Telegraf na skupu SZO u Atini: Od ovih nezaraznih bolesti se najviše umire u svetu, evo kako je u Srbiji

Foto: Telegraf

Kardiovaskularne bolesti, karcionomi, hronične respiratorne infekcije, demencija i ostale nezarazne bolesti, uzročnik su 74 odsto smrti u svetu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Što se konkretno Evrope tiče, taj procenat iznosi čak 90 odsto, dok 5 odsto smrtnih ishoda odnosi se na zarazne bolesti, a ostalih 5 odsto na povrede.

Kako je saopšteno na skupu SZO u Atini o medijskom izveštavanju o nezaraznim bolestima, veliku ulogu u sprečavanju ovakve statistike može odigrati prevencija, kao i promena lošeg stila života. To podrazumeva odlazak na redovne kontrole, povećana fizička aktivnost, smanjenje gojaznosti, zdravija ishrana, ali i skrininzi na različite vrste bolesti.

Preporučujemo

U Srbiji kardiovaskularne bolesti i karcinomi vodeći su uzročnici kada je smrtnost od nezaraznih bolesti u pitanju. Primera radi, godišnje od bolesti srca i krvnih sudova umire preko 50.000 ljudi, a od karcinoma pluća život izgubi 5.000 ljudi, što praktično znači da na svaka dva sata jedna osoba izgubi život.

Spas je u prevenciji

Kako je izjavio dr Ivo Rakovac (SZO), nezarazne bolesti prema ovoj statistici predstavljaju ogroman problem, i da su podaci u svim zemljama uglavnom slični. Kako bi se menjala statistika u našu korist, potreban je pristup, kako samog stanovništva i poklanjanja pažnje prevenciji, tako su ključni i mediji, koji bi o nezaraznim bolestima i uzrocima izveštavili na takav način da bi uticali na smanjenje faktora rizika i promovisanju zdravog stila života.

Prema rečima stručnjaka, hipertenzija je veliki problem, ali nameće se pitanje koliko je onih koji na vreme odlaze lekaru i dobijaju terapiju.

- Hipertenzija je ključ kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Postavlja se pitanje, koliko se njih zapravo leči? To je možda 58 odsto ili tako nešto, rekao je dr Ivo Rakovac (SZO).

Prema aktuelnim pokazateljima, između ostalog, dolazi i do preuranjenih smrti. Tu ulogu igra i stil života koji tome doprinosi. Nedovoljna fizička aktivnost, alkohol, cigarete, kao i drugi faktori rizika na kojima treba raditi i koje treba menjati.

- Alkohol, nedovoljna fizička aktivnost, duvan, ali i gojaznost i dalje su problemi koji još uvek nisu adekvatno rešeni. Tako je problem alkohola rešen delimično, dok na jednoj strani dolazi do opadanja konzumiranja, na drugoj strani imamo porast. S druge strane, kada je duvan u pitanju, još uvek nije postignut cilj. Ne postižemo cilj u pogledu duvana. Takođe tu je i gojaznost, koja jeste problem, rekao je Rakovac.

Pomoćnica ministra zdravlja Grčke, Glorina Agapitaki, na skupu o medijskom izveštavanju istakla je da prevencija igra vrlo važnu ulogu i da se tome treba posvetiti.

- Treba ubediti kreatore politike da vode računa o prevenciji javnog zdravlja, promociji zdravlja... Dakle, ono što smo pokušavali da uradimo, radili smo na dva različita nivoa, na zaraznim i nezaraznim bolestima. Treba raditi na obe stvari, ali prevencija i spremnost su ključ, istakla je ona.

(Telegraf.rs)