Grip preti jačim udarom ove zime, dr Stjepanović: Jedno dostignuće u medicini previše koristimo, drugo premalo

Foto-montaža: Nikola Tomić, Shutterstock

Virus gripa prisutan je u Srbiji od 9. novembra, do sada su potvrđena četiri slučaja obolevanja a direkor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Mihailo Stjepanović kaže za Telegraf.rs da ove sezone možemo da očekujemo njegov jači udar, i napominje da bez obzira na njegovu prisutnost još nije kasno da se vakcinišemo.

Grip je najpre potvrđen u Novom Sadu, zatim u Kolubarskom okrugu, pa dva slučaja u Beogradu. Dijagnostikovani su tip А (H3), А (H1) i А-nеtipizirаni. Pored njega, beleži se i porast obolenja sličnih gripu, i to pogotovo kod dece.

Preporučujemo

S obzirom na to da smo sve više u zatvorenom prostoru, da nam s obzirom na ulazak u zimu to tek sledi, kada nas očekuje i više okupljanja zbog slava i predstojećih praznika, dr Stjepanović najpre podseća na one osnovne mere prevencije - da svi koji su bolesni ne idu na posao, da se takva deca ne šalju u vrtić i školu, da držimo distancu i održavamo ličnu higijenu koja podrazumeva redovno pranje ruku.

- I,  da se vakcinišemo. Još nije kasno da se vakcinišemo protiv gripa, to je najbolji vid zaštite. Istina, i vakcinisani mogu da obole ali onda imaju laku formu bolesti. Pored držanja distance i pranja ruku,potrebno je uzimati simptomatsku terapiju, dovoljno napitaka i odmarati - podseća dr Stjepanović.

Virusi se ne leče antibioticima 

Napominje da nikako ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku, a pogotovo ne u lečenju virusa.

- Potebno je uraditi bar osnovnu analizu krvne slike i da se po leukocetarnoj formili vidi da li se radi o bakterijskoj ili virusnoj infekciji, s obzirom na to da viruse ne možemo da lečimo antibioticima. Najveća greška je upotreba antibiotika, to pod jedan, a pod dva - nedovoljna upotreba vakcina. Od dva velika dostignuća u medicini jedan previše koristimo drugi premalo. I u kovidu je bila prevelika upotreba antibiotika i kostikoroida, tako i za grip. Treba koristiti antivirotije, a nikako uzimati  antibiotike na svoju ruku -  kaže naš sagovornik.

Dr Stjepanović primećuje da smo se prošle i pretprošle više čuvali i pazili, nosile su se zaštitne maske, držala se distanca, jednom rečju, svi smo zbog kovida bili više na oprezu.

- Tada je bio dominantan virus kovida, koji je potisnuo sezonski grip. Ove godine možemo da očekujemo da bude jači udar  gripa. Kada ga potisne drugi virus,  jedne sezone on bude slabiji, ali pošto je sada pao kovid, mislim da možemod da očekujemo da bude dominantniji ove zime, i da bude jači udar. Zato je važno da se vakcinišemo - kaže dr Stjepanović.

Kako navodi, najrazničnija su mala deca, osobe starije od 65 godina, osobe koje imaju hronične bolesti pre svega kardiovaskularne, šećernu bolest, plućne i svi onkološki bolesnici. U riziku su i pacijenti na  imunosupresivnoj terapiji ili imaju transplantirani organ.

- Sve su to  rizične grupe koje mogu da imaju teške forme bilo koje virusne infekcije -gripa, kovida...

Na pitanje da li pulmološki bolesnici treba u konsultaciji sa lekarom možda da redukuju svoju osnovnu terapiju, u slučaju virusa gripa, ističe da, naprotiv, moraju redovno da je uzimaju, nebitno da li imaju astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, ili neku drugu. I u ovom slučaju važi pravilo da ne treba da rade ništa na svoju ruku, odnosno bez konsultacija sa lekarom.

Simptomi virusa gripa

Sezonski grip karakteriše klinička slika sa iznenadnim početkom povišene telesne temperature, kašljem koji je obično suv, glavoboljom, bolom u mišićima i zglobovima, malaksalošću, bolom u grlu i curenjem nosa.

- Kašalj može biti dugotrajan i da traje dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija. Najučestalija komplikacija gripa je bakterijsko zapaljenje pluća - podsetili su ranije u "Batutu" za Telegraf.rs.

Mere prevencije

Pоrеd vаkcinаciје, pоstоје i оpštе prеvеntivnе mеrе kоје pоmаžu u sprеčаvаnju širеnjа virusа gripа, kао štо su:

- pоkrivаnjе nоsа i ustа mаrаmicоm tоkоm kаšljаnjа i kiјаnjа nаkоn čеgа sе upоtrеbljеnа mаrаmicа аdеkvаtnо оdlаžе,

- rеdоvnо prаnjе ruku vоdоm i sаpunоm, pоsеbnо nаkоn kаšljаnjа i kiјаnjа. Ukоlikо vоdа niје dоstupnа, zа dеzinfеkciјu ruku sе mоžе upоtrеbiti srеdstvо nа bаzi аlkоhоlа,

- izbеgаvаnjе dоdirivаnjа оčiјu, nоsа i ustа,

- izbеgаvаnjе kоntаkаtа sа bоlеsnim оsоbаmа,

- u slučајu оbоlеvаnjа pоtrеbnо је оstаti kоd kućе i nе оstvаrivаti kоntаktе sа drugim ljudimа.

(Telegraf.rs)