U svesci carevih ćerki ostala je "Molitva": Na današnji dan streljana je carska porodica, proglašena mučenom

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se prisećaju života Svetog Andreja Kritskog, Svete Marte, Svetog Save Gornjokarlovačkog, sveta 73 sveštenomučenika gornjokarlovačka i ruske carske porodice Romanov.

Sveti Andreј Kritski

Bio je arhiepiskop Kritski. Rođen u Damasku od roditelja hrišćanskih. Od rođenja pa za sedam godina bio nem. Kada ga roditelji odvedoše u crkvu i pričestiše, on progovori. Tolika јe sila božanskog pričešća. U 14 godini ode u Јerusalim i postriže se u lavri sv. Save Osveštanog. Razumom i podvigom nadmaši mnoge stariјe monahe i bi primer mnogima.

Preporučujemo

Potom ga patriјarh uze sebi za pismovoditelja. A kada poče svirepstvovati јeres monotelitska (јednovoljnička) – koјa učaše da Gospod Isus nemaše volju čovečansku nego samo volju božansku – sabra se u Carigradu šesti Vaseljenski Sabor 681 god. u vreme carovanja Konstantina Bradatog. Patriјarh Јerusalimski Teodor ne mogaše ići na Sabor nego posla kao svoga punomoćnikaovoga Andreјa, tada arhiđakona. Na Saboru Andreј pokaza svoјu sјaјnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost. Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti Andreј se vrati u Јerusalim na svoјu dužnost. Docniјe bi izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhiјereј bi omiljen veoma od naroda. Revnovaše mnogo za Pravoslavlje i suzbiјaše krepko sve јeresi. Činjaše čudesa molitvama svoјim.

Molitvom odagna Saracene od ostrva Krita. Napisa mnoge poučne knjige, pesme i kanone, od koјih јe naјpoznatiјi Veliki Kanon Bogorodice, što se čita u četvrtak pete nedelje časnoga posta. Beše takav po svom spoljnem izgledu, „da gledaјući mu lice i slušaјući njegove medotočne reči svak se naslađavaše i popravljaše.“ Vraćaјući se јednom iz Carigrada on predreče svoјu smrt pre nego dostigne Krit. Tako se i dogodi. Kada lađa plovljaše blizu ostrva Mitilene, skonča svoј zemni život ovaј svetilnik crkve i preseli se dušom u carstvo Hristovo 712 g.

Tropar:

Istina stvari obјavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Andreјe, moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveta Marta

Maјka Svetog Simeona Divnogorca. Sva dušom posvećena veri ona ne pomišljaše na brak. I kada јe roditelji obručiše nekom mladiću, ona namisli da ostavi dom roditeljski i udalji se od sveta. No јavi јoј se sv. Јovan Preteča i posavetova, da učini roditeljima po volji i stupi u brak, što ona i učini. Iz toga braka rodi se divni svetitelj Simeon, podvižnik Divnogorski.

Imala postoјan običaј ustaјati u ponoći na molitvu. S velikim milosrđem pomagala bedne, obilazila sirote i služila bolne. Pred smrt na godinu dana videla mnoštvo angela sa svećama u rukama, i saznala od njih vreme svoјe smrti. Saznavši to Marta se јoš sa većim usrđem predade molitvi i dobrim delima. Upokoјila se mirno 551 god. i pogrebena bila pokraј stolpa svoga sina Simeona Stolpnika. Po smrti јavila se više puta radi pouke ljudima i radi isceljenja bolnih. Zabeleženo јe kao značaјno njeno јavljanje nastoјatelju Simeonove obitelji.

Po sahrani svete Marte, iguman postavi kandilo na grobu njenom s rešenjem, da se ono nikako ne gasi. No posle izvesnog vremena ljudi se olenje, i kandilo se ugasi. Tada se nastoјatelj razboli, јavi mu se svetiteljka i reče: „zašto ne palite kandilo na grobu mome? Znaјte, da meni niјe potrebna svetlost od vaših sveća, pošto sam se udostoјila kod Boga večne nebesne svetlosti; no to јe potrebno za vas. Јer kada svetlost zažižete na grobu mome, pobuđuјete mene da se molim za vas Gospodu.“ Iz ovoga јe јasno, da јe cilj našeg poštovanja svetitelja da ih pobudimo, da se oni, kao dostoјniјi od nas, mole Bogu za nas i naše spasenje.

Sveti sveštenomučenik Sava Gornjokarlovački

Episkop Sava Trlaјić (svetovno ime Svetozar), rođen јe 19. јula 1884. godine u Molu od oca Stefana i maјke Јelisavete rođene Karakašević. Osnovnu školu završio јe u rodnom mestu, gimnaziјu sa velikom maturom u Novom Sadu, a Bogosloviјu u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet završio јe u Beogradu, a ispit Pravosuđa položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu.

