Otkrivamo sve o skraćivanju želuca: Zahvat se ne preporučuje svakome, lekar objašnjava ko može biti kandidat

Foto-kolaž: Shutterstock, Privatna arhiva

Skraćivanje ili smanjivanje želuca jedna je od metoda koja se koristi za redukciju telesne mase. Naime, oni gojazni, sa minimum 50 kilograma viška, koji uz to imaju komorbiditete, definitivno su kadnidati za ovaj zahvat. Istraživalii ko može biti potencijalni kadidat, kako se izvodi procedura i koliko košta.

Naime, slučaj devojke koja je nakon operacije u Turskoj preminula, otvorio je brojna pitanja, od toga o kakvoj je proceduri reč, da li je komplikovana, kome se preporučuje i kakve se sve komplikacije mogu javiti.

Preporučujemo

Hirurg u Kliničkom centru Srbije, doc.dr Dejan Veličković u razgovoru za Telegraf objašnjava da je skraćivanje ili smanjivanje želuca jedna od procedura iz oblasti barijatrijske hirurgije, te indeks telesne težine potencijalnog kandidara treba bude preko 35, uz prisustvo bolesti koja se povezuje sa gojaznošču.

- Tu imamo povišen pritisak, dijabetes, probleme sa zglobovima, sa kičmom, to su neke opšte indikacije za barijatrijsku hirurgiju. Proces je minimalno invazivni i izvodi se pomoću pet malih rezova na trbušnom zidu. Podrazumeva uklanjanje 75 do 80 odsto želuca, čiji će kapacitet nakon operacije biti 130, 140 mililtara. Normalan želudac može da se raširi do litar i po, smanjuje se mnogo što se kapaciteta tiče, ali s druge strane imamo i hormonski deo, gde se u početku, nakon operacije eliminiše "hormon gladi". Veoma brzo nakon te operacije vi imate bolju glikoregulaciju, bolje vam je održavanje šećera u krvi što omogućava da se lakše mršavi, kaže dr Veličković.

Kako teče oporavak

Prema rečima stručnjaka, pre operacije treba obaviti ozbiljnu pripremu kako bi i sam proces protekao u najboljem redu. Što se samog oporavka tiče, on je relativno brz jer je poželjno ustajanje.

- Mi naše pacijente podižemo na noge uveče odmah nakon operacije. Kod takvih ljudi postoji rizik zbog tromba i poželjna je što ranija aktivacija uz pomoć fizioterapeuta. Oni ustanu, prošetaju i najčešće im odmah uveče dajemo da popiju malo vode. Sutradan savetujemo da budu na nogama, da šetaju, tako da se oni veoma brzo oporavljaju, kada je sve u redu i kad ne postoji neka komplikacija, dodaje naš sagovornik.

Kod svake operacije moguće su komplikacije, zato treba biti oprezan i pratiti tok oporavka.

- Jedan deo komplikacija nastaje u ranom postoperativnom toku, u prvih nekoliko dana, desetak dana, do dve nedelje. To su te rane komplikacije gde je najpoznatije krvarenje ili popuštanje šavova, a mogu se javiti i kasne komplikacije, suženje tog sliva ili stenoza, uvrtanje sliva, ili pojava kiseline, to može da se javi i dosta kasnije. Zbog tih ranih komplikacija, bitno je, ne da čovek leži, nego da bude u mestu gde se nalazi hirurg koji je operisao pacijenta, da se tu nalazi hiruška ekipa koja radila tu operaciju i koja zna da reši, neke eventualne komplikacije, objašnjava dr Veličković.

On apeluje na sve one pacijente da dobro razmisle gde će obaviti ovakav zahvat.

- Pre operacije postoji ozbiljna dijagnostika, gde će pregledati i endokrinolog, anesteziolog, pulmolog, kardiolog, pa tek onda sledi operacija. Ne može to idemo danas, sutra operacija i nazad. Jednostavno, pacijenta treba pratiti, dodaje naš sagovornik.

Koliko koštaju ovakve operacije

Cene se kreću od od 4.000 do 6.000 evra, u nekim zemljama ova procedura košta i do 15.000 evra. Treba podsetiti, da ukoliko prođete kroz program Centra za gojaznost UKCS ovakvu proceduru možete uraditi u Srbiji i to o trošku države, naravno ako ispunjavate sve kriterujume za to.

(Telegraf.rs)