Ona je najstarija studentkinja u Nišu: Nevenka u 7. deceniji upisala faks, okidač bila davna ljubav iz škole

Foto: Privatna arhiva

Nevenka Balanesković iz Niša upisala je fakultet sa 65 godina. Sama po sebi ova informacija svakako je impresivna, ali na specifičnosti joj daje i činjenica da je Nevenki ovo treći put da sedne u akademsku klupu i to samo iz ljubavi prema jezicima.

Za Telegraf.rs objašnjava da je oduvek volela jezike, uči ih ceo život. Ipak, jednu scenu iz detinjstva nikada nije zaboravila, a baš ona ju je navela da upiše treći fakultet po redu - francuski jezik i to u sedmoj deceniji.

Preporučujemo

- Ja sam fakultet upisala na vreme, a ovo mi je treći fakutltet. Prvo sam diplomirala još davne 1977. na Odseku za germanistiku, pa sam onda diplomirala u Nišu na Odseku za anglistiku, a ove godine u junu na Odseku za romanistiku. Postala sam ponovo student sa 65 godina, a 31. na Noć veštica punim 69 godina - priča nam Nevenka kroz osmeh.

I dan danas pamti situaciju iz osnovne škole koja je bila okidač da u ovim godinama ponovo postane brucoš. Priseća se, sada smejući se, koliko je plakala kada ju je brat sa francuskog jezika prebacio na nemački. Zbog toga, Nevenka je odlučila da ispuni svoj san i uzme knjigu u ruke.

- Onom koji voli jezike ne treba mu mnogo razloga da želi i uči što više. Učila sam i arapski, iako se ta grupa osula i nismo nastavili dalje. Kada sam otišla u penziju nastavila sam da radim u privatnoj školi i setila se svoje stare ljubavi, francuskog jezika, kada sam plakala u osnovnoj školi jer me je brat bez pitanja prebacio da učim nemački. Onda sam sebi rekla zašto ne bih počela da učim francuski. Nisam odmah upisala fakultet, već sam krenula na kurseve konverzacije. Nije bilo to neko znanje s kojim sam došla, ali nisam bila jedina, bilo je mnogo studenata koji dolaze sa oskudnim znanjem jer konkurencija nije velika i onda se malo mučimo, ali lepo je - priseća se naša sagovornica ne tako davnih događaja.

Foto: Privatna arhiva

Iako su nas nastavnici i profesori učili da najbolje pamtimo dok smo mladi, Nevenka ima drugačiji stav. Ona tvrdi da joj je sada bilo najlakše da savlada gradivo, ali i da je imala veliku podršku.

- Meni se čini da mi je lakše sada bilo da učim. Čini mi se da naš mozak kasnije sazreva nego naše telo. Čovek postaje zreliji, iskusniji, ozbiljniji i predaniji. Sve to je doprinelo da se potpuno posvetim studiranju i to ozbiljno shvatim. Profesori su me podstakli da počnem da se bavim prevođenjem pesama, što je prilično težak posao. U poslednje dve godine pripremila sam jednu zbirku koja bi bila novo čitanje francuskih i nemačkih klasika - pojašnjava nam ona.

Priznaje da su kolege u klupama uglavnom bile dosta mlađe od nje, ali ni u jednom trenutku nije osetila da je odbacuju ili gledaju na drugačiji način. Kaže, imala je i jednu koleginicu bliskih godina.

- Svi su bili mladi i korektni. I kolege i profesori su bili divni. Nisam osetila neki drugačiji tretman. Ono što je interesantno, profesorka kod koje sam išla na časove konverzacije pre fakulteta, ona je takođe odlučila da upiše ponovo fakultet, tako da je sada pri kraju studija nemačkog - dodaje ona.

Pored toga što je sa 65 godina svakako zrelija, pojašnjava i da joj je bolonja mnogo olakšala studije. Priča nam da u mladosti nije tako lako bilo dobiti dobru ocenu, a prosek joj kvare samo predmeti koji su joj priznati od ranije.

Foto: Privatna arhiva

- Novo studiranje je za mene mnogo lakše. U top formi smo morali da budemo u toku cele godine, rade se radovi, nastavu sam pohađala redovno, tako da je to išlo bez problema. U prvom roku četvrte godine sam diplomirala. Prosek je 8.50, ali mnogu vam reći da su mi kvarili prosek ispiti koji su mi priznati od ranije. Ranije se nisu dobijale tako visoke ocene kao sada i ništa se nije računalo unapred - dodaje Nevenka.

Najlepša uspomena sa fakulteta joj je trenutak kada je shvatila da će se baviti prevođenjem. Seća se profesora književnosti i njegove prezentacije, a i sledećeg časa kada je donela svoju poeziju.

- Ima mnogo lepih uspomena, možda ću pamtiti ono što me je podstaklo da se bavim prevođenjem. To je bio mali izazov od strane profesora književnosti koji je predavao francusku kulturu. Imao je jednu prezentaciju sa teorijom u stihovima. Tada je malo više u šali rekao da će neko od nas početi da se bavi prevođenjem pesama, pa da ove stihove imamo i na srtpskom jeziku. Onda sam ja za sledeći čas donela svoje i tako je počelo - priseća se naša sagovonica.

Iako njena glad za znanjem ne jenjava, Nevenka sumnja da bi mogla da postane brucoš po četvrti put. Priča nam da je vreme da i nešto praktično radi, jer kako kaže kroz smeh, penzije su male. Mladima poručuje da obrazovanje nije važno samo za struku, već i za širu, životnu sliku. Tako, Nevenka se danas šali da se bavi geopolitikom, jer ju je pored jezika, oduvek mnogo interesovala i istorija.

(Telegraf.rs)