Kako biste reagovali da je vaše dete sutra u braku sutra sa nekim od njih? Poverenica o diskriminaciji

Foto: Majdi Fathi/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Istraživanje o diskriminaciji u Srbiji ističe alarmantnu percepciju građana - siromašnih, Roma i žena kao najviše diskriminisanih grupa. Postavlja se pitanje: u kojem položaju se nalaze građani lošijeg imovinskog statusa, koja su njihova osnovna prava ugrožena i kakvi su koraci preduzeti da se izmene odredbe Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, koje navodno stvaraju nepovoljan položaj za ove grupe?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković.

Preporučujemo

"Nedovoljno se generalno govori o diskriminaciji. Čak 80 posto građana je odgovorilo da se mediji ne bave dovoljno diskriminacijom. Ljudi bi više voleli da se priča o diskriminaciji, posebno ako se radi o siromašnima", kaže poverenica, dodajući: "Siromašni su zanemareni i ne priča se često na koji način da se izađe iz tog začaranog kruga siromaštva, a taj rizik od siromaštva je jako visok, 21 procenat. Imamo neznatni pad, ali je opet visok. Veliki broj građana, i ako nije siromašan, spada u grupu koja se zove rizik od siromaštva. Vrlo malo njih ima neku stabilnost, i o njima se ne vodi dovoljno računa."

"Naše iskustvo kaže da je zakonska obaveza, propisana izmenama i dopunama Zakona o diskriminaciji, da je neophodno pre donošenja bilo kog propisa izvršiti procenu uticaja tog propisa na društvene grupe koje su češće u riziku od diskriminacije. To su oni građani kojima treba više podrške, a među njima su sigurno i siromašni i Romi, ljudi koji žive u udaljenim ruralnim područjima. Nismo svi iste digitalne i komunikacijske pismenosti, a vidimo koliko one utiču na naše živote. Trebalo bi da svaki propis koji se kreira dobro analizira na te građane kojima je potrebno više podrške i koji se nisu dovoljno snašli u udaru budućnosti na naše živote, i državna uprava ima posebnu obavezu da o njima vodi računa", dodala je Brankica. "Drago nam je što su građani učestvovali u ovom istraživanju, oni odlučuju koga oni vide kao najdiskriminisiranije."

"Postoji socijalna distanca prema tri grupe ljudi. Kada je u pitanju socijalna distanca, ona je najveća prema migrantima, LGBT populaciji i Albancima", dodaje ona, objašnjavajući šta znači socijalna distanca: "Jedno je percepcija koga vide kao diskriminisane u društvu, a drugo je ta socijalna distanca, koja se postavlja kao pitanje, da li biste voleli da vam je neko od ove tri grupe ljudi u komšiluku? Ili kako biste reagovali da je vaše dete u braku sutra sa nekim od ovih društvenih grupa? Tako se meri ta socijalna distanca i ona je najveća prema ovim grupama koje sam navela" - dodala je i otkriva da je dikriminacija vrlo prisutna:

"Ono što je nas veoma zabrinulo, a istraživanje je pokazalo, jeste da je diskriminacija vrlo prisutna i da nije smanjena u odnosu na prethodno. Istraživanja smo radili 2013. i 2019. neposredno pred koronu. Ne iznenađuje nas što nije smanjena, ali kada se radi o ovom istraživanju i odnosu organa javne vlasti, državnih organa, manje njih prepoznaje šta je diskriminacija. Nedopustivo je da neko ko radi u državnoj upravi ne zna da je diskriminacija zabranjena, posebno govor mržnje", kaže poverenica, dodajući da građani misle da je govor mržnje prilično rasprostranjen:

"Govor mržnje najviše je rasprostranjen na društvenim mrežama, čak 74 posto. To je jedna platforma za govor mržnje. U političkom govoru 72 procenta ispitanika kaže da je on jako prisutan. Na televiziji i internet portalima čak 67 posto - kađe poverenica i dodaje:

"Rodne nejednakosti su manje izražene u sferi rada, došlo je do promena. Položaj žena na tržištu rada je znatno bolji, manje je diskriminacije u obrazovanju i politici, a porodični život predstavlja tu barijeru koja se ne probija, gde se smatra da je tu ženino mesto, jer 50 posto ispitanika smatra da porodični život trpi samo kada žena ima posao sa punim radnim vremenom, kao i da se to negativno odražava na porodicu."

Poverenica ističe da su podneli zahtev za ocenu utsavnosti određenih odredaba ustavnosti o postupku upisa u katastar

- Pored predloga za ocenu ustavnosti odredaba zakona člana 18 i 25 o uspisu u katastar nepokretnosti, pripremamo minsistarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja inicijativu za izmenu i dopunu ovog zakona, jer je to zakonska mogućnost, jer vi ne čekate odluku Ustavnog suda. To bi nam valjalo da se vrlo brzo donese odluka, jer se ona upravo tiče siromašnih građana, i onih sa nižim primanjina. Postavljen je uslov, izmenama i dopunama zakona o upisu nepokretnosti. Tim izmenama od 4. novembra prošle godine, vi ste potpuno onemogučeni da na bilo koji drugi način osim elektronski komunicirate sa Geodetskim zavodom, onemogućeno je da uopšte građani podnesu zahtev za upis svojine kao vrlo važan za sticanje prava na svojinu, već isklučivo to mogu uraditi preko ešalltera. Nakon što verifikuje ta dokumenta profesionalnih korisnika, to su advokati i geodetske organizacije, prema važećoj advokatskoj tarifi, pored Republičkih i administrativnih taksi, vi imate 24 hiljade dinara za ovu varifikaciju. Potpuno je onemogućeno da vi pristupite da vi bilo šta se informišete u RGZO-u, koji je izdao i uputstvo nakon usvojenog zakona, da se vi sada isključivo obraćate preko e-šaltera.

Digitalna diskriminacija

"Nisu svi građani isto pripremljeni za proces digitalizacije, što je u redu. Mi treba da modernizujemo našu javnu upravu, ali ne na štetu građana. Ovakav način u velikoj meri odstupa od Zakona o opštem upravnom postupku, koji ima opšta načela. Oduvek je postojalo načelo pomoći neupućenoj stranci, da je organ celog postupka dužan da vodi računa o pravima stranaka. Organ koji vodi upravni postupak, što je u ovom slučaju upis prava na nepokretnost, ima obavezu da sam prikuplja sve podatke u kojima se vodi službena evidencija, a od nas stranaka može da traži samo ono o čemu se ne vodi javna evidencija i da date podatke koje ste dužni da dostavite, i to svakog trenutka, jeste obaveza državnog organa. Ono što je najvažnije, pravo na upis u katastar nepokretnosti uživa pravo na uživanje imovine i pravnu sigurnost, pouzdanost javnih knjiga. Nemamo pouzdane javne knjige i pravnu sigurnost, ako ne uredimo katastarsku službu do perfekcije" - dodala je.

Brankica Janković objašnjava i zbog čega su važna ova istraživanja

"Na osnovu ovog istraživanja, služe kao putokaz da se kreiraju mere koje idu u pravcu popravljanja stvari koje su loše - zaključila je Brankica Janković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)