Otkrivamo da li će mart poboljšati situaciju sa snegom: Alarmantno na srpskim planinama

Foto: Telegraf.rs/B.I.

Već sada je sigurno da će ovogodišnji februar biti najtopliji u istoriji merenja u Srbiji otkad se vrše merenja. Temperatura je juče dostigla 21°C, a ranije tokom meseca bilo je i do 23°C. Dakle, nisu zabeleženi apsolutni maksimumi, već su rekordne visoke srednje dnevne temperature vazduha. Veoma toplo vreme odrazilo se i na sneg u planinama.

Planinski predeli iznad 1500 metara nadmorske visine jedini su predeli u Srbiji koji su ovog februara imali stalni snežni pokrivač, ali ni on nije bio u značajnijim količinama.

Preporučujemo

Veoma sušni i topao februar odrazio se i na znatnji manjak i snega i pokrivača na planinama.

Najviše snežnog pokrivača bilo je na početku februara i do 30 cm, a Zlatibor je imao 2-3 cm. Potom se snežni pokrivač potpuno otopio u nastavku februara do visina od oko 1500 metara, a ovih dana ostalo ga je samo oko 10-20 cm na planinama iznad 1.600 metara nadmorske visine.

Foto: RINA

U prilog topljenju snega na visokim planinama, ide i južni vetar fenskog efekta, kao i temperature koje su u plusu i kreću se i na tim većim visinama od 0 do 5°C.

Dakle, najveći broj planinina ovog februara skoro je u potpunosti bio bez snežnog pokrivača.

Znatno bolja situacija je samo na krajnjem jugu Srbije, na planinama Kosova i Metohije iznad 1800-2000 metara, pa tako viši predeli Šar planine, Brezovice, Prokletija mere i više od pola metra snega.

Veoma slična situacija po pitanju snega u Srbiji očekuje se i do kraja februara i početkom marta.

Sam kraj februara i početak marta doneće Srbiji nastavak prolećnog vremena, uz temperatue u nižim predelima i do 20°C, a vrlo toplo vreme nastviće se i na planinama, uz pojačan južni vetar, fenskog efekta, pa će vreme biti uglavnom suvo i maglovito. Temperatura će i dalje i na višim planinama biti iznad 0°C, pa će se nastaviti dalje smanjenje snežnog pokrivača.

To će samo pogoršati već veoma lošu ski sezonu, jer se radi o ozbiljnom nedostatku snega, a skijanje će biti moguće samo u predelima sa veštaćkim osnežavanjem, čak i u tim predelima uslovi neće biti idealni za osneževanje.

Foto: Rahmanjinov/Shutterstock

Poseban problem je što će i na planinama u narednom periodu biti uglavnom suvo. Samo se u četvrtak i u petak pod uticajem ciklonske aktivnosti, sa juga očekuje naoblačenje sa kišom, koja će biti moguća čak i ma višim planinama, a ono što je sigurno sneg bi padao samo iznad 2000 metara nadmorske visine.

Dakle, veoma loša situacija po pitanju snega na planinama ne očekuje se samo do kraja februara, već i tokom prve dekade marta. Inače, mart je mesec kada u proseku na višim planinama ima najviše snežnog pokrivača, s o bzirom na akumalciju tokom zime.

Pored Srbije, veoma loša situacija sa snegom i snežnim pokrivačem je i u našem regionu. Slična situacija na Jahorini je onoj na Kopaoniku, dok je prava katastrofalna situacija u Crnoj Gori. Žabljak i skijališta iznad Kolašina ove zime skoro da nisu ni videli sneg, ni snežni pokrivač, pa je ski sezona skoro pa propala. Čak je prethodnih dana bilo veoma obilnih padavina u obliku kiše, pri čemu je palo i do 150 milimetara kiše po kvadratnom metru. Istorvemeno, te padavine iznad 2000 metara bile su obliku snega, pa je na višim predelima Durmitora, Bjelasice i Prokletija palo i do jednog metra snega, ali daleko iznad ski staza.

Nakon veoma loše situacije sa snegom u Alpima, prethodnih dana više od pola metra snega zavejalo je Alpe, ponegde je čak palo i do jednog metra. Obilne padavine nisu zaobišl ni Sloveniju, pa dok je do 1500 metara palo i do 200 milimtera kiša po kvadratnom metru, iznad 1500 metara palo je pola metra snega, na Krederici čak 100 cm snega, pa je njegova visina tokom vikenda bila od 310 do 320 cm, a obilni sneg bio je praćen povremeno i grmljavinom, uz uraganske udare vetra od 150 km/h.

I dok se zbog veoma toplog vremena i nedostatka padavina u Srbiji u narednom periodu očekuje ozbiljan nedostatak snega, njega će u regionu biti i više nego obilnim količinama, ali na visinama iznad 1500 metara nadmorske visine.

(Telegraf.rs)