Jedno od najzaraznijih oboljenja prazni vrtiće: Na koži izaziva od 250 do 500 promena, varičela ne miruje

Foto: Shutterstock

"Nezvani gost" - ovčije boginje, koje su česte u kolektivima, ovih dana aktuelne su među decom u predškolskim ustanovama, te su vrtićke grupe sve praznije. One se češće javljaju u zimskim mesecima, ali se mogu javiti u bilo koje doba godine, a stručnjaci u poslednje vreme čest govore da su izgubile sezonski karakter.

Samo u Beogradu u toku ove gdine zabeleženo je 16 epidemija ovčijih boginja.

Preporučujemo

- Varičela (ovčije boginje) je akutno, generalizovano oboljenje izazvano varičela zoster virusom. Oboljenje počinje iznenada sa povišenom telesnom temperaturom i razvojem ospe po koži. To je jedno od najzaraznijih oboljenja, posebno u ranim fazama izbijanja ospe, kako zbog načina širenja tako i karakteristika varičela zoster virusa - kaže za Telegraf.rs Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu koja podseća da je varičela oboljenje rasprostranjeno širom sveta.

Prema njenim rečima, u poslednjih 5 godina u Beogradu su ukupno registrovana 45.697 slučaja obolevanja od varičela.

- Na godišnjem nivou broj obolelih se kretao od 4.402 (2020. godine) do 10.416 (2022. godine). Od početka ove godine do 29. oktobra, obolelo je 7.753. Od početka ove godine bilo je 16 epidemija, sa 184 obolela mališana - navodi naša sagovornica.

Postepeno izbijanje ospe

Za ospu kod varičele je karakteristično da izbija postepeno i u talasima i zbog toga se karakteristike ospe postepeno menjaju.

- Na početku ospa je makulopapulozna, kada su na koži prisutne crvene promene koje su u ravni sa kožom, a ovakva ospa traje nekoliko sati. Postepeno promene na koži se ispunjavaju prvo bistrom, a zatim zamućenom tečnošću (stadijum vezikule) i na kraju u zadnjem stadijumu promene se sasuše i na koži ostanu kruste (kraste). Mehurići ispunjeni tečnošću (vezikule) su obično u formi pojedinačnih promena koje se ne spajaju međusobno i prazne se kada se probuše.

- S obzirom da se promene na koži javljaju u uzastopnim talasima, istovremeno se kod obolele osobe može primetiti više razvojnih oblika. Češće su lokalizovane na pokrivenim, nego na otkrivenim delovima tela, a mogu da se jave i na kosmatom delu glave, visoko u pazušnim jamama, na sluzokožama usta, gornjeg dela respiratornog trakta i na konjunktivama (unutrašnjoj strani očnih kapaka). Najčešći broj promena kod jednog obolelog je između 250 i 500, a jako retko može biti prisutno samo nekoliko promena - objašnjava dr Maris za Telegraf.rs. 

Komplikacije mogu nastati u vidu upale pluća, upale moždajnih ovojnica ili upale mozga.

- Varičela se prenosi direktnim kontaktom – vazdušno-kapljičnim putem, jer se virus nalazi u sekretu respiratornog trakta obolelih. Drugi načini širenja obuhvataju direktni kontakt sa obolelim odnosno sa sadržajem vezikula kao i sa sadržajem vezikula obolelih od herpes zostera, pošto su te kožne promene kasna komplikacija i posledica infekcije virusom varičele. Indirektan put prenosa je moguć preko predmeta kontaminiranih sadržajem vezikula. Poslednja faza kožnih promjena – tzv. kruste (kraste) nisu zarazne.

- Period od momenta izlaganja virusu do pojave prvih simptoma (period inkubacije) varira, a traje od 2 do 3 sedmice, obično 13 do 17 dana, dok period zaraznosti (kada obolela osoba može da širi virus u svojoj okolini) pokazuje značajne individualne varijacije i traje najčešće 1 do 2 dana pre pojave ospe, pa sve dok se i poslednje promene na koži ne sasuše, odnosno, dok ne pređu u fazu kruste (kraste).

Varičela se javlja bilo kada u toku godine, ali je češće obolevanje u hladnijim mesecima.

- Od varičele mogu svi da obole, a oboljenje ima teži klinički tok kod odraslih nego kod dece. Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet, ponovno obolevanje je retko. Posle preležane varičele virus ostaje u nervnim ćelijama i kasnije u toku života, u slučaju nekih akutnih bolesti ili smanjenja imuniteta, virus se može aktivirati i nastati bolest koja se naziva hepres zoster. Promene na koži su slične kao kod varičele, ali s obzirom da se javljaju duž površinskih nerava, praćene su intenzivnim bolom - kaže dr Maris.

Kako se leči varičela

Lečenje je simptomatsko, na promene u fazi izbijanja ospe nanose se preparati u vidu gela ili krečnog mleka koje pomažu sasušivanje promena.

Zbog povišene temperature se, kako navodi dr Maris,  uključuju lekovi za snižavanje temperature, a zbog svraba se savetuje primena antihistaminika.:

- Ukoliko je teži oblik bolesti, uključuju se antivirusni lekovi. Savetuje se mirovanje posebno u prvoj nedelji bolesti zbog mogućih komplikacija uzimanje dovoljno tečnosti da ne bi došlo do dehidratacije. Održavanje dobre lične higijene, ponašanje po bontonu kada se radi o kijanju i kašljanju, socijalno-distanciranje i izbegavanje kontakta, dezinfekcija predmeta kontaminiranih sekretima iz nosa, usta i grla su od značaja u smislu prevencije i suzbijanja obolevanja.

U prevenciji varičele koristi se vakcina u kojoj je oslabljen virus.

- Vakcinu mogu primiti sve osobe starije od 12. meseci, a vakcina se daje u dve doze, gde je najmanji razmak između doza 6 nedelja. Vakcina štiti od infekcije u 95 do 99 odsto slučajeva - kaže dr Maris.

(Telegraf.rs)