Slavica (48) je najhrabrija žena u Srbiji: Kad čujete njenu priču, biće vam jasno i zašto

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Slavica Obradović (48) iz Beograda duže od 10 godina čeka na transplantaciju jetre. Dijagnoza joj je otkrivena kada je imala 24 godine, u momentu kada je sanjala o srećnom životu, braku, deci... Uprkos zdravstvenim problemima, ova hrabra žena nije odustala od svog najvećeg sna - da postane majka, te je rizikovala i rodila Viktora koji danas ima 15 godina. Slavica, pak i dalje čeka "najvažnji poziv".

U razgovoru za Telegraf otkriva da je tokom svih ovih godina bilo različitih situacija, ali da je uvek bila hrabra da se suoči sa nedaćama i ostvari svoj san, da bude majka i supruga, da ima porodicu.

Preporučujemo

- Na jednoj strani imala sam porodicu, prijatelje koji mi daju snagu i podršku, a s druge strane neki ljudi su iznenada odlazili iz mog života. Zbog bolesti su se promenili jer sam i ja valjda postala drugačija. U to vreme kosa mi je opala, nisam bila ona Slavica. Suprug je bio tu uz mene, i srećom uvek govorio da me voli takvu kakva jesam. To je onaj momenat kada znate da ste voljeni bez obzira na sve, a s druge strane osećate strah. Kada sam ostala u drugom stanju iako je bilo rizično želela sam to dete više od bilo čega, priča nam Slavica.

Bolest je promenila sve

Dok joj nisu dijagnostikovali opaku bolest, Slavica je imala snove kao i svaka njena vršnjakinja. O transplantaciji jetre  u samom početku nije bilo reči, a kasnije je bolest prešla u agrsivnu fazu.

- Kada se primetite tegobe bude kasno. Rešenje je transplantacija a do tada se život produžava lekovima. Uspeli smo do sada da održimo što bolje organizam a kada se dese krize, pitanje je kako će se završite, ispričala je Slavica.

Operacije, borba za život sve se nizalo jedno za drugum. Prve tri godine bila je stabillno, kako kaže, iako je bolest napredovala pa je 2001. i zvanično dobila dijagnozu ciroze. Te godine imala je jednu tešku operaciju kako bi joj produžili život.

- Dobila sam hipertenziju, jako je bilo rizično, onda žlezde nabubre od grudi na gore koje se ispunjavaju krvlju. Tada može iz čista mira kreće povraćanje,  krvarenje iz nosa, usta, iz ušiju, a iz toga se retko ko izvuče živ. Tada sam imala opraciju, kada sam se oporavila, i kada se sve primirilo, udala sam se i postala majka, priča naša sagovornica.

Podrška partnera je važna u teškim trenucima

Kada je situacija kritična, kako je objasnila naša sagovornica, teško je naći partnera koji bi sve to izneo zajedno sa njom, ona je imala sreću da nađe hrabrog muškarca.

-Teško je naći nekoga ko bi želeo da deli takav život. Zato mi je teško kada vidim mlade devojke koje imaju isti problem, znam koliko je sve neizvesno i tačno znam kakve snove one imaju, dodaje Slavica.

Kako dodaje naša sagovornica, pre 20 godina nije bilo moguće odraditi transpantaciju kod nas, a za inostranstvo bilo je potrebno mnogo novca.

- Ljudi ne shvataju da se sa tim ne trguje. Organ ide onome kome je potreban i ko je najugroženiji. Zato je važno podići svest o donorstvu, važno je da ljudi shvate da na taj način pomažu nekome da živi. Udruženje "Zajedno za novi život" sve vreme radi na kampanji i promociji donorstva i na taj način pomažu svima koji čekaju "najvažniji poziv", kaže Slavica.

(Telegraf.rs)