Jedva sam se rešila vajber grupe iz vrtića, a ova u školi još je gora: Urnebesna priča mame iz Novog Sada

Foto-ilustracija: Shutterstock

Čije je dete bolje? Ko čita Tolstoja kod kuće i piše recenzije za Pikasova dela? Ko odvrne Mocarta do daske kad želi da đuska?

U redu, ovo je samo karikiranje, ali poruka je jasna. Mnogi roditelji, opijeni ljubavlju prema detetu, čeznu da pokažu svetu koliko je ono sjajno, pa često u tome preteruju, a nema idealnijeg mesta za to od - vajber grupe.

Preporučujemo

Ona služi i da se požalimo na vaspitačice i učiteljice kad naše najvoljenije ne uzdignu na taj isti pijedestal ili su nam sumnjive školske rabote (čitaj ekskurzije).

Donosimo vam priču jedne mame iz Novog Sada koja se radovala gašenju vrtićke vajber grupe, ne sluteći da pravi pakao na viberu počinje baš u školi.

"Elem, moje dete je išlo u privatni vrtić jer kad sam je upisivala bila sam nezaposlena i nismo mogli da upadnemo u državni. Taman se tad otvorio novi vrtić u kraju, bio nam je blizu i cena je tada bila pristupačna, sa subvencijom grada morali smo da doplatimo oko 100 evra.

U grupi je bilo po 12, 14 dece, što je bilo super, krenula sa godinu dana, mame odmah napravile viber grupu i ubacile me. Bilo je tu svega i svačega, i lepih i ružnih stvari, žaljenje na vaspitače, uslove vrtića... na kraju sam shvatila da sam upala u neku snobovsku grupu - jer je retko koja mama radila, po decu su dolazili u 15, 16h - ja sam se brzo po upisu u vrtić zaposlila i moje dete je bilo u vrtiću od 8 pa skoro do 18h.

Kako su grupe bile male, kada su se slavili rođendani, svi su bili pozvani, što je bilo i u redu. Mi smo možda dva puta slavili rođendan u igraonici, što pre 4,5 godina nije bilo skupo kao danas. Onda je bila korona, preskočili par godina i tako se izvukli. Međutim, jedva sam čekala da krene u 1. razred misleći da ću da se oslobodim te grupe i nepotrebnih prepiski, ali sam se prevarila. Sada u razredu ima 29 dece, što znači da je i najmanje toliko i roditelja u grupi.

Kažem najmanje jer su u grupi i po oba roditelja - naša ima 44 člana trenutno, možda su neki ubacili i bake, ne znam. Više ljudi znači i više različitih mišljenja i više sukoba. Jedna od stvari koja me najviše nervira jeste da roditelji u grupi pozivaju svu decu na rođendan.

To je krenula bukvalno odmah u septembru još, kada deca nu razredu nisu ni znala kako se svi zovu. Meni je to bilo previše, najviše zbog para - danas su proslave u igraonicama previše skupe - zamisli da vam dođu svi iz razreda - 29 dece, plus neki drugari iz vrtića, rođaci - proslava ne košta ispod 1.000 evra - prostor, hrana, piće, torta.

Ono što me raduje jeste da koliko sam shvatila ima još par mama u grupi koje razmišljaju isto kao ja - uvek isti roditelji odgovaraju da će dovesti dete na rođendan i mislim da se oni samo vrte u krug. Sa druge strane, posebno me iznerviralo kada su se žalili što nastava u prirodi koju organizuje škola na Divčibarama sedam dana košta oko 40.000 dinara - to im je bilo puno, a plaćanje igraonice 2,5 sata stotine evra nije.

Onda su to krenule svađe, komentari, primeri koliko koštaju takve nastave u drugim školama i gradovima. Moje dete će ići na tu nastavu, jer ih vodi njihova učiteljica i mislim da je to dobro za nju - od 29 dece, mislim da se prijavilo oko 16, možda se još neko predomislio u poslednje vreme, to ne znam.

Uglavnom, meni je ta grupa "na mute", i uđem samo povremeno da vidim šta koga muči ili ko zove na rođendan. Imamo i grupu sa učiteljicom i nju podržavam jer se uglavnom samo učiteljica oglasi kada ima nešto da javi oko rasporeda, časova i slično.

Međutim i tu se nađu neki roditelji koji imaju uvek nešto dodatno da pitaju, šta im nije jasno i slično. Mislim da su te tolike grupe nepotrebne i to druženje po svaku cenu - deca su sada velika, neki već pune 8 godina, polako se formiraju grupice, imaju drugove sa kojima su bliski i sa kojima se druže - tako da se nadam da će za 8. rođendan moja ćerka izabrati par drugarica/drugara i da će rođendan proslaviti sa njima na nekom lepom mestu."

(Telegraf.rs)