ŠOK DETALJI! Kako je umalo došlo do najopasnijeg rata na svetu: "Bilo je to kao da Kimu držimo nož na vratu"

Tajne operacije letova dronova iz Južne Koreje do samog centra Pjongjanga bile su deo plana bivšeg južnokorejskog predsednika da uzdrma severnokorejskog vođu, tvrde južnokorejski tužioci, koji su objavili nove detalje zavere za koju kažu da je prethodila neuspelom pokušaju proglašenja vanrednog stanja.

Zabeleške pronađene u telefonu visokog odbrambenog zvaničnika navodno otkrivaju planove bivšeg predsednika Juna Suk Jeola i još dvojice visokih odbrambenih zvaničnika da naljute severnokorejskog vođu Kim Džong Una u dovoljnoj meri, kako bi opravdali šokantnu noćnu naredbu o vojnom preuzimanju kontrole zemlje iznenada u decembru prošle godine, prenosi CNN.

Tužioci su u ponedeljak objavili dokaze koji, čini se, potvrđuju tvrdnje Severne Koreje da je Seul u oktobru prošle godine pokrenuo tajne letove dronova u susednu zemlju kako bi bacali letke protiv režima. Ti letovi tada su izazvali retko i žestoko saopštenje Kim Jo Džong, moćne i uticajne Kimove sestre. Sever je zapretio da će prekinuti sve drumske i železničke veze sa Jugom tako što će razneti dva puta na svojoj teritoriji, ali nije pokrenuo vojnu akciju. Nekoliko nedelja kasnije, Jun je proglasio vanredno stanje, pozivajući se na potrebu zaštite liberalnog Juga od "severnokorejskih komunističkih snaga".

Iznenadna uredba ukinuta je u roku od nekoliko sati, nakon što su se južnokorejski parlamentarni poslanici probili kroz kordon vojnika da glasaju protiv nje, što je bio prvi korak u obračunu sa Junom, koji se i dalje nastavlja na sudu.

Nove optužbe, objavljene u ponedeljak, dodatno pojačavaju Junove pravne nevolje - uključujući i suđenje za navodnu pobunu, koje je u toku - i otkrivaju nove delove političke slagalice koja još nije u potpunosti rasvetljena.

Jun poriče da je naredio letove dronova do Pjongjanga da bi isprovocirao Severnu Koreju i da je pokušao da izvede pobunu putem vanrednog stanja, a Ju Džong Hva, jedna od njegovih advokatica, nazvala je optužnicu "jednostranim progonstvom" koje "ne poštuje ni osnovne principe pravne logike, a kamoli šta drugo", kako prenosi CNN.

S druge strane, portparolka i tužiteljka optužnog veća, Park Dži Jung, izjavila je da su tužioci bili "zgroženi" onim što su otkrili, te su u ponedeljak objavili zabeleške za koje tvrde da potkrepljuju njihove navode.

Dron i nad Kimovom kućom?

Optužbe sežu do oktobra 2024. godine, kada je severnokorejska državna novinska agencija (KCNA) izvestila da su južnokorejski dronovi više puta povredili vazdušni prostor Pjongjanga, bacajući letke protiv režima.

KCNA je objavila fotografije koje prikazuju jedan dron zaglavljen u krošnji drveta, a analitičari su ga opisali kao uređaj koji liči na južnokorejski vojni bespilotni aparat. Takođe su objavili fotografije drona za koji su naveli da je viđen kako leti nisko iznad kuće severnokorejskog totalitarnog vrhovnog vođe.

Kim Bjung Džu, penzionisani general južnokorejske vojske sa četiri zvezdice, sada poslanik vladajuće Demokratske stranke koja je u opoziciji Junovoj bivšoj stranci, rekao je za CNN u julu da je detalje letova dronova dobio direktno od "uzbunjivača" iz južnokorejske Komande za operacije dronova. Prema njegovim rečima, letovi su se desili najmanje tri puta - 3. oktobra, 8. na 9. oktobra i 13. novembra prošle godine.

"Veruje se da je cilj slanja dronova duboko u Severnu Koreju i bacanja letaka koji kritikuju Kim Džong Una bio da se isprovocira vojni odgovor Severne Koreje", rekao je on za CNN. "Bilo je to kao držati nož na severnokorejskom vratu", dodao je.

