Žrtve digitalnog nasilja često ne mogu da podnesu pritisak, evo kako im pomoći

Foto: Shutterstock

Digitalno nasilje može kod osobe da izazove strah za bezbednost, izolaciju, pa čak i samoubistvo

Samoubistvo žene iz Banjaluke, koja je digla ruku na sebe nakon što je snimljena kako obavlja nuždu ispred Narodnog pozorišta u ovom gradu, zbog čega je „linčovana” na društvenim mrežama, poslednja je u nizu žrtava digitalnog nasilja. Podsećanja radi, prošlog oktobra ubio se i dvadesetdvogodišnji Mladen Dulić iz Laktaša, zbog toga što je neko krišom snimio njegov razgovor za posao na benzinskoj pumpi, a potom plasirao snimak na popularne socijalne mreže, čiji su korisnici danima ismevali nesrećnog mladića. U decembru 2021. godine mlada jutjuberka Kristina Kika Đukić digla je ruku na sebe zbog digitalnog nasilja kojem je bila izložena na društvenim mrežama. Ova mlada influenserka na svom jutjub kanalu „K1Ka” svakog dana postavljala je klipove na kojima igra popularne video-igrice kao što su „Majnkraft”, „Kaunterstrajk” i GTA i imala je više od 700.000 pretplatnika, a njeni virtuelni prijatelji posvedočili su da je Kristina godinama vodila mučnu borbu sa sajber-bulingom – digitalnim nasiljem na socijalnim mrežama koje se svodi na uvrede, osude i kritike pratilaca, piše Politika.

Preporučujemo

„Digitalno nasilje je najzastupljeniji oblik nasilja i kod nas i u svetu. Kako mlade osobe koriste digitalne tehnologije, a skoro svi oblici nasilja (psihičko, socijalno i seksualno) mogu se preliti u digitalni prostor, logično je zaključiti da se radi o velikom problemu kome su podjednako izložena i deca i mladi, ali i odrasle osobe. Ima ga najviše na onoj platformi na kojoj korisnici provode najviše vremena, jer se tu generiše najviše sadržaja, a značajan deo posluži i za pokretanje talasa sajber-bulinga. Kada su mladi najviše bili na ’Fejsbuku’, najviše nasilja se dešavalo na toj mreži, potom je primat preuzeo ’Snepčet’, pa ’Instagram’ i poslednjih godina ’Tiktok’”, ističe Ana Mirković, psiholog i predsednik Instituta za digitalne komunikacije.

Sajber buling

Ona objašnjava da se sajber-buling razlikuje od „običnog” zlostavljanja jer je reč o vređanju, nipodaštavanju, omalovažavanju osobe u digitalnom prostoru (na internetu, društvenim mrežama i različitim aplikacijama za komunikaciju), pa je na taj način moguće zlostavljati nekoga 24 sata dnevno, a zlostavljači istovremeno veoma lako mogu da sakriju svoj identitet. Neprimereni sadržaji, uvredljive reči, poruke i fotografije mogu se veoma brzo i lako širiti putem digitalnih kanala, a kako je nešto objavljeno na internetu nemoguće izbrisati, postoji mogućnost da se zlostavljački „materijali” uvek ponovo pojave.

Takođe, svest o tome da veliki broj ljudi posmatra sam proces nasilja veoma je uznemirujući za osobu koja nasilje trpi. Neki od češćih oblika sajber-bulinga su širenje glasina o žrtvi, pretnje putem SMS-a ili imejla, zlostavljanje putem četa i slanje pornografskih ili uvredljivih fotografija. Digitalno nasilje može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima – to je ponašanje koje ima cilj da uplaši, naljuti, osramoti, ponizi ili uznemiri određenu osobu ili joj nanese neku štetu. Sajber-buling podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, urušavanje privatnosti i vređanje po bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe, piše Politika.

Stručnjaci UNDP-a ističu da digitalno nasilje može na različite načine uticati na mentalno zdravlje osoba. Počev od straha po sopstvenu bezbednost – u slučaju organizovanog uznemiravanja i brzog i nekontrolisanog širenja štetnog sadržaja, preko izolacije, negativnih posledica u društvenom životu, pa sve do teških posledica poput samoubistava. Oni upozoravaju da su žene nesrazmerno više izložene težim oblicima nasilja na internetu, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja. U izveštaju specijalnog izveštača UN o nasilju nad ženama, navodi se da 23 odsto žena tokom života doživi neki oblik zlostavljanja ili uznemiravanja na internetu, odnosno da je jedna od deset devojčica do svoje 15. godine doživela neki oblik digitalnog nasilja. Zbog toga je UNDP tokom 2021. godine sprovodio kampanju pod nazivom „Tiče me se”, čiji je cilj bio da se doprinese stvaranju društva koje ne toleriše nasilje prema ženama u digitalnom nasilju i istovremeno informišu žene i devojke kome mogu da se obrate u slučaju da postanu žrtve sajber-bulinga.

(Telegraf.rs)