Epidemiolog sa VMA otkriva koji virusi su sada aktivni: Evo kako mutiraju u prirodi i kako dolaze do nas

Virusi kao i druge respiratorne infekcije i dalje cirkulišu u populaciji, te se savetuje oprez i primena preventivnih mera. Bez obzira što je kraj maja, temperature su niže od onih koje su karakteristične za ovo doba godine, pa virusi i dalje opstaju i šire se, naročito u kolektivima. Doc.dr Milena Krstić, epidemiolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA), gošća je podcasta Zdravo sa Ivanom, te ovom prilikom daje odgovore na brojna pitanja - koji virusi su aktuelni, kako se zaštititi, šta se dešava u prirodi sa virusima, ali i kako nastaju epidemije.

Preporučujemo

- Ne smemo da zaboravimo da virusne infekcije mogu biti izazvane brojnim virusima, jer ima više od 150 virusa koji mogu da izaozovu respiratorne infekcije. Ima najviše rinovirusa, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), adenovirusa, ali ima dalje i gripa, svakako mnogo manje. Aktivnost gripa vraća se na normalu, ali on je prisutan cele godine. Vakcinacija je važna, zato svake godine apelujemo na to, izjavila je dr Krstić u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Mere prevencije

Kada su infekcije u pitanju, važne su mere opreza. Kako epidemiolog objašnjava, potrebno je štititi i sebe i druge, ali ukoliko osetimo simptome prehlade, gripa, neophodno je da se izolujemo i obratimo lekaru.

- Osoba koja oseti simptome respiratone bolesti, treba da ostane kod kuće, da kontaktira lekara, zakaže pregled i postupa dalje po instrukcijama lekara. Bolesna osoba druge štiti što najpre stavi masku, izoluje se... Obavezno se javite lekaru kako biste dobili adekvatnu terapiju, kaže dr Krstić u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Mutacije virusa

U svetu mikroorganizama, virusi zauzimaju posebno mesto zbog svoje sposobnosti da se brzo menjaju i prilagođavaju. Iako ih ne vidimo golim okom, njihov uticaj na prirodu, životinje, kao i na ljudsko zdravlje – može biti ogroman. Jedan od ključnih mehanizama kroz koji virusi opstaju i šire se jeste mutacija. Epidemija Kovida-19 poslednja je u nizu koja nam je pokazala kako ceo taj sistem funkcioniše, te da može paralisati i svet i ugroziti veliki broj ljudi.

Naime, mutacije su promene u genetskom materijalu virusa. One se događaju prirodno, najčešće tokom razmnožavanja virusa, kada dolazi do kopiranja genetske informacije. Ipak, nisu sve mutacije korisne za virus – neke ga mogu oslabiti ili čak učiniti nefunkcionalnim. Svakako, dešava se da mutacija koja virusu daje prednost: veću prenosivost, otpornost na imunitet domaćina, ili sposobnost da pređe sa životinja na ljude.

U dinamičnom svetu prirode, virusi su stalno u pokretu. Njihova sposobnost da se prilagode i da „preskaču“ sa vrste na vrstu podseća nas koliko je važno pažljivo pratiti ekosisteme, ograničiti kontakt ljudi sa divljim životinjama.

Imunitet

Naš imuni odgovor treba jačati, kako bismo bili zdraviji, otporniji, ali i lakše savladali svaku infekciju.

- Najugorženiji su hronični bolesnici, kardivaskularni bolesnici, osobe sa malignitetom, plućni bolesnici, dijabetičari...Deca takođe, istakla je epidemiolog i dodala da je vakcinacija jako važna, kao i jačanje imuniteta zdravim načinom života.

Krpelji

Osim virusa, ono što iz prirode vreba, jesu i krpelji, koji mogu biti prenosioci više različitih zaraznih bolesti, a najznačajnija bolest koju prenose krpelji u našoj zemlji je lajmska bolest.

Njen uzročnik, spiroheta Borelia burgdorferi ce zatiče u više različitih vrsta krpelja od kojih je kod nas najznačajnija vrsta Ixodes ricinus. Ostali krpelji koji se mogu naći u našoj zemlji, uglavnom nisu prenosioci ove bolesti.

Nakon uboda, u okviru 24 do 72 sata pošto se krpelj nasisao krvi, B. burgdorferi prolazi mukozu creva, širi se u druga tkiva i pljuvačne žlezde i inokuliše se u domaćina. Iz tog razloga je veoma značajno pravilno i blagovremeno odstraniti krpelja iz kože.

Doktorka je u podcastu detaljno opisala kako treba ukloniti krpelja sa kože, koje su mere prevencije i šta je važno da znate o njima.

Kompletnu epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom, možete pogledati u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)