Kim Jo Džong izdala je svoje saopštenje 12. oktobra, osuđujući povrede vazdušnog prostora i upozoravajući na "ozbiljne posledice". U to vreme Kim Jong Hjun, tadašnji južnokorejski ministar odbrane, isprva je negirao slanje dronova u Severnu Koreju, ali je ubrzo promenio izjavu, rekavši da "ne može potvrditi" tvrdnje Pjongjanga.

Nakon Junovog pokušaja uvođenja vanrednog stanja, poslanici sada vladajuće Demokratske stranke zatražili su istragu o navodima da je bivši predsednik planirao da izazove nacionalnu bezbednosnu krizu.

Po dolasku na vlast, poslanici su izglasali zakon o imenovanju nezavisnog istražitelja, koji je u ponedeljak objavio zabeleške za koje tvrdi da predstavljaju dokaze o tajnim raspravama o Junovim planovima za provociranje Severne Koreje.

Među zabeleškama pronađenim na telefonu bivšeg komandanta Kontraobaveštajne odbrambene službe, Jea In Hjunga, nalazile su se reference na kreiranje "nestabilne situacije", rekli su tužioci.

"Moramo pronaći i iskoristiti priliku koja se pruža jednom u životu i koja može proizvesti kratkoročne efekte. Da bismo to učinili, moramo stvoriti nestabilnu situaciju ili iskoristiti priliku koja se pojavila", stoji u jednoj zabelešci napisanoj 18. oktobra prošle godine, prema tvrdnjama tužilaca.

"Ciljati tamo gde Severna Koreja gubi obraz do te mere da smatra da nema drugi izbor nego da odgovori", stoji u drugoj zabelešci.

Navedene lokacije uključivale su glavni grad, dva nuklearna postrojenja, Kimove kuće za odmor, te gradove Samjijon i Vonsan. Samjijon se u Severnoj Koreji smatra svetim mestom jer je tamo rođen Kim Džong Il, otac Kim Džong Una, a reč je i o simboličnoj lokaciji povezanoj sa antijapanskim otporom njegovog dede. Turistički resort Vonsan-Kalma jedan je od Kimovih reprezentativnih razvojnih projekata, koje je severnokorejski čelnik opisivao kao "veliki uspeh".

"Čudi me što Kim nije odgovorio, ali možda znam zašto"

Još jedna zabeleška od 23. oktobra prošle godine sadržavala je naslov "Cilj i konačno stanje", uz navođenje formulacija poput "Najmanje - nacionalna bezbednosna kriza" i "Najviše - Nojeva barka", možda aludirajući na Noinu arku, kada su, prema biblijskim tekstovima, jedini koji su preživeli biblijsku poplavu bili oni koji su se nalazili na brodu.

U kasnijoj zabelešci od 5. novembra navodi se: "Neprijateljska akcija mora doći prva. Mora postojati ratna situacija ili situacija koju policijske snage ne mogu kontrolisati. Stvoriti uslove neprijateljstva... Moramo čekati odlučujuću priliku".

Portparolka tužilaštva rekla je da ne mogu otkrivati dodatne detalje zbog zakona koji se odnose na vojne tajne. Ipak, dodala je da dokazi iz zabeleški bivšeg komandanta Odbrambene obaveštajne službe, No Sang Vona, sugerišu da su rasprave i pripreme za izazivanje vanrednog stanja navodno počele još ranije, najkasnije u oktobru 2023. godine, nakon velike kadrovske rekonstrukcije južnokorejskog vojnog vrha.

"Navodni čin predsednika, koji ima vrhovnu zapovednu odgovornost za nacionalnu bezbednost, i ministra odbrane da pokušaju iskoristiti međukorejske vojne tenzije za stvaranje uslova za proglašenje vanrednog stanja, apsolutno je neprihvatljiv", istakla je Park.

Kim Bjung Džu je rekao da ga je iznenadilo što severnokorejski vođa nije naredio odgovor nakon što su navodni južnokorejski dronovi viđeni iznad glavnog grada.

