Kardiolog sa Dedinja objašnjava kako letnje vrućine utiču na srce i zašto zagrejani ne smemo piti ledenu vodu

Visoke temperature tokom leta mogu uticati na naš organizam, jer dolazi do širenja krvnih sudova. Znojenjem gubimo elektrolite, natrijum, kalijum, magnezijum, pa samim tim krv postaje gušća, viskoznija, sklonija stvaranju ugrušaka, odnosno trombova, i na taj način se povećava rizik kako za moždani, tako i za srčani udar, objašnjava gošća podcasta Zdravo sa Ivanom, dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Preporučujemo

Kako ističe doktorka, tokom letnjih dana treba biti obazriv, uzimati dovoljnu količinu tečnosti i voditi računa da organizam ne dehidrira.

- Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost... Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti. Rizične grupe su ljudi koji se leče od povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularni pacijenti, oni koji su preboleli neku koronarnu bolest, tu je starija populacija, kaže dr Drašković.

Kako je toplo vreme, mnogi bi da se rashlade tako što posežu za vodom iz frižidera. Doktorka objašnjava da to nije dobro, i da zagrejani organizam ne treba izlagati temperaturnom šoku.

- Hladna voda iz frižidera tokom letnjih dana - ne nikako. Ne smemo da unosimo u organizam previše rashlađenu vodu, voda mora da bude na sobnoj temperaturi, hladna voda može da izazove spazam želuca, može da izazove mučnine, povraćanje, bolove u želucu. Takođe, vodite računa kada je napolju toplo koliko ćete rashladiti porstoriju u kojoj boravite jer možete da doživite temperaturni šok kada napravite veliku razliku sa klimom, objasnila je kardiolog u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Foto: Telegraf.rs

Na naš kardiovaskularni sistem utiče i stil života i genetika, te moramo da imamo redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu da unosimo dovoljnu količnu tečnosti u organizam, jer stil života može da ublaži genetiku ali i da je pojača.

- Genetika naravno utiče naročito ako su naši bližnji u porodici imali do 55.godine infarkt miokarda, ako u porodici postoje povišene masnoće u krvi, hipertenzija, dijabetes.., objašnjava doktorka.

Šta se dešava u organizmu kada smo pod stresom?

Stres loše utiče na organizam, a pre svega na kardiovaskularni sistem. Kada smo konstantno pod stresom, u našem organizmu luči se hormon adrenalin, koji utiče na ubrzan srčani rad, luči se kortizol koji utiče na predijabetes i dijabetes, ali i na povišen krvni pritisak.

- Kada smo u kontantnom stresu koji dugo traje onda organizam počinje drugačije da funkcioniše. Tu su već faktori rizika i povišen krvni pritisak, dijabetes i ubrzan srčani rad jer srce trpi jedno opterećenje i može doći do njegovog slabljenja, istakla je dr Drašković u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Da li tokom leta imamo više srčanih udara?

Tokom leta možda beležimo više srčanih udara. U rizičnu grupu spadaju stariji pacijenti, oni koji su već oboleli od nekih kardiovaskularnih bolesti, dijabetičari, pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, kao i oni koji rade na otvorenom.

-To je prvo dihadratacija organizma, ako se ne unosi dovoljna količina vode u organizam, jer kao što sam već rekla krv postaje gušća, sklona trombozama, i stvara se rizik za povećan srčani infarkt, objasnila je dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Kompletnu epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta, ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)