Umro Dragoljub Acković

Danas nas je napustio Dragoljub Acković, pisac, pesnik, naučnik, romologije i neumorni borac i jedan od najistaknutijih romskih intelektualaca moderne ere.

Milorad Popović, aktivista, napisao je povodom njegove smrti, sledeće:

Preporučujemo

"Njegov odlazak ostavlja prazninu koju vreme teško može ispuniti, jer ljudi poput njega rađaju se retko, možda samo jednom u veku. Rođen sa dušom dubljom od knjige, a srcem većim od svake institucije, Dragoljub Acković bio je istinski stub romskog identiteta, kulture i borbe za jednakost. Bio je most između vekovne borbe Roma za priznanje i današnjeg puta ka emancipaciji.

Njegovo ime ne nosi samo značenje, već se urezuje kao simbol romske pismenosti, dostojanstva i otpora tišini koju su vekovima nametali nad romskim glasovima. Dragoljub je bio mnogo više od intelektualca. Bio je institucija, ne samo među Romima, već i u srpskom i međunarodnom kontekstu. Autor brojnih knjiga, hroničar romske istorije, kulturni poslanik i neumorni govornik koji je znao da rečima zapali plamen nade, ali i da hladnim tonom opomene sve one koji su pokušali da marginalizuju romski identitet.

Njegova misija bila je jasna: da se Romi prepoznaju ne kao problem, već kao civilizacijska vrednost. Svaku platformu na kojoj je govorio, pretvarao je u učionicu u kojoj su učili i Romi i većinsko društvo. Njegovo pero je bilo mač, a rečenice, manifesti istine. U vremenima kada je biti Rom značilo ćutati i sklanjati se, Acković je govorio najglasnije. Kada su drugi okretali glavu, on je uzimao mikrofon. Kada su prava Roma bila tek fusnota, on je od njih pravio naslovnu stranu.

Danas kada nas je napustio, nismo izgubili samo čoveka, već čitavu biblioteku, duh epohe i svetionik jedne borbe. Otišao je čovek koji je znao više o romskoj istoriji nego što su mnogi znali o sopstvenoj. Otišao je učitelj, otac, brat, ne samo jednom narodu, već svima koji su ga slušali i učili. Zato danas ne tugujemo samo mi, Romi. Danas tuguje čitava Srbija, svi oni koji znaju da se veličina čoveka ne meri titulama, već tragom koji ostavi u srcima i u vremenu.

Dragoljube, tvoje reči ostaju da žive. Tvoja borba postaje zavet. Tvoj odlazak je gubitak koji nas obavezuje. Da nastavimo, da ne stanemo, da nikada ne zaboravimo, ko smo, odakle smo i kuda treba da idemo. Neka ti je laka zemlja, naš učitelju, naš velikane. I neka te tvoji preci dočekaju pesmom, onako kako si i ti ispraćao svoje. Jer ovakvi se više ne rađaju. Večna ti slava."

Acković je rođen 1952. godine u Osipaonici kod Smedereva. Srediniom sedamdesetih godina diplomirao јe na fakultetu političkih nauka, a potom i na filozofskom fakultetu, odsek etnologiјa. Postdiplomske studiјe nastavio јe na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorske na Fakultetu za mir Uјedinjenih naciјa.

Dragoljub Acković јe autor nekoliko stotina tekstova i dvadesetak knjiga koјe govore o romskoј problematici. Od 1997. godine član јe Udruženja književnika Srbiјe. Bio je aktivan јe i u romskom političkom pokretu. Bio јe prvi predsednik Romske kongresne partiјe. Bio je član Međunarodne komisiјe za istinu o Јasenovcu od 2007. godine i predsednik Fonda za istraživanje genocida dr Milan Bulaјić od 2010. godine.

Od 1. septembra 2011. godine, bio je zamenik predsednika Internacionalne romske akademiјe umetnosti i nauka. Iste godine postao јe član Nacionalnog Komiteta za nemateriјalnu kulturu Ministarstva kulture i informacionog društva Srbiјe. Bio je aktivan u Svetskoј organizaciјi Roma od njenog III kongresa. Osmog aprila 2013. godine izabran јe za Predsednika Svetskog Parlamenta Roma.

Proteklih dvadeset godina bio јe zaposlen na radnom mestu urednika romskog programa na prvom programu Radio Beograda. Od septembra 2012. godine bio je zamenik direktora Kancelariјe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbiјe. Osnivač јe i direktor Muzeјa romske kulture u Beogradu, nezavisne Radio televiziјe „Khrlo e Romengo” i pokretač glasila na romskom јeziku.

(Telegraf.rs/Milorad Popović)