Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Боле
Фасцинира ме колико су наши археолози опседнути Римским археолошким налазиштима каквих има у већем делу Европе. Неолит их не занима и ако су та налазишта на Балкану јединствена. Винча се не дира. Чекају да је однесе Дунав. Благотин где је било феноменалних налаза на само једној сонди је затрпан и несме да се дира. Немамо више катедру за националну археологију и рани средњи и средњи век се не истражује. Просто се човек запита шта се они то плаше да ће наћи. Вероватно се боје да не нађу нешто као Ђорђе Јанковић. Јанковић је ископавао громиле из бронзаног доба документовао да су по садржају Српске- Словенске и датирао их у трећи век. Пошто се усудио да нађе Србе на Балкану пре фамозног седмог века када смо наводно дошли од некуда протерали су га са факултета и затворили катедру мада нико није побио његове налазе. Зато се наши плашљиви археолози држе сигурних Римских локалитета јер не желе да рескирају каријеру. Исто је и са историчарима.