U srpskom selu porodice poznatije po nadimcima nego po prezimenu: "Krstili" ih i po imenima udovica

Foto: Privatna arhiva/Marko Đurić

U mestu Klenje u Mačvi nekoliko velikih familija imaju više nadimaka koji su im prišiveni odavno, a po njima su poznatiji nego po zvaničnom prezimenu.

Stranca u selu koji traži neku kuću familije Ercegovčević zbunilo bi kada bi ga upitali 'Od kojih su Ercegovčevića' jer oni imaju ubedljivo najviše nadimaka - Pureševići, Ceurići, Nogići, Krajcarići, Mirjanići, Pijukovići, Ivčići, Marčići, Mućkalovi...

Preporučujemo

Hroničar sela, poljoprivrednik Marko Đurić, davno je, kako mudro ističe, svoj "pravac znanja" usmerio ka istraživanju prošlosti, pa je zapisivao i na magnetofonu snimao kazivanja starih meštana o događajima i ljudima kako su ih oni zapamtili od svojih predaka. Tako je sačuvao i zanimljive priče o nadimcima nekih familija koji do danas nisu iščezli.

- Preci stanovnika našeg sela doselili su se pre više od tri veka iz Hercegovine. Najveće familije su Ercegovčević, Kojić i Lacković, a osim jedne kuće danas svi Ercegovčevići imaju nadimke. Po nadimcima su prepoznatljivi i u selu ih retko ko oslovljava zvanično - kaže Đurić.

Nadimci su današnjim stanovnicima sela ostali od njihovih predaka.

Dodeljeni su im po fizičkim karakteristikama, nekim zanimljivim detaljima iz života ili događajima u kojima su učestvovali.

Tako nadimak Krajcarići imaju domaćinstva čiji je davni predak voleo da igra krajcarice. Od deteta je bacao groševe, a otac bi mu govorio:

"Ti ćeš biti prava krajcara".

A, po jednom čoveku koji je uvek nešto mutio sa dukatima u kafani njegovi Ercegovčevići su dobili nadimak Mućkalovi. Nogići su dobili nadimak po jednom koji je imao duge noge, a Pijukovići po siromahu koji je imao samo pijuk i svaki dan kod gazda nadničio vadeći panjeve.

Pojedina domaćinstva familije Ercegovčević, ali i drugih velikih familija, nadimak nose od imena udovica po kojima su u selu prepoznavali decu koje su same odgajale.

- Takav je slučaj sa nadimcima Marčići i Ivčići, koji su nastali po udovicama Marici i Ivki. U familiji Đenadić imaju nadimak Ćekići jer je nekada bila baba Stanisava, koju je celo zvalo baba Ćeka. Kažu da je bila vrlo pametna i otresita žena i da je živela više od sto godina. Imala je mnogo unučadi i kad ih neko upita čiji su, oni bi odgovarali “Baba Ćekini!“ - nastavlja Đurić.

Neki Đenadići imaju nadimak Čikanjići po Čikani koji je odgajio dva sina svog brata koji se udavio u Drini.

Sirotoj deci stric je bio i otac i majka pošto je njihova majka rano umrla. Siročići su voleli strica i kada bi ih neko pitao čiji su odgovarali bi "Čikanovi".

Od sredine 19. veka pojedini Đenadići su Katanići po pretku koji je u Šapcu video katane i sinu neprestano govorio: "Ti si moj katana". Kada je on odrastao njegove potomke nazvaše Katanići i taj nadimak ostade za nekoliko kuća ove familije do današnjeg dana.

U svakodnevnom razgovoru nadimci su popularniji pravog prezimena, koje je zvanično u upotrebi kada se glasa, krštava, ženi, udaje i - sahranjuje.

(Telegraf.rs)