Ovde se rađa novi život: Posetili smo najlepše mesto u Valjevu, evo zašto tamo hrle ljudi iz čitavog sveta

Centar za vantelesnu oplodnju (VTO) Opšte bolnice u Valjevu koji postoji od 2012. godine ulepšao je život mnogima, te je do sada ovde rođeno više od 600 beba.

Preporučujemo

Samo u 2023. godini 46 beba došlo je na svet, a ekipa Telegrafa.rs posetila je ovo divno mesto gde nastaje novi život.

Pri samom ulasku u Centar zapljusnuo nas je talas pozitivne energije i prijatna atmosfera koja vlada među zaposlenima. Ljubazno su nas dočekala mlada, nasmejana lica, a ono što upotpunjuje čitav osećaj jesu zidovi hodnika. Na njima se nalaze panoi sa fotografijama beba koje su rođene upravo zahvaljujući njima - lekarima, sestrama i stručnjacima koji marljivo rade.

Fotografije malih života koji su nastali u ovoj laboratoriji tu su podsete za šta se bore. Nas je dočekao šef Odseka za BMPO ZC Valjevo, dr Predrag Miholjčić subspecijalista fertiliteta i steriliteta.

- To su fotografije samo za neki kratak period, ovo je jedna fina ideja, ima ih i po sobama. Često nam se jave pacijenti, pošalju nam poruku ili ako dolaze u Valevo privatno ili nekim drugim poslom jave se da nas obiđu, donesu neki slatkiš, da se slikaju. Dobri su - počinje dr Miholjčić za Telegraf.

Ovaj Centar parovima nudi pregršt mogućnosti, a doktor detaljnije upućuje na njih. Osvrnuo se i na uspehe koji su do sada postignuti i koji su njihovi dalji planovi.

- Ono što je značajno za unapređenje rada našeg odseka jeste podrška kolega i nove procedure kojima smo zaokružili kompletnu dijagnostiku neophodnu pre samog BMPO procesa. Parovi treba da znaju da ovde mogu da se urade analize spermograma čije uzorke mogu da ostave ovde, zatim, HSG, operativna laparoskopija u ginekologiji. Od skora je proširena laboratorija, OGGT testovi, pretraga za isključivanje ovarijalnog faktora, tumor markera i svega onoga što je neophodno pre samog procesa vantelesne oplodnje. Nadamo se da ćemo uskoro imati i analize Antimilerovog hormona kojim se utvrđuju ovarijalne rezerve. Mi smo na ovaj način zaokružili od dijagnostike preko lečenja do rezultata, a to je rađanje beba – navodi dr Predrag Miholjčić.

Centru gravitiraju uglavnom ljudi iz Zapadne Srbije, Kolubarski i Mačvanski okrug, pre svega gradovi Šabac i Loznica, ali ima i interesovanja i iz ostalih gradova. A da se dobar glas daleko čuje govori i činjenica da su česti pacijenti i iz regiona i inostranstva.

- To su bili parovi iz Amerike, Kanade, bio je par iz Italije, Švajcarske...Oni najčešće svoje trudnoće vode tamo. Te prve pretrage najčešće obavljaju kod svojih ginekologa koji ih upućuju. Bilo je parova sa nekim onkološkim problemima. Čak su i ja mislim prvi parovi u Srbiji koji su se lečili od onkofertiliteta svoj reproduktivni potencijal ostvarili ovde u Valjevu - kaže dr Miholjčić, ponosan na uspeh koji je Centar ostvario zahvaljujući dobro uigranom timu stručnjaka.

Uverili smo se da tim Centra za vantelesnu oplodnju uspešno implementira sve novine vezane za sam proces vantelesne oplodnje koje država omogućuje usvajanjem novih zakonskih mogućnosti koje olakšavaju postizanje cilja za rađanje potomstva.  

- Imamo jednu trudnoću i iz uvezenih spermatozoida iz Danske. To je prvi slušaj sa doniranim spermatozoidima. Devojka je iz Šapca, sada je neka 13. 14. nedelja, tako da za sada sve protiče kako treba. Novina je da o trošku države, singl žena može da uveze reproduktivni materijal i to su za sada Danska ili Češka Republika. Država finansira jedan uvoz reproduktivnog materijala i postupke koji slede – rekao je dr Miholjčić, dodajući da nakon elektronske prijave za uvoz reproduktivnog materijala, zaseda komisija koja se sastoji od stručnjaka ginekologa, pravnika, psihologa i embriologa.

Dr Miholjčić je osim želje za uspešnim radom i rađanjem što više beba, za svoj tim poželeo i noviju opremu kojom bi povećali i broj parova i kvalitet usluga svog tima.

- S obzirom na to da je u pitanju novi kolektiv, nova ekipa koja je formirana, a da je oprema zastarela, moglo bi se na tom polju više uraditi u smislu da se neki deo opreme obnovi. Tako da smo u nekim pregovorima, sve se to svelo na neki donatorski rad i volju nekih dobrih ljudi koji su spremni da pomognu. Nadam se, ako ne država, onda da će bar dobri ljudi da uplate novac na račun bolnice - zaključuje dr.

(Telegraf.rs)