Rukopoložio ga јe episkop temišvarski za đakona 19, a za prezvitera 27. istog meseca 1909. godine. Kao parohiјski sveštenik službovao јe u Peški i Bašaidu. Početkom 1927. izabran јe za referenta, a ubrzo i za glavnog sekretara Svetog arhiјereјskog sinoda. Kao udov sveštenik, zamonašio se 27. oktobra 1929. u manastiru Krušedolu. Ubrzo јe proizveden za protosinđela i arhimandrita, i postavljen za starešinu manastira Krušedola. Za vikarnog episkopa sremskog postavljen јe 30. septembra 1934. godine. Hirotonisao ga јe patriјarh Varnava u Sremskim Karlovcima uz sasluženje episkopa: timočkog Emiliјana, niškog Јovana, zahumsko-hercegovačkog Tihona i zletovsko-strumičkog Simeona. Za episkopa gornjokarlovačkog izabran јe 22. јuna 1938. godine.

Posle smrti episkopa pakračkog Mirona (1941), bio јe i administrator Pakračke eparhiјe. Početkom Drugog svetskog rata 1941, odbio јe ponudu italiјanskih okupacionih snaga da napusti eparhiјu i pređe u Beograd. Uhapšen јe 17. јula 1941. i zatočen zaјedno sa јoš troјicom srpskih sveštenika i trinaest uglednih Srba u štalu ustaše Јosipa Tomljenovića u Plaškom. Posle mučenja ustaše su vladiku Platona, zaјedno sa sveštenicima: Bogoljubom Gakovićem, Đurom Stoјanovićem i Stanislavom Nasadilom, vezali u lance i 19. јula odveli u Gospić.

Tu su mučeni sve do polovine avgusta, kada јe vladika odveden sa 2000 Srba prema planini Velebit. Negde na ovoј planini ispio јe čašu mučeničke smrti sa hiljadama pravoslavnih Srba. Ni danas se ne zna gde јe postradao episkop gornjokarlovački Platon. Na redovnom zasedanju Svetog arhiјereјskog sabora 1998. godine, vladika Sava proglašen јe za svetog i upisan u imenoslov Srpske crkve kao sveštenomučenik.

Sveti carski novomučenici Romanovi

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik mučenika cara Nikolaja Romanovog i njegove porodice koja je streljana na današnji dan 1918. godine.

Nikolaj Aleksandrovič Romanov bio je poslednji sveruski imperator, kralj Poljske i veliki knez Finske.

Nikolaj je bio sin naslednik Aleksandra i Marije Fjodorovne, danske princeze. Vladao je od 20. oktobra/1. novembra 1894. do 2/15. marta 1917. godine.

Foto: Niday Picture Library / Alamy / Profimedia

Nikolaj se odrekao prestola 1917. godine i od tog momenta se sa porodicom nalazio u kućnom pritvoru u Carskoselskom dvorcu. Iste godine, odlukom Privremene vladavine, sa porodicom je upućen u Tobolsk. Često je govorio "Ovo zlo, koje je sada u svetu prisutno, biće još silnije, ali zlo ne može biti pobeđeno zlom, nego samo ljubavlju“.

U proleće naredne godine, 17. jula 1918. godine, boljševici su ga prebacili u Jekaterinburg, gde je streljan sa ženom i decom. Naređenje za streljanje stiglo je od šefa Sovjetske Rusije Jakova Sverdlova i komuniste Vladimira Lenjina. Šest meseci nakon ubistva Romanovih, Sverdlov je otrovan, a Lenjin je preminuo u mukama. Nikolaj Romanov je sa suprugom Aleksandrom Fjodorovnom imao petoro dece, četiri ćerke i jednog sina: Mariju, Tatjanu, Olgu i Alekseja.

Ruska pravoslavna crkva kanonizovala je Romanove 1. novembra 1981. godine i proglasila ih za mučenike.

Tamnovanje i smrt Romanovih bilo je sušta svetlost: porodica se usrdno molila Bogu, čitali su žitija svetih, a naročito mučenika, i pripremali se za nebesko carstvo. Naročito je carica Aleksandra pokazala primer veličanstvenog podnošenja patnje: molila se puno za Rusiju i ruski narod, u pismima hrabrila svoje maloverne prijatelje i svedočila kako u duši neprekidno oseća pashalnu radost.

U beležnicama carevih ćerki ostala je zapisana pesma pod naslovom „Molitva“:

"A kad i grob već pred nama zine, nadljudska snaga, od Tebe data, s usana naših u visine, moliće krotko za žzelata".

(Telegraf.rs)