Ovo je jedna od najtužnijih priča u Srbiji: Teško bolesnoj Gorici vatra uzela sve, sa sinom živi u bedi

Gorica Maksimović (56) živi u selu kod Valjeva sa sinom u kući od koje je nakon ogromnog požara ostao samo garež. Pored nemaštine i bez krova nad glavom, dodatan problem stvara joj i dijagnoza parkinsonove bolesti, zbog koje više ne može sama da ode ni do toaleta.

Preporučujemo

Kako svedoči njena rođena sestra Zorica za Telegraf.rs, uslovi su užasni, a na snimcima koje nam je ustupila vidi se da od kuće nije ostalo praktično ništa. Zorica nam priča da Maksimovići nisu uvek živeli teško. Nekada su bili najvrednija i najimućnija porodica u selu Rabas, a onda je s godinama sve krenulo nizbrdo.

Foto: Privatna arhiva

"Gorica sa sinom Sašom živi sama. On ne radi nigde, stalno brine o majci. Nekada su bili najbogatiji u selu, imali su stoku, bavili se poljoprivredom, a onda kada se ona razbolela morali su sve da prodaju da bi kupovali lekove. Muž joj je umro prošle godine, on se razboleo od stresa. Tako su na kraju došli do siromaštva", pojašnjava nam ona.

Kako kaže, požar je buknuo skoro, a izgoreo je ceo donji sprat kuće. Na gornjem spratu ostao je samo jedan krevet, ali Maksimovićima to ne znači mnogo jer trenutno nemaju ni vodu, ni struju.

"Na sve to buknuo je požar u kući, iz odžaka je ispao žar, oni su verovatno spavali i ništa nisu čuli ni osetili. Sve je izgorelo u nekoliko minuta, ostalo je samo zgarište. Pet dana pre požara sam htela da je obradujem i donesem joj šporet, ali sad joj ništa ne vredi. Ceo donji sprat je uništen, sve se pretvorilo u crnilo. Imaju gore još jedan sprat koji nije izgoreo, ali tamo nema ni kupatila ni vode, samo jedan krevet. To im ništa ne znači, priča ona kroz uzdahe.

Kaže nam da ne može da poveruje u šta joj se sestra pretvorila zbog teške bolesti. Lekovi su skupi, a Zorica joj pomaže koliko god može.

"Gorica je od bolesti skroz propala, izgubila je kilažu, ima samo 30 kila. Ona ništa ne može sama. Jedna kutijica lekova košta 100 evra. Ja pokušavam da odvojim novac, da joj dam za lekove, za hranu, ali oni ne mogu ništa sami. Skoro sam baš bila da joj odnesem hranu, odeću, ali eto šta se desi za sekundu. Šta vatra uradi", pojašnjava nam ona.

Spominje i da Goričinom sinu treba dati orden za hrabrost i posvećenost. Zbog majčine bolesti, Saša ni ne može da radi, jer mora da bude uz nju. Dovoljan je samo jedan trenutak nepažnje da Gorica izgubi ravnotežu i padne.

"Saši treba dati orden, on sve radi za nju. Oblači je, svlači je, kupa je... To je selo, tu nema nikog više. Nema ni ko da im učini, da im pomogne. On nije uspeo ni da nazove vatrogasce jer su im telefoni izgoreli. Čekali su tako sami vatrogasce. On je radio jedno vreme. Problem je što nema položeno, a udaljeni su od Valjeva 10 kilometara. Međutim, on mora i da brine o majci. Ona ništa živo ne bi mogla bez njega. Ako padne on mora biti tu da je uhvati", pojašnjava nam ona.

Ukoliko želite da pomognete Maksimovićima da prikupe sredstva za saniranje štete od požara, to možete učiniti putem žiro-računa:

325-9300703420741-20

Marko Dragojević, Goričin sestrić

(Telegraf.rs)