Stoja iz Rume preživela strahotu, ratove, gubitke... I proslavila 100 godina: Zbog ovih reči mnogi zaplakali

Sto godina ovoga maja doživela je Stoja Dražić iz Rume. Uz porodicu, svećice i pesmu, žena koja je videla mnoga sunca i snegove, na čijim rukama su tragovi polja, a na licu i dalje mio osmeh, proslavila je vek života.

Rođena 1925. godine, pod istim ovim nebom, Stoja je koračala kroz vek sa dostojanstvom koje se više ne sreće često.

Preporučujemo

Njen život nije bio pesma laka za pevanje, već priča što se šaptom prenosi - između redova, između generacija. Svitanja je dočekivala bosa po zemlji koju je volela kao majku.

Preživela je ono što mnogi ne bi mogli ni zamisliti - ratove, gubitke, nemire, tihe godine, gromke ćutnje. A opet, u njenim očima nema gorčine. Samo mir. Onaj duboki, koji imaju oni koji su prihvatili život u celosti - i ono lepo, i ono teško.

Danas, ona je baka, prabaka, i skoro čukununaka. I više od svega - ona je koren. Ona je drvo pod čijim su se granama mnogi sklonili. U njenoj tišini odrasli su karakteri, porodice, ljubavi. U njenoj senki nikla je snaga budućih naraštaja.

Stoja ne priča mnogo o prošlosti. Nema potrebu - jer u njenom pogledu stanuje ceo vek. I ne moraš ništa da pitaš da bi znao: ona je izdržala, ne pokleknuvši ni pred čime. I svakim svojim dahom podseća nas da je najčistija veličina - skromnost.

Srećan rođendan, bako Stojo. Tvojih sto proleća cveta i u nama. I neka tvoje ime traje - tiho, kao što si i ti trajala. A snažno - kao što si i živela.

(Telegraf.rs)