Kardiolog sa Dedinja upozorava u čemu svi grešimo, a utiče na srce: Evo šta da radite ako osetite OVE simptome

Tokom leta češće dolazi do srčanog udara, upozorava kardiolog dr Danijela Drašković, sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Ona je u podcastu Zdravo sa Ivanom objasnila ko je u riziku, zašto je važan unos vode i podsetila da treba voditi računa i ne praviti veliku temperaturnu razliku u zatvorenom prostoru u odnosu na spoljašnju temperaturu.

- Treba voditi računa kada je temperaturna razlika u pitanju, kada rashlađujemo prostoriju ne sme biti velike razlike u odnosu na spoljašnju, ono što je važno reći je i da ne treba spavati ispod klime. Takođe, ne smemo da unosimo u organizam previše rashlađenu vodu, voda mora da bude na sobnoj temperaturi, hladna voda može da izazove spazam želuca, može da izazove mučnine, povraćanje, bolove u želucu, objasnila je dr Drašković.

Preporučujemo

Kako je dalje istakla, tokom letnjeg perioda javljaju se češće srčani udari, te je dobro biti na oprezu.

- Rizična grupa su stariji pacijenti, pacijenti koji su već oboleli od nekih kardiovaskularnih oboljenja, dijabetičari, pacijenti koji su hipertoničari sa neregulisanim vrednostima krvnog pritiska. Rizična grupa su i ljudi koji rade po visokim temperaturama i obavljaju težak fizički posao. Tu je i dehidratacija organizma, neunešenje dovoljne količine vode u organizam, objasnila je dr Drašković.

Sa širenjem krvnih sudova, organizam se bori time što kompenzuje taj mehanizam znojenjem, tada dolazi do gubitka elektrolita, natrijuma, kalijuma i magnezijuma iz našeg organizma.

- Krv postaje gušća, viskoznija, sklonija stvaranju ugrušaka, trombova, i samim tim povećan je rizik kako za moždani udar, tako i za srčani infarkt. Sa širenjem tih krvnih sudova isto dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost. Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, kao i do aritmije. Uzimajte dovoljno tečnosti, redovno svoju terapiju i konsultujte svog lekara da li je potrebno možda korigovarti dozu, naravno, izbegavajte najtoplije delove dana, objasnila je dr Drašković u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Simptomi srčanog udara

Kada nastupi srčani udar  najpre se javlja bol koja se javlja u sredogruđu i to najčešče prilikom neke fizičke aktivnosti, se dalje ka levoj ruci, u leđima, ali može se javiti i u vilici.

Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović objasnio je kako izgleda kada preti srčani udar, i podsetio da su neki simptomi potpuno nespecifični.

- Mogu se javiti simptomi kao što je bol u donjoj vilici, bol u leđima između lopatica, a onda obično ljudi pomisle na neki drugi mogući uzrok. Ako osetimo bol u predelu srca, ukoliko se on širi u levom ramenu, u levoj nadlaktici, a zatim u podlaktici, ili šaci, onda je potrebno javiti se lekaru. Bitno je da obratimo pažnju ako su naši roditelji, brat ili sestra imali infarkt miokarda, objasnio je u podcastu Zdravo sa Ivanom profesor Mitrović.

Ljudi u četrdesetoj godini ne mogu i ne žele da prihvate da imaju neki zdravstveni problem, što se odnosi i na srčane bolesti, pojasnio je tada profesor Mitrović.

- Terapija se mora uzimati redovno, i u najvećem broju slučajeva u pitanju su lekovi koji se uzimaju trajno, zato je važno javiti se karidologu na vreme, otkriti problem i otpočeti lečenje kako bi se bolest držala pod kontrolom, objasnio je naš poznati kardiolog.

(Telegraf.rs)