Naizgled zdrav, a pod rizikom: Zašto je kontrola LDL holesterola ključna

Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost tokom života mogu dovesti do povećanih vrednosti lošeg (LDL) holesterola u krvi, tiho pripremajući teren za nastanak srčanog ili moždanog udara. Dok svakog dana u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak 132 ljudi, stručnjaci upozoravaju na činjenicu koja ne sme da se ignoriše, a to je da se čak 80 odsto tih tragičnih događaja može sprečiti. Ključ je u boljoj kontroli faktora rizika, a pogotovu LDL holesterola, koji je možda najpodmukliji, ali istovremeno se može držati pod kontrolom.

Prema poslednjim podacima iz 2023. godine, kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti u Srbiji, odnoseći oko 48.000 života godišnje. Pravovremeno prepoznavanje i kontrola faktora rizika, uz adekvatnu terapiju, mogu značajno produžiti život pacijentima. Glavni uzročnici su pušenje, fizička neaktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes.

Preporučujemo

Na konferenciji za medije obratio se pomoćnik ministra zdravlja i kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić koji je objasnio da Ministarstvo zdravlja podržava svaku kampanju udruženja pacijenata za podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima.

- Međutim, krajem novembra prošle godine Ministarstvo zdravlja je sa Institutom za javno zdravlje "Batut", lokalnim zdravstvenim ustanovama i samoupravama, pokrenulo Karavan zdravlja, koji ima za cilj borbu protiv kardiovaskularnih bolesti u Srbiji. To je po meni, jednu od najvažnijih akcija očuvanja zdravlja svih stanovnika u našoj zemlji. Ono što mi zaista želimo jeste da dođemo do svakog građanina, sa vrlo jasnim ciljem, a to je da uradimo preventivni pregled i identifikujemo faktore rizika koji ubijaju ovaj narod, ovu naciju. Takođe, želimo da korigujemo te faktore rizika i izračunamo kardiovaskularni rizik svakom stanovniku i pripremimo personalizovani preventivni program. Najveća prepreka na tom putu je svest osobe da je zdravlje najvažnije i da apsolutno ne postoji veći prioritet u životu od očuvanja zdravlja. Zato i imamo edukativne tribine u sklopu Karavana zdravlja gde se i okupi veliki broj ljudi. Do sada smo obišli 30 gradova i opština u Srbiji. Ono što smatramo da je jako važno jeste da kada ljudi misle da su apsolutno zdravi, kada nemaju nikakve simptome i tegobe, da shvate da normalan život ne bi mogli da žive da nisu zdravi - poručio je Tasić i pozvao sve građane naše zemlje da se odazovu preventivnim pregledima.

Upravo zbog toga, Udruženje pacijenata "Moja druga šansa" i Forum pacijenata Srbije pokrenuli su kampanju "Naizgled zdrav" s ciljem da podignu svest o skrivenim rizicima kardiovaskularnih bolesti, stanjima koja često protiču bez simptoma, a mogu imati ozbiljne posledice. Osoba može izgledati vitalno, biti fizički aktivna i bez tegoba, a da istovremeno ima povišen holesterol ili krvni pritisak, tihi faktori rizika koji često ostaju neprimećeni sve do infarkta ili moždanog udara.

- Kampanju smo pokrenuli jer znamo koliko je opasno oslanjati se samo na ono što vidimo spolja. Mnogi od nas su godinama živeli u uverenju da su zdravi, nismo imali bolove, radili smo, vežbali povremeno i nismo imali razlog da sumnjamo da nešto nije u redu. A onda dođe trenutak koji vam promeni život. Srčane bolesti često ne bole dok ne postane kasno. Holesterol, visok pritisak ili šećer u krvi ne šalju upozorenja. Upravo zato želimo da ovu temu učinimo vidljivom. Da razgovaramo o stvarima koje se ne vide, a koje mogu biti smrtonosne. “Naizgled zdrav” je naš pokušaj da ukažemo na ono što se predugo ignoriše. Da podsetimo ljude da je najvažnije zdravlje ono koje se proverava, ne ono koje se pretpostavlja. I da je briga o sebi najveći oblik odgovornosti koji imamo, i prema sebi i prema onima koji nas vole – kaže Ivan Tojagić, predsednik Udruženja pacijenata koji su preživeli srčani udar "Moja druga šansa".

