Ako ste kao dete bili gojazni u ovoj godini, verovatno ćete biti takvi i sa 35: Dr otkriva kad mora operacija

"Gojaznost u drugoj godini života prediktor je gojaznosti u 35. godini života", rekla je Prof. Prim. dr Snežana Polovina, endokrinolog i šef ambulante za gojaznost u razgovoru za Telegraf.rs, povodom Svetskog dana gojaznosti koji se obeležava četvrtog marta.

Gojaznost je zdravstveni problem u čitavom svetu, a gotovo na svim kontinentima postoji zabrinjavajući procenat gojaznog stanovništva, a kako je rekla, i u Srbiji situacija nije ništa bolja.

- U Srbiji je situacija nimalo ohrabrujuća, naime 20, 21% stanovništva je gojazno, što znači da ima indeks telesne mase preko 30 kilograma po metru kvadratvnom, a više neko svaki drugi je predgojzan ili gojazan. Dakle 50% stanovništva ima problem koji je vezan za višak masne mase u telu i sve za bolesti koji proizilaze iz tog viška masne mase - rekla je profesor doktor Polovina.

Nažalost, sve češće ovaj problem zahvata i najmlađu populaciju, a ako se na vreme ne reaguje, u kasnijem uzrastu biće teže izboriti se. Profesorka je objansila kako dolazi do ovog problema.

- Do druge godine života se zapravo formira najveći procenat masnih ćelija. Deca koja nisu dojena, nego su hranjena mlečnim formulama vrlo često su podložna gojaznosti već u tom periodu, ali najviše se ispoljava predškolskom uzrastu. Deca koja odlaze u vrtiće, koja se hrane neadekvatno, velikom količinom namirnica koje imaju veliku kalorijsku vrednost, mnogo šećera. Kasnije u školskom uzrastu ukoliko nemaju redovne užine, ako preskaču obroke, ta situacija se pogoršava i mi zapravo dobijamo gozane mlade ljude. Ono što se mora znati je da gojaznost u drugoj godini života zapravo prediktor gojaznosti u 35. godini života zato treba da se trudimo da deca do druge godine ne budu gojazna - objasnila je ona.

Dodaje da kod mladih ljudi adekvatna ishrana nije dovoljna. Potrebno je insistiranje na fizičkoj aktivnosti u školskom uzrastu, ali i kasnije. Kaže da je potrebno najmanje tri sata aktivne planirane fizičke aktivnosti u toku nedelje ili svakodnevno pola sata do 45 minuta umerene.

Hirurško lečenje gojaznosti

Na odluku o smanjivanju želuca opredeljuje se sve veći broj ljudi, a oporavak je težak. U poslednjem periodu nažalost bili smo svedoci kobnih posledica. Kako prof. dr Polovina kaže, hirurško lečenje gojaznosti jedan je od modaliteta lečenja otprilike svega pet odsto ekstremno gojaznih pacijenata koji treba da budu upućeni na lečenje, a zapravo 95% treba da se leči na druge načine.

- Onaj ko se upućuje na hirurško lečenje mora da se uputi, da prođe edukaciju, mora da se obuči kako je potrebno da se hrani, kako je potrebno da uvede fizičku aktivnost, kako da se nosi sa vraćanjem izgubljenih kilograma, kako da ponovo dobije želju da učestvuje u sopstvenom lečenju. Jer kod gojznosti je jako bitno da pacijent bude aktivni učesnik. Nije dovoljno da mi prepišemo neki lek koji će on uzimati nekolioko puta, on mora biti aktivni učesnik - objašnjava.

- Pacijenti kada prođu sve instance i dijetu i fizičku aktivnost i lekove za lečenje gojaznosti i ako vidimo da nema zadovoljavajućeg efekta ili da vraćaju izgubljenu telesnu masu onda ih upućujemo na konzilijum na hirurško lečenje. On podrazumeva prisustvo različitih specijalnosti koje svako sa svoje strane procenjuje da li je pacijent pravi kandidat - kaže.

Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKCS prof. dr Pavle Gregorić objasnio je da se u lečenju gojaznosti koriste tri hirurške metode. Prema njegovim rečima, barijatrijska hirurgija nalazi se na kraju lanca za one pacijente gde su isrpljene sve ostale mogućnosti gubitka mase, a čitav tim stručnjaka odlučuje o odabiru pacijenata za operaciju.

Kako je naveo pre operacije je neophodna dobra priprema, koja između ostalog podrazumeva redukciju telesne mase pogotovo 4 nedelje pre operacije.

- Od kako je formiran Centar 2011. godine operisali smo više od 500 pacijenata, sve o trošku RFZO. Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila 3 dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma - naveo je prof. dr Gregorić.

Dodao je da je barijatrijska hirurgija se pokazal kao uspešna metoda koji su se u postoperativnom toku pridžavali dijetetskog režima, je ri najbilje izvedena operacija nije dovoljna za najbolje rezultate.

U Srbiji više od 50% građana živi sa prekomernom telesnom masom, a više od 20% građana živi sa gojaznošću. Posebno je alarmantan veliki porast broja dece i mladih sa gojaznošću. Ove brojke iznete su na konferenciji za medije povodom Evropskog i Svetskog dana gojaznosti.

Ambulante Multidisciplinarnog centar za lečenje gojaznosti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) smeštene su trenutno na Klinici za endokrinologiju u Ulici dr Subotića 13. Termini za ambulante se formiraju kao i za bilo koji drugi specijalistički pregled. Lekari Doma zdrvalja mogu daju uput, ne mora preko specijalista može i izabrani lekar opšte medicine da uputi pacijenta.

(Telegraf.rs)