Idealna priča za "neverne Tome": Da, moguća je prava ljubav preko "mreža", Užičanka i Meksikanac su živi dokaz

Društvene mreže su od svoje pojave pa do danas možda mnogima postale diskutabilne zbog najrazličitijih "spornih" sadržaja. I dok ih mnogi "hejtuju" i uopšte ne žele da se "zanose" da će tako upoznati neke nove, kvalitetne ljude, jedna Marija iz Užica i jedan Federiko iz Meksika slušali su svoj osećaj i od početkog "klika" na internetu dogurali daleko i na najlepše moguće "odredište". Pronašli su ljubav svog života!

Naime, gospođica Vasić, inače studentkinja Pedagoškog fakulteta u gradu na Đetinji, oduvek je sanjala da nauči španski jezik – i upravo ta želja bila je sudbonosna. Preko drugarice upoznaje gospodina Vargasa iz daleke zemlje, a svakodnevni razgovori preko interneta ubrzo su prerasli u dublju povezanost. Dugi razgovori prerasli su prvo u iskreno prijeteljstvo, a potom i u pravu ljubav.

Preporučujemo

- Zavolela sam ga jako još dok smo pričali. Bili smo prvo najbolji drugovi, i nekako je to išlo od prijateljstva ka ovom danas - prisetila se Marija Vasić za RINU.

Federiko je dve godine kasnije doneo životnu odluku – dolazi u Srbiju da upozna devojku koju nikada nije video uživo, ali prema kojoj je osetio nešto posebno.

- Kad sam bio na aerodromu i video Mariju, taj minut… to je bilo to. Ona je moja ljubav. Video sam je i znao sam – ja hoću da živim ovde, da moja supruga bude ona”, ispričao je Federiko, koji je tada prvi put kročio na srpsko tlo - iz dubine svog srca priča ovaj  šarmantni Meksikanac.

Njihova ljubavna priča nastavila se u Novom Sadu, gde su ubrzo počeli da žive zajedno. Godinu dana kasnije, Federiko je zaprosio Mariju u Parizu, a potom su se venčali i opštinski i crkveno. Danas Marija radi kao učiteljica, a Federiko kao inženjer. Iako je promena bila ogromna, Federiko je brzo zavoleo Srbiju.

- Sigurnost koja se ovde oseća me je oduševila, ljudi koji su baš ljubazni. Srbija je sada moj pravi dom, jer ne bih mogao da zamislim da živim bilo gde drugo osim u Srbiji sa mojom Marijom. U Meksiko idem samo na odmor od sad. Svi su me prihvatili, ipak nije baš na samom početku bilo sve tako lako jer postoje razlike u načinu življenjam, ali sada je sve sjajno. Moji roditelji često dolaze u posetu, ja se trudim da što bolje naučim srpski - priznaje Federiko.

I porodica njegove voljene je ovu priču podržala i zeta prihvatila raširenih ruku, iako početak nije bio jednostavan. Danas u kući razgovaraju na španskom, ali Federiko svakodnevno usavršava srpski jezik.

- Na početku je bilo malo neobično, ali kad su ga upoznali, sad ga vole više od mene. Bilo je i simpatičnih razlika – mi se izuvamo kad ulazimo u kuću, a kod njih to nije običaj - dodaje Marija uz osmeh.

Oni obožavaju jedno drugo, a Užičanka svog voljenog čoveka opisuje sa: "empatičan, strpljiv i hrabar". To se pre svega odnosi na njegovu odluku da prevali put preko cele planete i dođe k njoj.

- Moje poznavanje srpskog nema toliko reči, ali mogu da kažem – ljubavna, lepa i velikodušna - kaže Federiko uz osmeh.

Ovi "golupčići" planiraju da sagrade kuću u Novom Sadu i osnuju porodicu, a možda im se jednog dana pridruže i njegovi roditelji iz Meksika. Priča Marije i Federika još jednom dokazuje – kada je ljubav prava, nijedna daljina nije prepreka.

(Telegraf.rs/RINA)