Kako je mural inspirisan pirotskim ćilimom spojio Srbiju i Češku na železničkoj stanici u Plzenu

Bez lažne skromnosti, Srbija zaista može da se pohvali uspesima sportista u svetu, gastronomijom i kulturom, brilijantnim naučnim umovima, uspesima učenika i studenata po takmičenjima u znanju održanim širom sveta, ali da li ste znali da među nama živi jedan genije koji je oslikao najveći mural na svetu? Da, da, ove gore je list Predrag Peđa Radovanović i on je nedavno u Češkoj predstavljao našu zemlju na Međunarodnom umetničkom festivalu. Oslikao je deo železničke stanice u Plzenu, a dimenzije njegovog rada su impozantne - 100 puta 6 metara.

- Krajem juna imao sam priliku da učestvujem na međunarodnom festivalu u Plzenu, u okviru programa DEPO2015 – Plzen, Evropska prestonica kulture. Manifestacija je trajala od 23. do 27. juna i okupila priznate umetnike iz Argentine, Nemačke, Italije, Meksika i drugih zemalja.

Preporučujemo

Umetnička selekcija bila je snažno autorska i pažljivo koncipirana. Produkcija na visokom nivou, kako sa umetničke, tako i sa tehničke strane. Ono što me je iznenadilo jeste da je i kod njih stiglo vrelo leto, što je malo otežavalo radove - prepričava Peđa u razgovoru za Telegraf, kako mu i jeste nadimak na društvenim mrežama, svoje sjajne utiske sa prestižnog događaja.

Ali znate li šta je još sjajnije? Što je po motivu koji je prikazao na svom delu, Peđa pokazao da je pravi ambasador svoje zemlje, odnosno patriota.

- Moj mural, inspirisan pirotskim ćilimom, nastao je iz želje da spojim bogatu tradiciju sa savremenim vizuelnim jezikom. Gde god da radim, ne predstavljam samo sebe već i ono odakle dolazim - i zato svaki takav nastup doživljavam kao odgovornost prema svojoj zemlji. U svetu se o Srbiji još nedovoljno zna, i smatram da umetnost u javnom prostoru ima snagu da tu sliku menja - da gradi mostove, otvara dijalog - poručuje naš sagovornik.

On ističe da ćilim nije samo predmet, već predstavlja matricu pamćenja, rukotvorina je koja nosi kodove jednog naroda.

- U svom radu često koristim tradicionalne srpske ornamente jer verujem da su naši simboli dovoljno snažni da stanu rame uz rame sa bilo kojim savremenim umetničkim jezikom. To za mene nije samo estetski izbor, već i svesna odluka i jedna od ličnih misija - da kroz umetnost predstavim ono što se o Srbiji često ne zna ili se zaboravlja. Tradiciju ne koristim kao dekor, već kao živo tkivo koje reinterpretiram - tražim kako stari motivi mogu da progovore u današnjem vremenu - objašnjava nam Radovanović kako povezuje drevno i moderno.

Inače, nismo mi bez razloga kontaktirali ovog mladog stvaraoca. On slovi za jednog od najtraženijih i najangažovanijih muralista sa Balkana. Na svom talentu radio je dugo da bi stigao do "zvezda".

- Murale radim dugi niz godina, a sve je počelo kroz grafite u tinejdžerskim danima, tu sam zapravo i zakoračio u svet slikarstva. Javne površine su mi oduvek bile prirodan prostor izraza, pa mi je zidno slikarstvo bilo logičan nastavak mog umetničkog puta - priča nam Radovanović.

Što se tiče tehnike u kojoj radi, primarno su to akrilne fasadne boje, a alati variraju od četke do rolera.

- Uglavnom sam fokusiran na profesionalne angažmane i legalne "zidove", projekte u javnom prostoru - stambene zgrade, škole, kulturne centre, sportske i komercijalne objekte - kaže Peđa.

A šta je sve i gde radio?

- Kao zanimljive lokacije izdvojio bih Silose u Beogradu - kako zbog specifičnog oblika zida, koji je sam po sebi izazov za kompoziciju, tako i zbog značaja tog prostora, koji po mom mišljenju predstavlja najvažniji nezavisni kulturni centar u ovom delu Evrope - navodi Radovanović.

Kad već spominjemo Evropu, valja reći da je osim u Srbiji i pomenutoj Češkoj, svoj umetnički trag ostavio, zabeležio u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, UAE, Letoniji, Rumuniji. Kaže da svaka od tih zemalja donosi drugačiji pristup radu - kulturološke razlike, tehnička logistika, reakcije publike, što me neprestano razvija kao umetnika.

Osim zemalja, interesantne su i lokacije, odnosno objekti po kojima "slika". Osim autentičnih silosa u prestonici, vrlo je neobična i pomenuta železnička stanica u Češkoj.

- U Plzenu sam realizovao mural na železničkoj stanici, što za mene ima snažnu simboliku - jer upravo takva mesta predstavljaju tačke susreta, prolaznosti i razmene, kako ljudi, tako i kultura. Gradska uprava zajedno sa upravom Čeških železnica izabrali su baš taj zid za moj rad, želeći da kroz vizuelni jezik prenesemo duh Balkana u srednjoevropski urbani pejzaž. Mural inspirisan pirotskim ćilimom tu je dobio dodatnu dimenziju - postao je most između tradicije i zajedničkih slovenskih korena - objašnjava Peđa.

Kaže da je za njega osim silosa u Beogradu, vrlo posebno iskustvo i mural rađen na ostrvu Palm Jumeirah u Dubaiju.

- To je zbog osećaja da ste na veštačkom ostrvu u obliku palme, kontrasta između lokalnog konteksta i modernog urbanog pejzaža - kaže svetski a naš muralista.

Kad je reč o daljim planovima, otkriva nam da već 21. jula krenuo na mini turneju po Italiji, gde će učestvovati na dva festivala čije galerije među svojim muralima imaju radove najznačajnijih umetnika današnjice poput Okuda San Miguel, Milo i Aec Interesni Kazki.

- To mi je zaista velika čast. Nakon toga sledi kratka pauza u Beogradu, a zatim i festival u Španiji sredinom avgusta. Leto je za nas sezona najveće aktivnosti, a ostatak godine nosi druge izazove. Takođe, otvaraju se mogućnosti za realizaciju novih angažmana na drugim kontinentima, što doživljavam kao korak napred - ne samo kao umetnik, već i kao kulturni radnik koji nastoji da povezuje ljude, scene i ideje - ističe Peđa.

Naš sagovornik kaže da mu je u fokusu i dalje razvoj umetničkih projekata u Beogradu - posebno programi za strane umetnike koje pokreće sa kolegama iz drugih zemalja.

- Cilj je da Beograd postane prepoznatljiv kao savremeni centar urbane umetnosti u ovom delu Evrope - poručuje Predrag.

U percepciji običnog čoveka, murali su neretko "tamo neko crtanje po zidu". Međutim, za nekoga ko se celim umom, dušom, rukama i srcem da tome, u pitanju je nešto daleko veće.

- Za mene, mural je vizuelni dijalog sa mestom i ljudima. Nije samo estetika - već način da se prenese identitet zajednice, kritika, nada ili sećanje. Svaki rad ima jasnu ideju, vezu sa prostorom i želju da ostavi trag, ne samo na zidu već i u svesti prolaznika. Slažem se, ranije su murali često bili pogrešno shvatani, ali se svest o njihovoj vrednosti u javnom prostoru značajno promenila - i u Evropi i kod nas. Ljudi su danas otvoreniji i više uključeni - zaključuje Radovanović.

(Telegraf)