Vladimir nije stigao ni da se obrije, ni da ima devojku: Lozanka nije dočekala pravdu za ubijenog sina

- Godine ništa ne menjaju, Vladimir je uvek u meni…. Toliko toga je propustio, još ni devojku nije imao, ni bradu nije počeo da brije - ovako je za naš portal govorila Beograđanka Lozanka Radoičić, čiji je sin graničar sa još petoricom svojih drugova mučki ubijen 30. septembra 1998. godine u blizini karaule Košare. Lozanka se uzaludno borila za pravdu za svoga sina sve dok juče njeno napaćeno srce nije stalo.

Šestorica jugoslovenskih graničara stradala su u dva odvojena napada u blizini karaule Košare a njihove ubice i pored pravosnažne sudske odluke, još nije stigla pravda. Tridesetak terorista, pripadnika jedinice “Kobra” kojom je rukovodio sada pokojni Agim Ramadani su neutvrdjenog dana ušli iz Albanije na Kosovo gde su postavili dve protivtenkovske mine na poljski put izmedju karaula “Maja Čoban” i “Morina” . Granična patrola Vojske Jugoslavije je vojnim vozilom "TAM 110" prolazeći tim putem nagazila na mine i tada je poginuo vođa patrole Milan Bundalo, dok su četvorica vojnika povređena. Istog dana u blizini karaule "Košare" pucali su iz zasede na vozilo “pincgauer” i tada su poginuli . Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, svi vojnici VJ na služenju vojnog roka, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović, dok su teško ranjeni kapetan Goran Loznica i Goran Simić. Ubistvo i pljačku mrtvih srpskih vojnika teroristi su snimili, i baš taj snimak bio je ključni dokaz za njihovu osudu. Šećer Maljoku, Gaši Džafer, Gadžaferi Demuš, Maljoku Dem, Agron Isufi, Čuni Anton, Rabit Alija i Rustem Beriša su još 2016. godine osudjeni na zatvorske kazne od po petnaest godina. Suđeno im je u odsustvu, jer se niko od njih nije odazvao sudskom pozivu, Viši sud u Nišu je za njima raspisao poternicu, ali presuda ni do danas nije sprovedena.

Preporučujemo

Foto: Telegraf.rs

Lozanka nije propuštala nijedno suđenje nadajući se da će podmukle ubice stići kakva takva pravda. Stiskala je sliku svoga sina i prisećala se poslednjih razgovora pre nego što je zauvek zaćutao.

- U vojsku je otišao 23. juna 1998.godine u Niš VP 1410/3 izvidjačko diverzantsku jedinicu, zakletvu je položio 11. jula u Valjevu a poginuo samo dva dana nakon što je prebačen na Košare. Nije želeo da nas brine, nije nam ni javio gde ide već nam je govorio na brdu kraj Niša - pričala nam je majka vojnika heroja.

Govorila nam je da su joj jedina uteha unuci te da žali što ih Vladimir nikada neće upoznati.

- Moja ćerka je želela da sina nazove po bratu… Vladimir sada ima dve godine, još je mali da shvati čije ime nosi. Imam još jednog unuka, sada je krenuo u prvi razred, često razmišljam koliko bi ih on voleo – pričala nam je Lozanka 2020. godine kada smo poslednji put sa njom razgovarali.

Njena ćerka Jelena zahvalila je preko društvenih mreža svima onima koji su njenu majku podržavali.

- Njen profil će ostati na ovoj društvenoj platformi kao vrsta spomenika njene borbe za svog sina Vladimira i svih junaka sa košara - napisala je Jelena.

(Telegraf.rs)