≫
NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za ponedeljak, 13. maj 2024. godine
≫
Kasnije tokom večeri i noći razvedravanje
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
PACIJENT
Nadam se da ce direktor dz.Palilula A.Stojanovic biti smenjen.Čovek je posvadjao zaposlene,zapošljava i kurtu i murtu,a kada se pojavi naTV bog zna kako je fin.Napravio je od doma zdravlja haos koji je do njegovog dolaska bio za primer.
Слађана Точиловац Шаљић
Србија и Београд су у 21 веку. Економски, технолошки, инфраструктурно се томе у потпуности ближимо. Култура, уметност, наука, све области се развијају у складу са нашим духом, али и европским и светским стандардима. Стигле су нове генерације младих људи који имају права на остварење својих снова. А не туђих снова из прошлости. То би вам и Ђинђић поручио да је жив. Ово су потпуно другачија времена, а неки очигледно нису добро разумели ни она прошла. Када сам била млада, мене нису занимали снови политичара. Ишла сам својим путем. Дозволите више новим генерацијама да изађу из илузија о некој Србији коју је сањао Милошевић или Ђинђић или било који други државник 20 века, побогу. Пустите људе да живе, раде, напредују, образују се . Не само у Београду, већ у сваком кутку ове лепе и благородне земље. Повраћа ми се више од тог лажног закукавања над судбином и то од стране оних који никаквог разлога за то нити су имали нити имају. Прескочите једном тај праг егоизма и нарцисоидности и уђиге једном у 21 век. Држава не може да живи живот и судбину сваког човека, али испуњава обавезе које дотичу живот сваког грађанина. Обезбеђује шансе и бољу егзистенцију. Не може да вам буде и раме за плакање или психотерапеут или љубавница. Па ни слушкиња. Саберите се више. Народу је доста патетике и лажне и праве. Људи хоће и подржавају живот и напредак. То је све.
Reks
Nisi mi ni poslednji ni prvi mesam litar vina, litar krvi. Pa neka me hitna kući vodi ili ponovo majka za Najrobi