Foto:Vladimir Milić

Kliničke manifestacije ateroskleroze su brojne i zavise od stepena i brzine suženja krvnih sudova. Kada se razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije), može doći do moždanog udara. Ukoliko zahvati koronarne arterije koje snabdevaju srce, sledi infarkt.

– Kao kardiolog svakodnevno viđam posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neotkriven. Taj "loš holesterol" glavni je uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja arterija i ozbiljnih komplikacija poput infarkta i šloga. Problem je što visoke vrednosti često ne izazivaju simptome, pa ih otkrijemo tek kada dođe do incidenta. Zato je ključno redovno meriti holesterol, posebno nakon 40. godine. Takođe, laboratorije moraju prilagoditi referentne vrednosti, za zdravu osobu LDL do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali kod pacijenata koji su imali infarkt, stent ili bajpas, cilj je da im vrednosti budu ispod 1,4 mmol/l. Pacijenti su često u zabludi jer vide "normalne" vrednosti koje važe za zdrave osobe. Ako želimo da sprečimo nove infarkte, moramo pojačati svest o preventivnim pregledima, realnim ciljnim vrednostima i pravovremenoj terapiji. Danas imamo efikasne lekove, uključujući i one koji se daju svega dva puta godišnje i snižavaju LDL za više od 50 odsto. Ishrana i fizička aktivnost jesu važni, ali uglavnom nisu dovoljni – ističe prof. dr Petar Otašević, kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Mnogi mršavi ljudi veruju da su zaštićeni, što ih često navede da zanemare zdrave navike. Međutim, upravo među njima su česti genetski uslovi koji izazivaju povišen LDL, kada organizam sam proizvodi prekomerno holesterol. Statistika kaže da jedan od 200 ljudi može imati ovaj genetski poremećaj, koji se zove porodična hiperholesterolemija.

- Jedan od ključnih izazova u endokrinologiji je prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome. Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada već postoji ozbiljan kardiovaskularni događaj. Upravo iz tog razloga je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena, od esencijalne važnosti. Genetski faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života. Pacijenti sa ovom bolešću, iako često nemaju simptome, imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika. Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa genetskim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika – objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Uprkos tome što je vodila aktivan život i nikada nije imala ozbiljnije tegobe, Jelena Sretenović (39) iz Beograda doživela je infarkt miokarda prošle godine. Danas, nakon promene životnih navika i uz terapiju, poručuje da zdravlje nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo.

- Sve je počelo kao sasvim običan dan, mirno i sunčano jutro, spremala sam se za obaveze koje su me čekale. Tog 15. aprila 2024. u Beogradu je bilo čak 33 stepena, pravi letnji dan usred proleća. Obukla sam omiljenu letnju haljinu i krenula u grad. Već pri izlasku iz stana osetila sam lagano trnjenje u telu, što sam pripisivala vrućini. Taj osećaj nije prestajao, ali nije delovao opasno. Ceo dan sam provela u gradu. Međutim, oko 20 sati, kad sam se vratila kući, stvari su se naglo promenile. Osetila sam ukočenost u obe ruke kao da su vezane nevidljivim konopcima, a probadajući bol u grudima nisam mogla da ignorišem. Pokušala sam da se smirim, ali simptomi su se pojačavali. Pozvali smo hitnu pomoć, koja je brzo stigla. Ubrzo je potvrđeno da sam doživela infarkt, a tokom lečenja ugradili su mi stent, što mi je i spasilo život. Ipak, nekoliko meseci ranije sam radila laboratorijske analize i otkriveno mi je da imam povišen nivo holesterola. Iako mi je preporučeno da se lečim, nisam tada ozbiljno shvatila upozorenja. Danas znam koliko je važno slušati signale svog tela i ne odlagati brigu o zdravlju. Sada, nakon svega, pažljivo pratim savete lekara i redovno kontrolišem svoje stanje – kaže Jelena.

(Telegraf.rs)