Ima li razloga za strah? Otkrivamo da li će superćelijske oluje i druge nepogode biti sve češće u Srbiji

Početkom sedmice Srbija i Beograd našli su se na udaru veoma snažnih grmljavinskih oluja i nepogoda, a najveću štetu pričinio je orkanski vetar.  Širom Vojvodine i u Beogradu pričinjena je i materijalna šteta. Orkanski vetar obarao je dreveća i kranove, razbijao prozore, a velika šteta naneta je i poljoprivrednim i ratarskim kulturama. Oluja je u prestonoci povredila 8 osboba.

Dobra vest je da je došlo do stabilizacije vremena i narednih dana nema opasnosti od novih nepogoda. Iako se vreme smirilo, a ovih dana uživamo i u više nego ugodnom, strah od oluja kod mnogih ljudi se povećao, a mnogi se pitaju da će one biti u budućnosti one postati naša skoro pa svakodnevnica i da li su ove pojave vezane za klimatske promene.

Inače, vremenske nepogode potpuno su prirodna pojava i dokaz moći prirode i da je priroda jača od čoveka.

Kima se menjala od samog nastanka Zemlje i menjaće se i u budućnosti. Da bi se klima promenila potreban je niz od nekoliko hiljada, pa stotina hiljada godina. U odnosu na period od preko 150 godina, današnja klima donekle je nešto drugačija nego onda i to zahvaljujući čoveku i industrilizaciji. Čovek je svakako u poslednjih nekoliko decenija promenio svoju mikroklimu, što pokazuju i merenja temperature koja je u konstantnom poratu od kraja sedamsedesetih godina dvadestog veka. Da li je čovek uspeo da promeni i globalnu klimu, to ćemo ostaviti stručnjacima koji se time bave. Jedni kažu da, drugi ne i da se klima nije promenila i da će ostati ovakva i narednih vekova.

Ipak, svedoci smo sve više ekstremnih pojava kako u svetu, tako i u Srbiji i regionu. Setimo se samo ne tako davne 2014. godine i razornih poplava. Takve poplave događaju se jednom u hiljadu godina, ali moguće da postanu češće, pa tako da se na tako velikom prostoru dogaćaju jednom u 50, pa i desetak godina, dok na lokalnom nivo takve poplave se događaju bar jednom u nekoliko godina. Slične je situacija i sa sušom. Srbija i dalje pamti 2007. 2012. 2015. 2017. godinu. Temperature su bile ekstremno visoke, a mesecima padavine su bile u deficitu, pa je najveću štetu pretrpela poljoprivreda.

I narednih decenija naš region nalaziće se na udaru raznih vremenskih nepogoda. Ono što bi moglo da bude češća pojava, jesu nagli prelazi od suša do poplava i obrnuto.

Temperature će nastaviti da raste, a samim tim u atmosferi će biti više vlage, pa je i veća šansa za jake grmljavinske oluje.

U letnjem delu godine naša područja biće česta na udaru toplotnih talasa, uz vrelu vazdušnu masu sa severa Afrike. Istovremeno bi prodori hlandijih vazdušnih masa iz Alpa na vrelu podlogu dovovodili do idelanih uslova za stavaranja snažnih grmljavinskih oluja kave su bile ovog leta. Njih je bilo i u prošlosti, biće ih i u budućnosti, ali mogle bi da postanu ekstremnije i češće.

Oluje bi u letnjem delu godine bile rezervisane za kopneni deo Balkana (Sloveniju, Hrvstsku, Srbiju), a tokom jeseni i zime za primorske predele (Grčka, crmogorsko, hrvatsko primorje, Dalmacija, Hercegovina). Mediteran poslednjih godina postaje sve topliji, što stvara idealne uslove za moćne oluje tokom jesenjih meseci, a u poslednjih 20 godina skoro svake godine dolazi do formiranja Medikana (Medicane), odnosno do formiranja Mediteranskih uragana, koji se od onih tropskih razlikuje po znatno manjim dimenzijama i jačinama, ali kada udare o kopno nekog područja (Grčka, Tunis, Alžirm Libija, Egipat, Španija, Italija, Malta, Kipar, Crna Gora, Hrvatska, Albanija) naprave razorne štete. Srećom, Srbija je zaštićena od ovakvih oluja i ne postoji opasnost od udara takvih sistema kod nas. Kada su oluje u pitanju, u Srbiji su one česta pojava tokom proleećnih i letnjih meseci.

