Voljena, materijalno zbrinuta, a samo želi da prekine život: Znate li da oko vas ima ljudi sa ovom dijagnozom

Foto-kolaž: Shutterstock, Privatna arhiva

Ima 28 godina, dečka koji je voli, porodicu, prijatelje, materijalno je zbrinuta, a zakazala je eutanaziju jer više, kaže, ne može da izdrži da živi svoj život. Slučaj mlade Zoraje Ter Bek (28), iz malog sela u Holandiji, blizu nemačke granice, koja će u maju prekinuti život, šokirao je sve!  Zorajine intenzivne borbe protiv života su dovele do toga da je počela da nosi značku "ne reanimirati" oko vrata, nešto što obično nose stariji ljudi. Takođe, devojka je šokirala nakon što je rekla da bi "izvršila samoubistvo" da joj nije odobrena eutanazija.

Zoraja ima dijagnozu depresije i granični poremećaj ličnosti. Na prvi pogled reklo bi se nasmejana i srećna devojka. Drugo lice depresije ili možda jedino koje ona pokazuje javno, skriva pravu istinu o ovoj teškoj bolesti. "Delovao je dobro, ne znam šta mu bi", često ćete čuti kada depresija pokaže pravo lice i kada pacijent potone.

Preporučujemo

Moderno doba dovelo je do velikih promena, stres je sve prisutniji u svakodnevnici i čini se da se teško može zaobići, i dok neki uspevaju da izađu na kraj sa njim, drugi su pak nemoćni. Stanje anksioznosti i depresije nastupa kada nam se učini da za problem nema rešenja.

Naša sagovornica, neurolog Gorica Đokić istakla je za Telegraf da osoba koja ugrožava sopstveni život ili tuđi može prinudno da se hospitalizuje odlukom suda i ističe da smrt uzrokovana suicidom predstavlja četvrti uzrok smrti koji se najčešće dešava.

"Osoba koja ugrožava sopstveni život (ili tuđi život) može prinudno da se hospitalizuje odlukom suda. Major depresivni poremećaj (MDD) poznatiji pod nazivom depresija je psihijatrijski poremećaj koji karakteriše sniženo raspoloženje udruženo sa veoma niskim stepenom samopoštovanje i gubitkom zadovoljstva ili interesovanja za ljude, stvari i događaje koji su osobu ranije činili srećnom. Smrt zbog suicida predstavlja četvrti najčešći uzrok smrti u razvijenim zemljama, a godišnje prosečno 800 hiljada ljudi u svetu izvrši suicid. Sucid je drugi najčešći uzrok smrti u adolescentnoj populaciji od 15-24 godina. Faktori rizika za samoubistvo uključuju depresiju, zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci (često u kombinaciji sa drugim psihijatrijskim poremećajima)i druge prepoznate ili neprepoznate psihijatrijske poremećaje. Više od 90 odsto ljudi koji umru zbog samoubistva imaju ove faktore rizika", istakla je dr sc med Gorica Đokić i dodala:

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Fragilne grupe jesu žene, muškarci stariji od 50 godina, a pogotovo stariji od 75 godina, adolescenti, starije osobe, osobe sa rodnom disforijom, LGBTQ+ osobe. Rizik od samoubistva u adolescentnoj populaciji se javlja često u kombinaciji sa spoljnim okolnostima za koje se čini da nadjačavaju tinejdžere koji nisu u stanju da se nose sa izazovima adolescencije zbog ranjivosti, predispozicije za razvoj psihijatrijskih poremećaja, postojećih psihijatrijskih poremećaja. Primeri stresora koji mogu trigerovati pokušaj suicida su problemi u školi i disciplinski problemi, raskid veze, neuzvraćena ljubav, vršnjačko nasilje, nasilje u porodici, zabuna u seksualnoj orijentaciji, fizičko i seksualno zlostavljanje. Svemu ovome prethodi i veliki stepen nerazumevanja starijih generacija (roditelja, profesora, čak i terapeuta) koji adolescente smatraju nezahvalnim, bahatim, sa nepoštovanjem autoritet", rekla je sagovornica.

Kako bi pomogli okolini, ukoliko nam se obrate za pomoć, jako je važno da odgovorimo na pravi način, ali i da osobi kojoj je potrebna pomoć, ima poverenja da nam ispriča sve o problemu koji je dovodi do suicidnih misli.

"Kad vam neko dođe po pomoć, recite im da nisu sami i da ste tu za njih i ponudite da zajedno rešite njihova pitanja. Priznajte njihova osećanja i recite im koliko vam znače. Neka znaju da je u redu biti tužan. Takođe je važno reći da ne možete razumeti kako se osećaju, ali da želite da razumete i ponudite svoju podršku i saosećanje. Iznad svega, slušajte i slušajte, a zatim poslušajte još malo. Pitajte "kako vam mogu pomoći?" Uverite se da znaju da nisu sami i da ih nećete napustiti", završava razgovor dr sc med Gorica Đokić.

Za Telegraf.rs govorila je psihijatar Anđelka Kolarević, koja je istakla da eutanazija nije kod nas legalizovana i da ljudi iz različitih razloga se mogu odlučiti za čin samoubistva. Okolina je ključna i potrebno je puno razumevanja i strpljenja kako bi se ozbiljno shvatio apel psihološke žalbe za pomoć svojih bližnjih.

"Eutanazija kod nas nije legalizovana niti se raspravlja o legalizaciji samoubistva. Ljudi iz različitih razloga pokušavaju ili zaista urade samoubistvo. Možemo ih podeliti na reaktivne,ili iz potrebe za apelom za pomoć govore da im se ne živi , na situacione, altruistične ali mogu da budu i deo poremećaja volje,mišljenja i emocionalne nestabilnosti kod depresije i psihoza poput shizofrenije, ali i kod težih poremećaja ličnosti kao što je emocionalno nestabilni poremećaj. Okolina treba da sa puno razumevanja,topline, strpljenja i ozbiljno da shvati psihološke žalbe svojih bližnjih. Ne treba da se potcenjuje niti anksioznost, niti  izjave "i meni je tako" ili ako je osoba u apelu da se ubije, da se govori, "da želi već bi to uradila ili šta ja tu mogu". Uvek možemo da odvojimo vreme i da pitamo osobu šta joj zaista treba u tom teškom  trenutku, nikako ne otpisivati kako se oseća ili zbog čega se tako oseća. Ako se proceni da sama rodbina ili prijatelji ne mogu da pomognu, onda je potrebno da se predloži da zajedno odu do stručne osobe koja može razgovorom i lekovima da joj pruži adekvatnu pomoć", izjavila je prim. dr Anđelka Kolarević psihijatar.

Telefoni kome se možete obratiti za pomoć

SOS telefon za prevenciju samoubistva 0-24h Klinike Laza Lazarević 0800-309-309 opcija 1 od 0-24h

0800-300-303 od 14-23h Centar Srce iz Novog Sada

(Telegraf.rs)