Bebisiterka iz Srbije otvorila dušu: Čuvala sam decu bogataša, ali i onih koji to nisu. Ovo me je iznenadilo

Foto-kolaž: Shutterstock

Bebisitovanje, jedno od najlepših i najodgovornijih zanimanja koje ispunjava dušu ljubavlju, a oduzima snagu do poslednjih atoma, reči su kojima bebisiterka K.P. (22) iz Beograda počinje ispovest o dvogodišnjem angažovanju kod dve porodice kod kojih je, kako ističe, postala ravnopravan član.

Sve je počelo, pojašnjava na početku, učlanjenjam u jednu fejsbuk grupu preko koje je upoznala prvu porodicu. Bojažljivo je pozvonila na vrata, a onda je videla devojčicu crnih okruglih očiju sa izvijenim trepavicama i loknama koje su joj padale po čelu.

Preporučujemo

- Koliko su oni na riziku što će ostaviti dete nekome koga ne znaju duži vremenski period, toliko sam i ja jer ne znam ko će mi otvoriti vrata stana, ni kakva je to porodica. Otišla sam čistog srca spremna da čuvam toj porodici ono najvrednije, odgovorno, pažljivo i sa puno ljubavi. Vrata mi je otvorila mlada žena vitkog stasa, a za njom do vrata dotrčala je i ona. Jana. Čupava devojčica, u suknjici i sa velikom roze šnalom koja joj je pridržavala lokne. Pogledala me sa okruglim crnim očima iskreno i upitno. Ušla sam, rukovala se i pokušala da stupim u komunikaciju sa njom. Nije lako navesti dvogodišnjaka da te primeti i prihvati kao drugara a i ujedno osobu od autoriteta - priča devojka.

"Bili su skromnijih primanja, a ono što su pokazali me je ostavilo bez reči"

Jani je, kako kaže, crtani bio zanimljiviji od nje iako je pokušala da se "nametne" dvogodišnjakinji i postavi se kao dobar animator, to baš nije išlo. Međutim, nakon što je prestala da se trudi, stvari su počele da se menjaju.

- Iz dana u dan, postajala sam sa Janom sve prisnija, a sa porodicom sve bliža. Ušla sam u rutinu. Znala sam, sve kako i šta. Njeni roditelji kupovali su mi poklone i svaki moj trud vredno nagrađivali jer su primetili da se oko nje trudim vrlo mudro i strpljivo. Nije bilo u opisu mog posla ali sam umela da operem suđe, prebrišem stolove, spakujem sve igračke koje je rasturila, iako se od mene to nikada nije tražilo, ali se izuzetno cenilo - priča mlada bebisiterka.

Iako su bili skromnijih primanja primetila je, kako kaže, veliku uviđajnost i želju da joj na sve načine pokažu zahvalnost za negu i brigu o devojčici.

- Bila sam zadivljena koliko me poštuju i cene. Koliko se trude da mi pokažu i da me uvere da sam im dragocena - ističe bebisiterka i naglašava da, uprkos podjednakom trudu koji je pokazala kod imućne porodice koja živi u elitnom kompleksu na Voždovcu sa bebom i devojčicom od tri godine nije naišla na takav tretman.

Simpatični, visoko obrazovani par koji radi u Beogradu na vodi bili su druga porodica kod koje je K.J. počela da radi. Na isti način je sa njima ostvarila kontakt kao i sa Janinim roditeljima i nije se pokajala.

Predrasude o paru koji radi u Beogradu na vodi 

- Imala sam na početku predrasude da se radi o paru koji će od mene zahtevati da poštujem neka njihova izmišljena pravila oko čuvanja, presvlačenja, ishrane pa čak i igranja sa decom, ali onda sam shvatila da sam, na sreću, bila u krivu - priča devojka.

Kada je krenula kod njih, iako je znala da se radi o jednom elitnom kompleksu gde stanuju, ostala je zatečena luksuzom u kom uživaju, onda se iznenadila kada je mlada mama otvorila vrata stana.

- Ušla sam u kompleks ispred kojeg me je prethodno, portir proverio i zvao porodicu kod koje sam krenula da potvrde da me očekuju. Stan je bio veličine oko 100 metara kvadratnih i odisao je luksuzom. Vrata mi je otvorila mama koja je u rukama imala bebu a u stanu se nalazila njegova majka i starija ćerka. Iznenadila sam se kada sam primetla da žena koja uživa u takvom luksuzu nije obučena u "fensi" trenerke sa urađenim trepavicama, obrvama, bez frizure i bilo čega što bi odalo da ima toliko novca. To me jako začudilo, ali i obradovalo jer sam odmah pomislila, što se kasnije i potvrdilo, da je ta porodica veoma skromna uprkos svemu šta imaju - prepričava devojka.

Briga i ljubav prema deci koju su roditelji iskazivali bila je i kod jedne i kod druge porodice, kako kaže, podjednaka, ali su njihove obaveze više trpela dece bogatijih roditelja.

- I prva i druga porodica kod koje sam radila, tj roditelji, bili su izuzetno vezani i naklonjeni prema deci pokazujući im neizmernu ljubav. Ćerka "bogataša" bila su od juta do mraka u vrtiću dok su mi nakon nekog vremena, kada je majka počela da radi, ponudili da bebu čuvam svakodnevno po 12 sati. Velika razdvojenost od dece jeste uticala na njih, bili su tužni i roditelji i deca. Mnogo maženja i ljubljena iziskivao je svaki njihov susret nakon posla, ali je sve to dovelo i do toga da devojčica postane razmažena i jako "teška za čuvanje" - priča devojka.

Uprkos trudu, kako kaže, i pedagoškom pristupu devojčica je mnogo puta znala da brizne u plač bacajući se i udarajući je rukama i nogama kada nije po njenom, što je kasnije postalo neizdrživo.

- Bila je hiperaktivna, ali sam to razumela. Međutim svaki pokušaj razgovora i dogovora sa njom bio je uzaludan. Jednom ju je sa terase dok je radila od kuće čula njena majka i morala da izađe da mi pomogne da je unesem u zgradu jer se bacala ne želeći da bilo kom drugom ustupi ljuljašku - ističe devojka.

Takođe, kako kaže, za razliku od prve prodice, nisu umeli da cene trud oko dece koliko i prethodni roditelji, ali ne u vidu novca jer su sve uredno plaćali već te zahvalnosti.

- Primećivala sam da im nije bilo iznenađujuće što sam ja po ličnom nahođenju umela da obrišem prašinu, pospremim sobe jer nisam mogla da funkcionišem u takvom prostoru i preko toga su prelazili bez "hvala", što te jako porazi - ističe devojka.

Kako kaže za kraj, lepe stvari pamti kod obe porodice i ostala je sa njima u kontaktu i nakon što je prestala da im čuva decu, ali mnogo toga je zapazila i iz toga dosta naučila.

(Telegraf.rs)