Tokom letnjeg dela godine basen Mediterana ranjiv je na razorne šumske požare, koje nastaju usled višemesečnih suša i vrlo visokih temperatura što i jeste odlika Mediterana u letnjem delu godine, ali su ove pojave poslednjih godina izraženije, a toplotni talasi sa ekstremnim temperaturama u budućnosti bi bili češći, samim tim i veliki požari. Posebna opasnost nakon šumskih požara jeste ogoljeno i spaljeno tlo, pa kada nastupe obilni pljuskovi, nastanu razorne bujice i poplave.

Nažalost, Srbiju su krajem juna i početkom jula zahvatili katastrofalni šumski požari, koji su pričinili pravu katastrofu na jugu i istoku, ali i delovima zapadne Srbije, a izgorelo je više stotina objekata.

Dakle, naš region nalazi se na raskršću mnogih vazdušnih masa i sistema. Tako preko našeg područja prodiru vlažne vazdušne mase sa zapada i sa Atlantika i Jadrana i njima možemo da zahvalimo na umerenosti naše klime, što nije slučaj u Severnoj Americi ili Aziji, gde na istim širinama preovladava znatno oštrija klima. Takođe, preko našeg regiona može prodrati i vrela vazdušna masa iz Sahare ili ledena iz Sibira. Svi ovi sistemi diktiraju vreme našeg područja, kao što je slučaj i sa položajima ciklona, anticiklona i drugih sistema.

Na kraju možemo da zaključimo da pojave koje nas očekuju u budućnosti, su sve one pojave koje su događale i u prošlosti kod nas (tornado, pijavica, snežna mećavam, superćelijska oluja, šumski požari, poplave, suše...), ali da bi mogle biti učestalije i nešto ekstremnije. Inače, skoro svaka današnja pojava može da se zabeleži telefonom, pa otud česti izrazi da neka pojava nije nikada do sada viđena, a postoje zapisi da je tornado podigao čitavu kompoziciju voza u Slavoniji krajem 19. veka, ili da je orkanska košava podizala pesak iz Deliblatske peščare i zatrpala voz na liniji Pančevo - Vršac, ili ako se vratimo u blisku prošlost videćemo snimke tornada iz Sombora, Jagodine, Bežanijske kose, ili snimak razornog grada koji je napravio veliku štetu u Pančevu 2017. godine ili npr. mediteranski uragan koji je pre 15 godina direktno sa Jadranskog mora pogodio Herceg Novi i Dubrovnik i doneo vetrove od 230 km/h, ali i prelazak "oka"odnosno središa ciklona. Ne tako retka pojava tokom jeseni i zime su i morske pijavice (tornado iznad vodene površine) koje se sa Jadranskog mora obruše na područje od Istre, pa sve do juga Dalmacije i crnogorskog primorja, a iako retke, moguće su čak i tokom letnjih meseci.

Dakle, sve ovo ukazuje da je prioda jača od čoveka i da je na nama da joj se prilagodimo i što više umanjimo njene negativne posledice, što nije slučaj u praksi. Kada se ekstremne padavine dogode i u nekoj mnogo razvijenoj zemlji, poplave pogode ta područja, ali su posledice daleko manje, što često nije slučaj na našem području, a kao loš primer jeste nekontrolisana seča šume, bacanje smeća, presmeravanje rečnih korita, nelegalna gradnja i onda kada dođe do neke jače nepogode, nastanu razorne posledice iste.

(Telegraf.rs)