šire. Danas se nažalost golo telo identifikuje sa pornografijom i gotovo je nemoguće očekivati od ljudi da poziv na golo planinarenje shvate bez seksualne konotacije. Iskreno očekivao sam veliku osudu, ali ta moja luda ideja je ubrzo bila široko prihvaćena i počela je da privlači sve više pažnje. Drago mi je da polako, ali sigurno napuštamo taj zastareli i ograničavajući pristup ljudskom telu - priča nam momak.

Prvo putovanje je bilo "najteže", svako naredno, bilo je novo iskustvo.

- Prvo putovanje je bilo predivno, ekipa koja se prijavila je bila baš onakva kakvu sam priželjkivao - opuštena, luda, širokog shvatanja i željna netaknute prirode. Istočna Srbija je moj rodni kraj i predeo koji najbolje poznajem, a pritom slabo naseljeno područje koje daje dosta mogućnosti za organizaciju ovakvih tura. Zato sam odlučio da prvu ekipu odvedem na Homolje, u jedan skriveni kanjon, do vodopada sa kog je moguće skakati u jezerce. Bili su oduševljeni, a ja još više jer su se skoro svi usudili da skoče sa vodopada! Inače dešavalo se na nekim turama da čak ni odeću nismo nosili sa sobom već ostavljali na nekom bezbednom mestu i bez ikakvog tereta zaputili se u divljinu.

Koliko su ljudi rezervisani kada je ovakva egzibicija u pitanju?

- Ne bih mogao uopšteno odgovoriti na ovo pitanje, jer ljudi koji su spremni da se priključe nudističkom planinarenju već imaju određenu dozu hrabrosti u sebi i verovatno nisu stidljivi. Ipak postoje oni koji su uprkos unutrašnjim ograničenjima odlučili da pomere svoje granice. Isto tako dogodilo se i nekoliko puta da se nisu svi skroz skinuli na turama jer u datom trenutku nisu želeli. I to uporno ponavljam, skidanje na golom planinarenju nije obavezno. Smisao jeste u slobodi i slobodi izbora i svako donosi odluku hoće li se skinuti ili ne u skladu sa svojim osećajem u datom trenutku. Tako da čak i oni koji oklevaju mogu probati, ali verovatno će ih poneti opuštajuća atmosfera i sloboda kojom zrače ostali pustolovi tako da će ipak odbaciti sva ograničenja i sa njima i odeću - priča nam.

Grupe pustolova su manje, ali odabrane

- Uglavnom su to bile manje grupe sa 5-10 pustolova, mada je bilo i ekipa koje su brojale preko 20. Broj ljudi nekad ograničava i sam teren kojim se krećemo.

Dolaze mu čak i rođaci 

Na njegova putovanja dolaze svi, uprkos tome što su svi goli, dolaze i rođaci.

- Dolaze i pojedinci i grupe prijatelja, pa čak i oni koji su međusobno u srodstvu. Uglavnom mi se prijavljuju ili oni koji su već dolazili na moje obučene ture i upoznali me, tako da već imaju poverenja u mene (osim kada procenjujem udaljenost) i potpuni stranci. Baš zato što je tema škakljiva moram da vodim računa kome ću dozvoliti da se priključi, tako da vršim strogu selekciju prijavljenih. Ali moram da napomenem da golo planinarenje organizujem samo za mlade jer smatram da oni imaju najmanje prilike da uživaju u slobodi svog tela. Nudizam je pokret koji je procvetao u prošlom veku i zato su mesta gde je nudizam dozvoljen (plaže, kampovi, kupališta i spa centri) danas uglavnom posećena od strane starije populacije. Mnogim mladima je to jedna od prepreka zbog kojih se ne osećaju prijatno ili dobrodošlo na takvim mestima.

Pitanje koje često dobija, i rado daje odgovor, jeste: Da li se neko uzbudi tokom pustolovine?

- Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam u vezi sa golim planinarenjem je baš to, šta se desi ako se neko uzbudi. Verovatno je strah od toga razlog zašto su devojke mnogo više zainteresovane za ture. Ne znam šta tačno ljudi očekuju - da ćemo se svi okrenuti ka tom nekom ako se uzbudi pokazivati prstom na njega i ismevati ga? Iskreno nije se još uvek dogodilo niti je bitno. Smisao ture jeste prihvatanje svog duha i tela, prevazilaženje sopstvenih granica i uživanje u slobodi i stopljenosti sa prirodom. U divljini, gde ne znate šta vas čeka, okruženi ste nepoznatim ljudima i pokušavate da preživite sve moje strmoglave prečice praktično je nemoguće da se iko uzbudi na taj način - objašnjava nam.

Kakav je osećaj boraviti u pririodi, na prirodan način i koliko to zapravo slobode daje?

- Odavno sam shvatio da se najprijatnije, najopuštenije, najbezbednije, najsigurnije i potpuno stopljeno sa prirodom osećam kada od nje ne krijem baš ništa, ni svoje telo. Neverovatno je koliko veliku razliku u tom pogledu pravi i mali komad odeće, kao što su kupaće gaće. To će razumeti oni koji su imali prilike da se kupaju goli. Jednostavno odeća utiče na energetsko polje tela i protok energije i informacija. Nije isto kada dodirujete neki predmet sa rukavicama i golim rukama. Isto tako nije isto kada oko vašeg tela struji povetarac i kada njega zaustavlja odeća. Čak i da izuzmemo tu pretpostavku, jednostavno samo prevazilaženje sopstvenih ograničavajućih ubeđenja i prihvatanje tela onakvog kakvo jeste je kao što sam već napomenuo veliki korak van zone komfora i nosi sa sobom veliki osećaj slobode.

Ovakva vrsta pustolovina zahteva posebne lokacije, daleko od ljudi, kako bi ljudi bili slobodni i bez straha šetali potpuno nagi

- Na ovim pustolovinama stalno dolazi do smešnih scena. Inače biram lokacije daleko od ljudi za gole ture, ali nekad me vremenske prilike primoraju da povedem grupu na neko pitomije mesto. Zato gotovo nikad ne dođe do susreta tokom ture, ali jedanput smo naleteli na grupu od čak tridesetak planinara-penzionera. Oni su sedeli na odmorištu, a mi smo bili prinuđeni da prođemo kraj njih. U trenutku kad su nas primetili i kad smo im mahnuli i javili se zavladao je tajac i zbunjenih pogleda su se okrenuli svi ka nama. Čim smo prošli ustali su, još uvek ćuteći, svi i pošli za nama. Bili smo brži tako da smo prvi stigli do vrha ka kom smo se uputili. Pomakli smo se u stranu i napravili prostora za planinare. Udaljili smo se nekih pedesetak metara i uživali u pogledu i igri vetra, magle i oblaka. Vodič im je pričao neke detalje o okolini koji nikog nisu zanimali. Ipak niko osim jedne gospođe nam se nije obratio. Ona nam je samo rekla kada su polazili: "Prehladićete se deco..."

Ko se jednom prijavi za ovo putovanje, uvek mu se vraća, tvrdi Stevan.

- I te kako! Štaviše mnogima obučene ture nakon što jednom iskuse golo planinarenje više nisu zanimljive. Čak su i meni mnogo zanimljivije za organizaciju od uobičajenih, ali ne odustajem ni od jednih ni od drugih. Jer jednom kad osetite taj osećaj slobode navući ćete Verujem da većina ipak neće moći da razume smisao cele ove priče, naročito ne oni koji nikad nešto slično nisu iskusili. Njima će ovo ostati samo neshvatljivo, suludo i perverzno. Voleo bih zato da se izvinim na svojoj slobodi, ali i da podsetim da svi imamo isto telo i da ga se ne treba stideti. Voleo bih takođe da ljudi shvate da priroda nije izvor opasnosti i ne postoji da bi povređivala čoveka, već nas bezuslovno voli, razume i podržava. Potrudiću se da kroz pustolovine koje organizujem ljudima to i pokažem - zaključuje Stevan za naš portal.

(Telegraf.rs)