Više od 1.000 divljih deponija uklonjeno zahvaljujući državnim projektima: Srbija gazi ka čistijoj budućnosti

Divlje deponije su jedan od najozbiljnijih problema kada je reč o zaštiti životne sredine. Nažalost, otpad iz našeg domaćinstva umesto na komunalnim deponijama, često završava pored puta, u rekama, jezerima, i na divljim deponijama, a ovo je ozbiljan problem sa kojim se bori Minstarstvo zaštite životne sredine.

Svaka nepravilno odložena plastična flaša, stara guma ili kesa čini korak unazad za nas i prirodu koja treba da ostane i posle nas. Uprkos svim izazovima, Ministarstvo zaštite životne sredine radi na rešavanju ovih problema. U prethodne četiri godine, zahvaljujući strateškim projektima i lokalnim partnerstvima, uklonjeno je više od 1.000 divljih deponija širom Srbije. Ovo je dokaz da promene jesu moguće, spore su, ali dostižne.

Preporučujemo

Foto: RINA

Ovaj rezultat je postignut zahvaljujući kontinuiranim naporima Ministarstva i lokalnih samouprava, uključujući raspisivanje javnih konkursa za sufinansiranje projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanja divljih deponija. Na primer, u 2023. godini, Ministarstvo je potpisalo ugovore sa 30 lokalnih samouprava za čišćenje više od 170 divljih deponija, uz obezbeđena sredstva od 80 miliona dinara.

Na očišćenim lokacijama postavljen je i video-nadzor povezan sa Ekološkim informacionim sistemom "gReact", omogućavajući praćenje stanja u realnom vremenu i prevenciju ponovnog odlaganja otpada. Na ovaj način bi trebalo očišćeno područje da se drži pod kontrolom da se ne bi vratilo u prethodno stanje.

Za 2024. godinu, Ministarstvo je obezbedilo 120 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija, kao deo paketa od 1,25 milijardi dinara namenjenih ekološkim projektima gradova i opština.

Lokalne samouprave, poput Nove Varoši, Vršca, Užica, Sombora, Velike Plane, Žablja, Kladova, Kruševca, Arilja, Tutina, Bačkog Petrovca, Plandišta, Žitišta, Novog Sada, Ražnja, Lebana, Lazarevca, Obrenovca, Niša, Sente, Merošine, Aleksinca, Odžaka, Kule, Prijepolja, Vladimirovaca, Bele Palanke, Svrljiga, Kragujevca i Bačke Palanke, aktivno su učestvovale u projektima čišćenja divljih deponija, pokazujući visok nivo angažovanosti u rešavanju ovog problema.

Foto: Borivoje Ilić

Ministarstvo je takođe nastavilo sa investiranjem u infrastrukturu za upravljanje otpadom, od edukacije građana, preko postavljanja reciklažnih kontejnera, do modernizacije komunalnih usluga u opštinama. Kroz programe podrške, sve veći broj lokalnih samouprava dobija tehničku i logističku pomoć u borbi protiv ekoloških problema.

Nažalost, i dalje veći deo otpada završava tamo gde mu nije mesto - pored pouteva, u šumama, na obalama reka i jezera. Flaše, kese i drugo smeće pluta po rekama, ali i stari nameštaj i građevinski otpad ostavljaju se na mestima koja nisu za to predviđena.

Prosečna srpska porodica godišnje proizvede oko jedne tone otpada i on se većim delom odlaže na legalnim deponijama. Međutim,  zabrinjava podatak da značajan deo tog otpada i dalje završava gde ne bi trebalo i narušava prirodno okruženje.

Da bismo živeli u čistijem i zdravijem okruženju, neophodno je da svako od nas preuzme odgovornost – pravilnim odlaganjem smeća, reciklažom i prijavljivanjem nelegalnih deponija. Čista sredina ne dolazi sama od sebe – ona je rezultat brige, reda i zajedničkog truda.

(Telegraf.rs)