Mesto gde reka zaćuti, a čuda progovore: I muslimani dolaze po isceljenje u ovaj srpski manastir

Jedna od najvećih pravoslavnih svetinja u Ibarskom Kolašinu, koja je, kao i verujući narod, odolevala vekovima je Crna reka. Najstarije freske u ovom manastiru datiraju iz 14. veka. Građen je u srpsko-vizantijskom stilu.

U planinskom spokoju Mokre gore, među ikonoma, tihovali su i izučavali bogoslovlje mnogi monasi. Tokom 17. veka ovde su prenete mošti čudotvorca Petra Koriškog. To je najveća svetinja manastira.

Preporučujemo

"Danas smo svedoci mnogih čuda koja se dešavaju. Mnogi vernici, hodočasnici, dolaze ovde da zamole Svetog petra, da im pomogne. Ko god sa verom, iskreno dođe, priđe Svetom Petru, niko nije otišao neutešan odavde", kaže jeromonah Petar.

Krajem 14. veka, po istoimenom potoku, manastir je slovio za Belu reku. Crkvi je ime dao Sveti Joanikije Devički.

"Ovde se podvizao u crkvi, u isposnici. Reka je jako tekla i on je rekao: umukni Crna reko. Odjedno je reka počela da ponire, tako da je ova Crna reka ponornica i kada su velike kiše ona izvire ovde na površini. Inače dole, nekoh 300 metar je njen tok i uliva se u jezero Gazivode", kaže Aleksa Savić iz Tutina.

"Ovde su česti gosti i komšije muslimanske veroispovesti. Ovde dolaze i zdravi i bolesni. Ovaj manastir ima isceljiteljske vrednosti", navodi Željko Savić iz sela Milinci.

Manastir Crna reka, pribijen uz stenu, odiše duhovnošću, pleni svojom mistikom.Posvećen je svetom Arhangelu Mihailu.

"Manastirska crkva smeštena je u pećini. Iako je izgrađena, pre više od 700 godina, živopisan je krajem 16. i početkom 17. veka od strane zografa i freskopisca Longina. Smatra se da je ovo najdragoceniji živopis toga vremena.

(Telegraf.rs/RTS)