Srpske medicinske sestre su najbolje, gde god radile u svetu: Predsednica "Sestrinstva" otkriva i zbog čega

Foto: Slave Angelovski

U Srbiji sutra počinje VII Nacionalni kongres medicinskih sestara-tehničara Republike Srbije sa međunarodnim učešćem a Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara-tehničara Univerzitetskog kliničkog centra Srbije "Sestrinstvo", tim povodom kaže za Telegraf.rs da su naše naše medicinske sestre najbolje, gde god da otišle da rade širom sveta.

Na pitanje šta srpska medicinska sestra ima što nemaju njihove kolegenice i kolege u drugim zemljama, naša sagovornica najpre objašnjava da su "na našu žalost, ili „sreću“ medicinske sestre u Srbiji dugi niz godina usled nedostatka standardizovanih procedura i neadekvatnih uslova rada bile prinuđene da inprovizuju i razviju kritičko mišljenje.

Preporučujemo

- Upravo ta sklonost ka inprovizaciji, mogućnost da se u svakom tenutku snađete i reagujete na adekvatan način sa onim što imate i čime raspolažete, uz dobroutemeljeno obrazovanje i znanje, razvijeno kritičko mišljenje, naše medicinske sestre čini najboljim, gde god otišle da rade širom sveta - kaže Galićeva za Telegraf.rs.

Povodom Kongresa koji sutra počinje, kaže da je on veoma značajan jer nas profesija obavezuje na učenje u kontinuitetu, kako bi na adekvatan način odgovorile svim izazovima sa kojima se susreću u radu, a korisnicima zdravstvene nege pružile odgovarajuću i kvalitetnu uslugu.

- Kongres je prilika da osim prikupljanja bodova, koji su nam obavezni radi licenciranja, steknemo nova znanja, razmenimo iskustva sa kolegama i kolegenicama kako iz Srbije tako i iz inostranstva i time doprinesemo boljitku profesije i svom ličnom razvoju - rekla je ona.

Tema je sestrinstvo kroz istoriju, pa je pitamo kako bi u jednoj recenici, opisala istorijunašeg sestrinstva. 

- Od manastirskih bolnica, Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata do savremenog sestrinstva... Medicinske sestre su najbrojnija pozitivna snaga jednog društva.

Prema njenim rečima, Srbija na sestrinstvu kakvo imamo može da zahvali svakoj medicinskoj sestri koja je birajući ovaj poziv izabrala i način života.

Foto: Shutterstock

- Biti medicinska sestra 24 sata svih 365 dana u godini, na svakom mestu i u svakoj prilici ne može svako. Biti odgovoran za dobrobit, bezbednost i oporavak bolesnika odlika je istinske humanosti u službi čovekovog zdravlja. Bez medicinskih sestara, svet bi bio sasvim drugačije mesto, jer one igraju suštinsku ulogu u pružanju nege i podrške ljudima u vremenu kada su narušene osnovne čovekove potrebe koje on sam ne može da ostvari zbog bolesti ili okolnosti u kojima se našao. Takođe medicinske setre imaju ključnu ulogu u promovisanju zdravlja i blagostanja .

- Ako govorimo o medicinskim sestrama, pojedincima, koje su ostavile neizbrisiv trag u razvoju i unapređenju sestrinstva i zdravstvene nege, govorimo o plejadi heroina svog i našeg vremena. Sva imena i prezimena su zabeležena i sačuvana od zaborava u knjigama "Heroine sa svetskim odličjem” autora Vladimira Mandića, “ Istorija sestrinstva u Srbiji” autorke Stanojke Koprivice Kovačević i “Znamenite sestre Srbije ,biseri u pesku vremena” ,autorke Milijane Matijević - navodi predsednica "Sestrinstva".

Objanjava da ne možemo govoriti o začetniku, niti nastanak sestrinstva pripisati jednoj osobi.

- Na našim prostorima prvi pisani dokument o bolnicama, lečenju, bolesnicima, nezi i negovanju jeste "Hilandarski tipik“ Svetog Save. Negu i brigu o bolesnima u to vreme su obavljali monasi (bolničari). U doba osmanlijskog carstva to su bile vidarice, kasnije milosrdnice. Ako pričamo o tome šta je označilo početk profesionalnog sestrinstva u Srbiji, onda je to svakako osnivanje prve “Nudiljske škole“ u Beogradu 1921.godine, čija je direktorka bila engleskinja Edit Njutn, učenica Florens Najtingel. Prva generacija svršenih učenica brojala je 18 nudilja. Iznedrila je među mnogim poznatim imenima i Nikicu Bovalini, kasnije dobitnicu medalje Florens Najtingejl i prve predsednice sestrinskog udruženja.

- Ono što želim da istaknem je to da potrebu za školovanim kadrom, izgradnju škole, kao i dovođenje školovane medicinske sestre za direktora škole, inicirali su sami lekari. Suočeni sa mnogobrojnim epidemijama, brojnim stradanjima nakon ratova, shvatili su da im je neophodan školovan sestrinski kadar kako bi mogli adekvatno da leče - podseća naša sagovornica.

Za kraj, kaže da položaj sestara i tehničara danas je daleko od zavinog nivoa:

- Mnogobrojni su problemi sa kojima se svakodnevno susrećemo. Od nedovoljnog broja medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite, preopterećenosti poslom usled nedostka pomoćnih radnika, neadekvatne valorizacije rada, neadekvatnih kompetencija i autonomije u odlučivanju, nedostatka strategije razvoja sestrinstva, neusklađjenosti prakse i nivoa obrazovanja, i stručnih naziva do nepostojanja zakonske regulative sestrinstva kao profesije u okviru zakona o zdravstvenoj zaštiti.

(Telegraf.rs)