Kako je fenski efekat vetra doneo Srbiji u decembru 26°C? Za 2 dana na planinama nestalo oko pola metra snega

Foto: M. Beljan

U mnogim delovima sveta vetar ima fenske karakteristike, jer donosi osetniji porast temperature vazduha i snižava vlažnost vazduha.

Prethodna dva dana u Srbiji veoma jak,  na zapadu i jugozapadu i olujni jugozapadni vetar imao fenski efekat, pa je temperatura u Valjevu dostigla letnjih 26°C, a u Kragujevcu, Kruševcu, Kraljevu, Loznici 25°C, pri čemu su u mnogim mestima oboreni i rekordi za najvišu ikada izmerenu temperaturu u decembru otkad se vrše merenja.

Preporučujemo

U Beogradu je danas izmerena najviša ikada temperatura u decembru od 1887. godine i to 22.7°C. Dosadašnji rekord bio je dan ranije i 16. decembra 1989. godine 22.3°C. Sutra hladnije za 20 stepeni

Prethodna noć u Srbiji bila je veoma topla, u Podrinju i tropska, pa se tako temperatura u Loznici nije spuštala ispod 20°C, a usred noći bila je čak 23°C.

Zašto ovih dana duva jugozapadni vetar sa fenskim efektom i zašto su temperature ekstremno visoke?

Srbija i naše područje ovih dana pod uticajem su veoma snažnog ciklona sa severozapada Balkana sa centrom iznad severa Jadrana i Alpa. Srbija se nalazila u prednjem delu ciklona, pa su preovladavala veoma snažna južna i jugozaopadna visinska strujanja. Kako olujni južni vetar duva iznad Mediterana i Jadranskog mora, kada južni vetar naiđe na prepreku poput visokih Dinarskih planinana duž Jadrana, vazduh nađe na prepreku, pa počinje da se uzdiže, hladi i kondenzuje, što stvara jake i obilne kiše i svežije vreme na navetrenim stranama, u ovom slučaju duž Jadrana, ali i u Negotinskoj Krajini gde su temperature bile oko 5°C, ujutro i -1°C, a sever Vojvodine bio je u hladnom sektoru ciklona, pa je tako u Somboru bilo oko 5°C.

Kada vazduh pređe preko prepreke, odnosno preko planinskih vrhova, počinje da se spušta i zagreva, što dovodi do isušivanja vazduha, pa na zavetrenim stranama preovladava suvo, često i vedro i osetno toplije, u odnosu na navetrene strane.

Čim se naruši ovakva siniptička situacija i južni i jugozapadni vetar zameni severni, dolazi do naoblačenja sa padavinama, uz osetniji pad temperature vazduha, što je slučaj ove večri i noći, pa se u veoma kratkom vremenskom intervalu beleži pad temperature vazduha i za 15 stepeni, a noćas i sutra biće ponegde niže i za 20 stepeni.

Ovaj vetar najizraženiji je i najjačeg intenziteta u brdsko-planinskim predelima i na zapadu Srbije, naročito u Podrinju i u Kolubarskom okrugu. Nastaje kada se sa jedne strane formira anticklon ili viši pritisak, a sa druge strane planine ciklon ili niži vazdušni pritisak.

Tada vazduh počinje da struji od višeg ka nižem pritisku. Kada se vazduh uzdiže uz planine, hladi se i kondenzuje i na padinama i pri vrhu formira oblake i daje padavine (navetrene strane). Kada se vazduh prebaci preko vrhova i planinske prepreke, spušta se niz planine, zagreva i naglo podiže temperaturu vazduha, a snižava vlažnost vazduha.

Što je planinska prepreka viša, to će biti i veći porast temperature vazduha. Tako da da ovaj vetar zavetrenim stranama osim porasta temperature, donosi i suvo vreme. U zimskom delu godine, ovaj vetar sa fenskim karakteristikama veoma naglo topi sneg. Tempetura može da poraste i za preko 20 stepeni u jednom danu.

Inače, snažan jugozapadni vetar duvao je 11. januara 2018. godine i u brdsko-planinskim predelima Srbije i regiona imao je veoma izražen fenski efekat, pa je tako doneo temperature i do 19°C, koliko je mereno u Loznici i u Beogradu.

