Na današnji dan 1999. razorena ambasada Kine, a Niš zasut kasetnim bombama

Tokom NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ, američki avioni su sa pet projektila 7. maja 1999. godine razorili zgradu ambasade Kine u Beogradu, a to je bio najcrnji dan i za Niš koji je zasut kasetnim bombama.

U bombardovanju ambasade tokom noći pogunulo je troje kineskih novinara, dok je jedan civil ubijen prilikom bombardovanja obližnjeg hotela "Jugoslavija".

Preporučujemo

Po kasnijim saopštenjima zvaničnika SAD greškom su korišćene pogrešne mape, pa je ambasada Kine, navodno slučajno bila meta.

Niš je teško stradao tokom agresije NATO, a posebno je razorna bila upotreba kasetnih bombi kojima je taj grad bio zasut bar u dva navrata, 7. i 12. maja.

Nešto pre podneva 7. maja 1999. centar Niša bio je poprišete jednog od najtragičnijih događaja tokom agresije 1999. Navodni cilj, meta, bio je aerodrom.

U stvarnosti, bombe su raspršene iznad užeg centra, više kilometara udaljenog od prostora koji je, zvanično, ciljan. Izbačeno je više kontejnera s bombama, od kojih svaki sadrži stotine eksplozivnih naprava. Bile su to kasetne bombe BLU 97 američke proizvodnje.

Nošene vazdušnim strujama eksplozivne naprave su se raspršile u široj zoni od približno dva kilometra.

Pogođena je glavna pijaca, prostor autobuske stanice, zona oko zdanja Banovine, odnosno rektorata univerziteta i tvrđave, kao i zdravstveni centar, Centar za patologiju Kliničkog centra Niš, ulice Šumatovačka i Anete Andrejević, prostor Tri fenjera, takođe ulica Ljube Nenadovića.

Prema prvim navodima poginulo je 15 civila, teže povređeno osmoro, a lakše 11 civila dok je 120 objekata oštećeno, a 47 vozila uništeno.

Brojnost žrtva bila je posledica činjenice da je pogođena zona pijace, parking, uži centar grada, a kasetne bombe su izručene na grad između 11.30 i 11.40, tog 7. maja.

Zna se da su bombardovanje izveli holandski vazduhoplovi F - 16.

Kao što se uobičajeno događalo, predstavnici NATO su potom tvrdili da je cilj promašen. Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO, tako je sutradan govorio da je meta bio aerodrom.

Niš je kasetnom municijom ponovo gađan 12. maja 1999. kada je ranjeno još 11 osoba.

Tada je meta bilo Duvanište, takođe udaljeno od aerodorma kilometrima.

Od zaostale eksplozivne naprave, izbačene tom prilikom, naredne godine, tokom okopavanja bašte, poginila je jedna osoba.

Vladimir Jovanović koji je tada stradao bio je 26. civilna žrtva NATO bombardovanja Niša.

Tokom agresije NATO na Srbiju 1999. na Niš je izbačeno 36 paketa kasetnih eksplozivnih naprava.

Uklanjanje raspršenih kasetnih bombi trajalo je potom godinama i još nije u potpunosti okončano.

Koliko se zna, NATO je tokom agresije na Srbiju odnosno SRJ, izručio približno 1.080 kasetnih bombi, i to na 218 lokacija tadašnje SRJ, najvećim delom na prostor Kosova i Metohije, gde je gađano 155 lokacija.

Razornost kasetne municije uglavnom je posledica nesagledivosti okvira njenog dejstva. Izručivanjem kontejnera sa kasetnim bombama raspršuju se stotine malih eksplozivnih naprava nad kojima se otvara padobran te nije moguće jasno predvideti gde će ih vazdušna strujanja odneti.

Upravo zato neretko ostaju godinama pa i decenijama potom neotkrivene. Oko 25 odsto kasetnih eksplozivnih naprava ne aktivira se prilikom bombardovanja nego kasnije.

Upotrebu razorne kasetne municije zabranjuju pojedini intrenacionalni akti, poput Konvencije o kasetnoj municiji, ali i međunarodno humanitarno pravo.

Konvencija o kasetnoj municiji je međutim na snagu stupila tek prvog dana avgusta 2010. godine. Potpisnici su su bile brojne zemlje, njih preko stotinu. Ali to nisu učinile ni SAD ni Rusija.

Takozvani Međunarodnom tribunal za bivšu Jugoslaviju sa središtem u Hagu, stao je na stanovište da ne treba otvarati istragu o upotrebi kasetne municije za vreme NATO agresije na SRJ.

(Telegraf.rs/Tanjug)