Dr Siniša Dučić direktor UDK Tiršova: "Godišnje kroz bolnicu prođe 180.000 dece, uradimo 17.000 operacija"

Foto: Nikola Anđić

- Godišnje imamo 10.000 hospitalizacija, dok negde oko 180.000 dece prođe kroz pedijatrijske i hiruške ambulante. U toku godine uradimo oko  7.000 operacija u operativnim blokovima i još 10.000 zahvata bude urađeno kroz dnevne hiruške bolnice - kaže u intervjuu za Telegraf.rs dr Siniša Dučić, dikrektor UDK Tiršova.

Preporučujemo

Složena bolest, kardiološki problem, malignitet, UDK Tiršova u Beogradu zbrinjava decu kako iz Srbije, tako i iz regiona, kojima je neophodna vrhunska nega i znanje lekara. Naime, ovde se na dnevnom nivou slije ogroman broj malih pacijenata iz različitih zdravstvenih razloga, od lakših do onih najtežih.

Koji su operativni zahvati najteži koji se rade u UDK Tiršova?

- Teško je reći šta je najteže, imate određene operativne zahvate u o određenim granama dečje hirugije, kao što su recimo, operacije na otvorenom srcu, neurohiruške operacije, ortopedske operacije, operacije beba od nekoliko sati... Svaka oblast dečje hirurgije ima svoje specifičnosti i one se u našoj bolnici u većini slučajeva uspešno rešavaju.

S obzirom da imate veliki priliv pacijenata, kako se odvija kordinacija i samo funkcinisanje u okviru bolnice?

- Mi smo lideri u dečjoj hirurgiji i pedijatriji u regionu. UDK Tiršova i Institut za majku i dete su najreferentnije ustanove u zemlji. U našu ustanovu dolazi veliki broj dece kako iz Srbije, tako i iz Bosne, Republike Srpske, Makedonije, Crne Gore. Iz svih krajeva naše zemlje dolaze nam svakdonevno deca radi lečenja i akutnih stanja i nekih hroničnih bolesti. Jedna dobra organizacija zaista postoji i mi se  trudimo da odgovorimo svim izazovima. Imamo dobar sastav lekara i mediciskih sestara. Naravno, kadra nikad dosta, ali generalno dobro se preraspodelimo, i sve bude kako treba.

Šta se dešava sa onim najtežim pacijentima, kakvu negu oni dobijaju?

- Najteži pacijenti se nalaze na odeljenjima inenzivne nege. Mi imamo intenzivnu negu za kardiohiruške pacijente, pedijatrijske, hiruške... Pored toga, teški pacijetni su nam i na odeljenju hemato-onkologije, tu se nalaze oni koji imaju maligna oboljenja, vrlo često su na hemioterapiji koja, nažalost, nosi neka negativna dejstva. Ali, zaista oni su veoma dobro zbrinuti jer o njima brinu vrhunski lekari i izuzetno iskusne i posvećene medicinske sestre. Sad kada bi trebalo da kažem koji lekar nam je tu najbolji, ne bih se mogao odlučiti jer su zaista svi kvalitetni i izuzetni u svom poslu. Svi rade više nego odlično, predani su i pacijentima i svom poslu, imaju puno empatije prema deci.

Da li je u porastu broj malignih bolesti kod dece?

- Teško je dati precizan odgovor bez detaljnih statističkih podataka iz više izvora, tako da to ne možemo reći bez neke jasne evidencije. Mi recimo, imamo više pacijenata, e sada da li je razlog to što kažete da je možda u porastu, ili je razlog što nam dolaze pacijenti sa svih strana, ne možemo precizno reći.

Kada imate specifične i teške pacijente, ne možete ih zaboraviti bez obzira na profesionalnost i brojnost. Ipak, da li možete izdvojiti neki slučaj?

- Više od 30 godina radim kao lekar i imam iskustva, dosta toga pamtim jer je bilo izuzetno teških slučajeva, naravno. Sećam se pada deteta sa šestog sprata, dečačića iz Valjeva, koji je izašao oporavljen. Kada je došao na svoju prvu kontrolu hodajući pored svojih roditelja to je zaista bilo lepo videti. On je imao mnogobrojne povrede, kostiju, pluća, adbomenalnih organa... Zahvaljujući ogromnom iskustvu i profesionalnosti lekara, to dete je otišlo zdravo kući. Onda pad sa 13. sprata, ta neka teška oboljenja creva koja su se manifestovala perforacijom... Ono što se dogodilo u OŠ "Vladislav Ribnikar", to je takođe nešto što se ne može zaboraviti.

Timski rad i pacijenti iznad svega

Kada su neke vanredne situacije u pitanju, da li ste uvek spremni da odgovorite? 

- Zahvaljujući lekarima koji su uvek spremni, medicinskim sestrama i celokupnom osoblju, pacijenti koji dođu kod nas su zbrinuti makasimalno. Kada su tako teške situacije, tu moram da istaknem da sam uvek ponosan na sve. Dešava se da imamo različita mišljenja, da dođe do nesuglasica, ali kada su deca u pitanju, pacijenti i posao, svi smo jedan tim i svi dajemo sve od sebe. Niko nikome ne treba ništa da kaže, objasni, svako zna šta treba da radi i najdraže je svakome od nas kada vidimo rezultat a to je da nam pacijent ode zdrav kući.

UDK Tiršova ima saradnju sa stranim stručnjacima. Kakva su iskustva i koliko je to značajno za pacijente?

- Nama dolaze strani stručnjaci i to nam mnogo koristi. Evo, recimo u narednih nekoliko nedelja treba ponovo da nam dođe strčnjak iz Kraljevske bolnice iz Londona. Naši karidohirurzi rade 95 odsto dečje kardiohirugije, rade i neke operacije koje se obavljaju samo u Londonu. To je velika dobrobit za naše pacijente jer na taj način naši lekari stiču isksutvo od svojih kolega. Tako da roditelji ne moraju da putuju u inostranstvo, tu su u svojoj zemlji i uz svoju decu, a ne gubi se na kvalitetu i nezi. To je s druge strane i ogromna finansijska ušteda. S druge strane, šaljemo i mi naše lekare u inostranstvo gde oni kasnije stečeno znanje primenjuju kod nas. Tako da imamo dobru saradnju i svako iskustvo nam je dragoceno, kako lekarima tako i pacijentima.

(Telegraf.rs)