Njegove fenske karakteristike dosegle su čak do Vojvodine i nižih predela. Jedino je u Negotinskoj Krajini vetar bio sasvim slab, severoistočni, a temperatura oko 0°C.

U oblasti Dinarskih planina tada je jugozapadni vetar imao olujne udare i više od 70 km/h, dok na je na viskokim planinama Bosne zabeležen i uraganski udar od 144 km/h, koliko je merneo na vrhu Bjelašnice iznad Sarajeva.

Olujni jugo u oblasti Jadrana imao je udare i preko 100 km/h i podizao je veoma visoke plimne talase.

Danas je olujni jugozpadni vetar na zapadu i jugozapadu Srbije imao udare od 80 km/h, uz materijalnu štetu, a najjači udari vetra zabeleženi su u Loznici, Sjenici, Ivanjci, Čačku, Užicu i u drugim mestima zapadne i jugozapadne Srbije.

Ovaj vetar veoma je česta pojava tokom zimskih meseci. U našim predelima duva u oblasti Dinarskih planina i veoma utiče na vreme u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, a najviši porast temperature donosi Vojvodini, Mačvi, Beogradu, Podrinju, Slavoniji, Semberiji, Bosanskoj Krajini, Posavini i severnim predelima Crne Gore.

Duž Jadrana i na planinama okrenutim ka Jadranu donosio je obilne pljuskove.

Veoma je česta pojava i u Alpima, gde bukvalno "guta" sneg na severnim padinama Alpa, na jugu Nemačke. Fenski efekat vetra gotovo je istopio snežni pokrivač u Srbiji za 48 sati i na najvšim planinama, gde ga je prethodnih dana bilo i preko pola metra.

Veoma česta duva i u oblasti Stenovitih planina, odnosno na zapadu SAD. Tada se vlažan vazduh sa padavinama premešta preko zapadnih padina, ali se spušta kao veoma suv i topao preko istočnih.

U ovim delovima sveta naziva se i "snegožder". Temperature u jednom danu mogu da porastu sa -30 na čak +20°C, a dešavalo se da u svega nekoliko minuta temperatura sa -20°C poraste na +10°C i snežni pokrivač i ne stigne da se otopi, već ispari. Ovaj vetar može zbog naglog topljenja snega da izazove i katastrofalne poplave. Inače, u nasim predelima je otopio i preko 40 cm snežnog pokrivača u svega nekoliko dana. Leti je ređa pojava.

Tada donosi vrelo vreme i pogodan je za nastanak i širenje šumskih požara. Košava je vetar fenskog karaktera i u proseku donosu porast temperature vazduha i za 5°C, ali zbog olujnih udara i isparavanja sa kože, osećaj je da je mnogo hladnije. Inače, košava ima jugoistočni smer.

Ukoliko više preovladava anticklonska košava i istočniji pravac, tada donsoi pad temperature vazduha. Bura je zimi ledeni vetar, a prema Jadranu se spušta niz visoke planine. Umesto da donese porast temperature, temperatura naglo opadne, jer ledeni vazduh sapalnisnkih vrhova i ne stigne da se zagreje, jer su visoke planine iznad samog Jadranskog mora.

Leti može da donose vreo vazduh i utiče na šumske požare. Veoma je suv vetar.

Fenski efekat veoma nepovoljno deluje po ljude i životinje, a ova pojava može da izazove razdražljivost i nervozu i veoma utiče na zdravlje ljudi, naročito na one osobe koje već pate od hroničnih bolesti.

Današnja biometerološka situacija u Srbiji bila je veoma nepovoljna, kako zbog jakog fenskog vetra i visokih temperatura, tako i zbog veoma niskog vazdušnog pritiska, zbog uticaja ciklona. Koliko je danas toplo govori i podatak da su temperature i za 15 stepeni više od proseka za ovo doba godine, ponegde i za čak 18 stepeni, dok prosek maksimalne temperature za ovo doba godine iznosi od 5 do 9°C.

(Telegraf.rs)