Prof. Bojić za Telegraf: 30 godina od prvih uspešnih transplantacija srca i jetre na Institutu Dedinje!

Blagoje Jovanović je tog Petrovdana 1995. godine dobio novo srce a Nikola Vučićević jetru i to zahvaljujuću ogromnom ne samo znanju već i nevererovatnoj hrabrosti medicinskog tima Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". U znak sećanja na taj istorijski trenutak ne samo za ovu ustanovu već i čitavu našu medicinu danas je na "Dedinju" svečano obeleženo 30 godina od prvih uspešnih transplantacija.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"prof.dr Milovan Bojić, u razgovoru za Telegraf.rs osvrnuo se na same početke i velike korake.

- Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" ali i stručnjaci iz drugih ustanova koje smo okupili u čuveni transplatacioni tim oplemenio je tadašnju jugoslovensku i srpsku medicinu poduhvatom kakav je i dan danas za divljenje da se u istoj noći, u jednom danu praktično, spasu dva ljudska života i urade dve komplikovane transplatacije jetre i srca. Nije to danas vest u svetu ali vest nad vestima je bila tada, kaže za Telegraf.rs profesor Bojić.

Prisetio se tih godina kada je Srbija, kako je rekao, bila u žestokim sankcijama, hermetički zatvorena na kopnu, rekama, vazduhu, kada nije bilo, praktično, osnovnih potrepština u našim bolnicama.

- I usuditi se tada da se urade ovakvi zahtevni poduhvati, bilo je više nego pravo čudo. Možda je to bilo ludilo jednog čoveka koji je prihvatio sve moguće rizike na sebe i odlučio da napravi takav multidisciplinarni i institucionalni tim i da ga vodi uz jednu atmosferu koja se nikada neće zaboraviti uz jedan entuzijazam, želju, znanje, polet kakav je nosio sve članove ovoga tima i lekare i medicinske sestre i tehničare i drugo prateće osoblje da se ovi poduhvati uspešno provedu, s ponosom je istakao profesor Bojić.

Na početku je napomenuto da je za nepunih godinu dana izvršeno pet transplantacija srca.

Govoreći na ovom važnom skupu, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prof. dr Milovan Bojić je se sa velikim ponosom sosvrnuo na istorijski momenat od pretri decenije.

- Te davne 1995. godine ostvaren je nesvakidašnji poduhvat koji je oplemenio tadašnju jugoslovensku i srpsku medicinu - istakao je Bojić.

On je ukazao da je sa ove vremenske distance svestan koiliko je bio hrabar da uđe u ovako rizične zahvate od koga su ga mnogi uvaženi stručnjaci u to vreme odvraćali i savetovali da se makne iz tog posla.

Međutim, zahvaljujući velikom entuzijazmu, znanju i volji da pomognu pacijentima, smelo su su se "prihvatili" nečega što je imalo, kako je profesor Bojić rekao, ovako srećan epilog.

Ono što je fascinantno danas kad se pravi omaž velikom događaju od pre 30 godina, jeste, da je sve bilo po prvi put a na kraju delovalo kao da nije.

- Sve je teklo kao da smo mi taj program osvojili godinama unazad - istakao je Bojić.

Osim kolegama hirurzima, on se posebno zahzvalio i ostalim dragocenim članovima tog tima, kao što su medicinske sestre, instrumentari, tehničari...

Bojić je posebno istakao da je važno podići svest o donorstvu, jer ono treba da bude pokretač transplatacionog programa.

U novom amfiteatru "Dedinje 2" prisutnim članovima legendarnog konzilijuma za transplantaciju pacijenata, osoblju i ostalim prisutnima, se obratio i Dr Dragan Delić, specijalista za infektivne bolesti.

- Konkretno ja nisam verovao u uspeh ovog našeg programa jer su devedesete godine bile takve da su srpsku medicinu vodile u sunovrat. Bili smo blokirani, imali sankcije, nismo mogli dobiti vize za putovanja... Međutim, ono što je nas krasilo u to vreme jeste entuzijazam jer smo radili nešto za šta smo bili svesni da je na nivou svetske medicine i veliki iskorak za nas. Znali smo da postoji poverenje bolesnika u naš tim - rekao je Delić u svom prisećanju na taj 12. jul davne 1995. godine.

Prisutnim članovima "tima za ponos" obratila se i čestitala državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja dr Ivana Stašević Karličić.

- Pre tri decenije ovde na Dedinju ispisana je istorija srpske medicine. Prva transplatacija bila je poduhvat koji je tada delovao gotovo nemoguće a danas je zahvaljujući znanju, posvećenosti i i kontinuitetu stručnog rada transplataciona hirurgija postaje svakodnevna realnost i nada za mnoge pacijente - istakla je državna sekretarka.

Institut "Dedinje", naglasila je, predvodi evropske i svetske trendove u lečenju bolesti srca i krvnih sudova, kao i da transplantacioni program koji se na njemu razvija predstavlja simbol poverenja koje građani imaju u zdravstveni sistem.

- Ministarstvo zdravlja nastaviće da pruža punu podršku razvoju transplantacionog programa kroz ulaganje u infrastrukturu, edukaciju kadra i unapređenju zakonskih okvira, ali i kroz širu društvenu kampanju o važnosti doniranja organa. Naša vizija je da Srbija bude zemlja u kojoj svako kome je transplantacija jedina šansa tu šansu i dobije - poručila je državna sekretarka.

Trideset godina od transplatacije na Dedinju nije, ukazala je ona, samo jubilej.

- To je početak nove ere i epohe u kojoj ćemo nastaviti da spasavamo živote, čuvamo dostojanstvo svakog pacijenta i gradimo sistem koji zaslužuje poverenje svakog građanina - rekla je Stašević Karličić.

Merđu prisutnima na obeleževanju ove važne godišnjice bili su i kardiohirurg Miodrag Perić, načelnik Instituta za istraživanje na Vojnomedicinskoj akademiji Aleksandar Grujić i uvaženi gastroeneterolog prof. dr Dino Tarabar.

Koliko je sve to štov se odigralo pre 3 decenije bilo istorijsko jer je utabalo dalji put za ovu granu medicine, ukazao je dr Perić rekavši da je kroz program transplantacije, koji je trajao od 1995. godine do 2001. godine, najvažnije istaći da je od 26 transplantiranih bolesnika u tom periodu, 25 njih napustilo institut.

- To je 96 odsto, nijedan program transplantacije organa u svetu ne može time da se pohvali - s ponosm je istakao on.

Važno je napomenuti da su ovi sjajni ljudi pre 30 godina uradili veliku stvar ne samo za domaću medicinu već je to bio veličanstveni ogledni primer za čitav ovaj region.

Podsetimo, prošle godine je ponovo zaživeo program transplantacije. Tada je mladom pacijentu (34) presađeno srce, a lekari iz ovog instituta su se za ovo prethodnih godina obučavali u klinici u Mađarskoj, gde se godišnje presadi stotinak srca.

Posebno dirljiv momenat sa obeležavanja ovog važnog jubileja bilo je prisustvo jednog od dva spašena pacijenta te 1995. godine. Reč je o Nikoli Vučićeviću, kome je presađena jetra. Iako je zub vremena učnio svoje i gospodin Vučićević se kreće pomoću kolica, on je smogao snage da ustane na kraju, zahvali se lekarima i osoblju na svemu i fotografiše se za uspomenu.

(Telegraf.rs)