Održana komemoracija povodom smrti dr Dragoljuba Ackovića, jednog od najznačajnijih romskih intelektualaca

U prostorijama ERIAC-a, Evropski romski institut za umetnost i kulturu Srbija - ERIAC Srbija u Beogradu, 16. jula 2025. godine, sa početkom u 16 časova, održana je komemoracija povodom smrti dr Dragoljuba Ackovića, jednog od najznačajnijih romskih intelektualaca, pisaca, istoričara i boraca za prava romske zajednice u savremenoj istoriji Srbije i Balkana.

Ova dostojanstvena, ali i izuzetno emotivna komemoracija okupila je brojne romske aktiviste, kulturne radnike, predstavnike akademske zajednice, institucija i medija, ali i prijatelje i poštovaoce lika i dela Dragoljuba Ackovića, čoveka čije su misli i reči bile oružje u borbi za jednakost, dostojanstvo i ponos Roma.

Preporučujemo

Komemoraciju su otvorili Nađa Greku i Bratislav Mitrović u ime ERIAC-a, institucije koja je na dostojanstven i posvećen način organizovala ovaj događaj, dajući punu simboliku mestu i trenutku oproštaja od jednog od najvažnijih sinova romskog naroda.

Uvodne reči bile su posvećene njegovom životu, delu, neumornoj borbi za istinu i pravdu, ali i ličnim vrlinama koje su ostavile neizbrisiv trag na sve koji su ga poznavali. Jedan od najemotivnijih momenata bio je govor Dragana Ristića, umetnika i lidera benda KAL, koji je sa suzama u očima, ali uz jasne i snažne reči, istakao: "Dragoljub je bio naš most ka istoriji, ali i svetionik ka budućnosti. On je znao ko smo i kuda treba da idemo. Bez njega, mnogi od nas nikada ne bi znali koliko vredimo. Njegove reči bile su snaga u trenucima kada nismo imali ni glas."

Ispričao je Dragan film kroz reči, izazvao emociju kroz suze, ali i tugu koja je odraz jednog velikog gubitka za celu romsku zajednicu. Govor Gorana Vasića, novinara Rromanipen - RTS aktiviste i prijatelja pokojnog Ackovića, osvetlio je delove života koje javnost često zaboravlja, trenutke tišine, borbe u senkama, predanost pisanju i istraživanju kada niko nije verovao da istorija Roma ikoga interesuje.

Vasić je poručio: "On nas je naučio da istoriju ne pišu pobednici, već oni koji ne dozvoljavaju da ih zaborav proguta.“ Prisutnima su se obratile i prof. dr Biljana Sikimić, ispred SANU, i dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište", koje su govorile o Ackovićevom doprinosu kulturi sećanja i proučavanju genocida nad Romima u Drugom svetskom ratu. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici državnih institucija.

U ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, počast je odao državni sekretar Ninoslav Jovanović. Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, gospodin Dalibor Nakić, takođe je odao počast svojim prisustvom. Zlatomir Jovanović podsetio je okupljene da je Acković bio jedan od najzaslužnijih za institucionalno postavljanje romske politike i afirmacije identiteta kroz obrazovanje i kulturu.

Posebno dirljiv trenutak bila je prisutnost Miloša Ackovića, sina Dragoljuba, koji je zajedno sa suprugom i decom primio reči utehe, poštovanja i ljubavi od prisutnih.U ime porodice, Miloš je preneo sledeće: "Otac je ostavio temelje, sada je na nama da ih ne srušimo, već da na njima gradimo puteve istine. Njegov amanet je obaveza. Da budemo bolji, hrabriji i ponosniji."

Aktivista i učeni sin, Milorad Popović o Dragoljubu: "Dragoljub Acković je bio više od istraživača, bio je stub zajednice. Njegova dela moraće se učiti, čitati i tumačiti, jer bez njih ne može se razumeti romska istorija, ali ni naša zajednička sadašnjost, a ni budućnost ."

Dr Dragoljub Acković bio je prvi Rom član Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač mnogih kulturnih inicijativa, autor više desetina knjiga, i neumoran istraživač romske istorije, jezika i identiteta. Njegov novinarski rad postavio je temelje moderne romske misli u Srbiji i šire. Odlazak Dragoljuba Ackovića ostavlja veliku prazninu, ali i večnu svetlost za sve koji žele da nastave njegovim stopama, putem znanja, borbe, ljubavi prema sopstvenom narodu i univerzalne pravde. Neka mu je večna slava i hvala. Narod koji ima Dragoljuba Ackovića za svog sina, ima istoriju, ima sadašnjost, ali i budućnost.

Telegraf.rs/Milorad Popović