"Iz današnje perspektive, bila je neverovatna sreća za Južnu Koreju što se Severna Koreja suzdržala od svake vojne provokacije i zaustavila se na retoričkim pretnjama", istakao je.

"Da je Severna Koreja odlučila da odgovori vojnom akcijom u tim okolnostima, to se moglo pretvoriti u lokalizovani sukob", dodao je.

Penzionisani general smatra da je raspoređivanje više od 10.000 severnokorejskih vojnika u Rusiju kao borbenih snaga u ratu protiv Ukrajine možda odvratilo severnokorejskog vođu od daljeg delovanja.

"Severnoj Koreji bi tada moglo biti teško da održava dve linije fronta jer bi to značilo stvaranje značajnog jaza u borbenim sposobnostima".

Jun i njegovi bivši odbrambeni zvaničnici Kim i Jeo suočavaju se sa optužbama da su naškodili interesima države pomažući neprijatelju i da su zloupotrebili svoju moć. Sudi im se po optužbi za pobunu vezanoj za proglašenje vanrednog stanja.

Južnokorejska vojska još nije komentarisala istragu ni optužnicu, pozivajući se na činjenicu da suđenje još traje. Prema južnokorejskim medijima, kako prenosi CNN, Jeo je rekao da duboko žali što nije osporio Junovu naredbu.

Od frustracije do opasne eskalacije

Jun, vatreni konzervativac koji je dugo zauzimao oštar stav prema Severnoj Koreji, tesno je pobedio na izborima 2022. godine, ali njegova vladajuća stranka nikada nije imala većinu u parlamentu i mučila se sa prolaskom zakonodavne agende. To je bio izvor stalne frustracije njegove administracije, a krajem prošle godine ta frustracija dramatično je eskalirala.

Dana 3. decembra Jun je proglasio vanredno stanje u kasnonoćnom televizijskom obraćanju, rekavši da u opozicionim strankama u vladi postoje "antidržavne snage" koje simpatiziraju Severnu Koreju. Naoružani vojnici spustili su se helikopterima na parlament i pokušali su da upadnu u prostoriju u kojoj su se okupili poslanici. Šokirani i besni građani, zajedno sa parlamentarnim osobljem, krenuli su da zabarikadiraju ulaze i pokušali su da spreče vojnike da dođu do dvorane, a prizori haosa su emitovani uživo na televiziji.

Iako su se poslanici probili kroz vojne redove i izglasali ukidanje uredbe o vanrednom stanju, Junovi postupci izazvali su masovne proteste, pravne izazove i na kraju njegovu smenu putem opoziva.

Analitičari upozoravaju da su letovi dronova u Severnu Koreju mogli biti protumačeni kao čin rata i isprovocirati vojni odgovor koji je mogao eskalirati u širi sukob.

Korejski poluostrvo podeljeno je od kada je rat između Severne i Južne Koreje završen primirjem 1953. godine, ali neprijateljstva nikada nisu službeno okončana i odnosi između dve susedne zemlje od tada su stalno napeti.

Lejf-Erik Izli sa Univerziteta Ewha u Seulu rekao je da bi, ako je Jun naredio letove dronova, to "predstavljalo opasan spoj domaće politike i bezbednosne politike" u Južnoj Koreji.

"Iako su neke aktivnosti nacionalne bezbednosti nužno tajne i deluju u sivim pravnim zonama, snažni mehanizmi nadzora, ravnoteže i provere politika trebali bi osigurati da one služe nacionalnim interesima, a ne ličnim agendama", ističe Izli.

Viktor Ča, rukovodilac Odeljenja za Koreju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), rekao je da su potencijalne međunarodne posledice slučaja značajne, posebno za Sjedinjene Države, južnokorejskog saveznika sa desetinama hiljada svojih vojnika stacioniranih na Korejskom poluostrvu. Letovi dronova u Severnu Koreju, dodao je, kršili bi sporazum o primirju između dve strane.

"Znamo da Severni Korejci stalno krše primirje, ali za to ne snose političku odgovornost kod kuće... U demokratiji poput Južne Koreje, možete za to biti politički odgovorni", zaključio je Ča, kako prenosi CNN.

(Telegarf.rs)