Istoričar otkriva 5 tajni o Sretenju: Prva se tiče Karađorđa

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Dva veoma značajna događaja u našoj istoriji dogodila su se na današnji dan, a obeležavaju se kao Dan državnosti u Srbiji. Prvi srpski ustanak podignut je u Orašcu 1804. godine, a na isti dan 1835. donet je Sretenjski ustav.

Istoričar Momčilo Pavlović rekao je da mi dajemo važnost tim datumima, da su oni integrisani u srpsku državnost, u srpsku ustavnost i simbolizuju borbu za stvaranje, a i kada smo stvorili državu, borbu da tu državu uredimo po meri naroda, piše RTS. 

Preporučujemo

Govoreći o značaju Sretenjskog ustava, istoričar Pavlović je rekao da od 1804. do 1878. godine, kada je Srbija priznata kao država, od značajnih evropskih država, prošlo 74 godine.

Norme o pravima čoveka i podeli vlasti, kao standard demokratije

"Prošlo je 74 godine borbe za stvaranje države, preko borbe za slobodu, autonomne kneževine i uređenje te države. U prvom članu Sretenjskog ustava stoji da je Srbija nerazdeljiva i u unutrašnjem upravljanju nezavisna, ali pod pokroviteljstvom, pod priznavanjem vrhovnog suvereniteta sultana i ruskog imperatora. Ti faktori, sultan i ruski imperator, uticali su kasnije da taj ustav bude posle 50 dana suspendovan“, naveo je Pavlović.

Kada je reč o značaju Dimitrija Davidovića, Pavlović je rekao da je on jedan učeni Srbin iz Zemuna, koji je osnovnu školu završio na Nemačkom, gimnaziju u Karlovcima gde je izbačen iz trećeg razreda zbog nekog pamfleta.

"Studirao je filozofiju u Pešti, u Beču je studirao tri godine, slušao je medicinu, ali je tamo upoznao jednog takođe Dimitrija iz Srema i oni su krenuli da štampaju knjige, da izdaju Novine srpske, upao je u dugove, ali je tu upoznao i Vuka Karadžića i sve druge viđene Srbe. I 1821. godine on na poziv kneza dolazi u Srbiju i biva postavljen na mesto njegovog državnog sekretara“, podsetio je istoričar.

Državni sekretar Davidović je brzo sastavio predlog Ustava, postavivši norme o pravima čoveka. Prvi put je u Ustav uneto trojstvo, standard o podeli vlasti na zakonodavnu izvršnu i sudsku. Davidović je, međutim, doživeo i sudbinu Ustava koji je sačinio. Kada je suspendovan Ustav, on je otpušten iz službe, preselio se u Smederevo i tamo je posle nekoliko godina umro gde je i sahranjen.

Pedeset godina kasnije, srpska omladina, podigla mu je skroman spomenik koji stoji i na njegovom grobu će i danas biti polagano cveće.

Iako je kratko trajao Sretenjski ustav, Pavlović smatra da su standardi koji su postavljeni u njemu ugrađeni i u današnji Ustav.

"Kao i borba, kada je jednom počela, bez obzira na sve uspone i padove, ona je nastavljena. Kada su norme ugrađene u taj ustav, one su manje-više primenjivane u one ustave koje su Srbi sami donosili. Dakle, ti standardi koji su postavljeni u tom Sretenjskom ustavu, koji nije zaživeo, kasnije su ugrađivani čak i danas su temeljne norme i Ustava iz 2006. godine i savremene srpske državnosti“, rekao je Pavlović.

Pet tajni o Sretenju

Prva tajna je da je Karađorđe bio treći izbor za vođu Ustanka, što je istoričar Pavlović potvrdio, obrazlažući da je zbog njegovog temperamenta i karaktera ta funkcija najpre ponuđena drugima.

Druga tajna je da je Dimitrije Davidović smislio termin ustav, što je prema mišljenju istoričara Pavlovića veoma moguće.

Kada je reč o trećoj tajni, da su zbog Sretenjskog ustava vlastodršci širom sveta osetili strah, Pavlović kaže da je ta tvrdnja preterana.

Četvrta tajna je da je ruski izaslanik izradio prvi nacrt Sretenjskog ustava. Na ovu tvrdnju Pavlović je rekao da je Rusija kao zaštitnica hrišćanskih naroda u Osmanskom carstvu pokušavala da napravi neke nacrte ustava i sam ustav, mi ga zovemo Turski ustav iz 1838. godine, a u stvari kažu da je on plod ruskih diplomata.

Kao peta tajna navodi se - Pre donošenja ustava, kada je pobuna naroda dostizala vrhunac, Knez Miloš toliko se uplašio da je jedno vreme pomišljao čak i na bekstvo, ipak odlučio je da ode u Kragujevac, gde se izljubio s vođama pobune, tada im je snishodljivo rekao: Svi smo krivi i ja sam često grešio, trudimo se da svi ispravimo i oprostimo, uzajamno jedni drugima.

Pavlović napominje da je to citat koji se stalno ponavlja.

Istoričar Pavlović ističe da se Sretenjski ustav rukom ispisan čuva u Arhivu Srbije.

(Telegraf.rs)