Evo da li Srbi odlaze na redovne preglede: Rezultati novog istraživanja možda će vas iznenaditi

Briga o zdravlju je iskrena, ali akcija ponekad kasni, dok nezdrav način života ima dugoročne posledice. To su najvažnije poruke najnovijeg Štadinog izveštaja o zdravlju. Najobimnija zdravstvena studija u Evropi obuhvatila je odgovore 27.000 građana iz 22 zemlje. U istraživanju su učestvovali i građani Srbije.

Magali Gins iz Belgije godinama novinarima iz više od 20 zemalja predstavlja rezultate zdravstvenog istraživanja koje Štada sprovodi od 2014. godine. Ona je bivša profesionalna karatistkinja, brine o zdravlju, a njena deca tinejdžeri, verovali ili ne, ne koriste mobilne telefone.

Preporučujemo

„Zavisi i od zdravstvenog sistema, ali prvi korak moramo mi sami da napravimo. Bolje jedna voćka dnevno, nego nijedna. Probajte više da spavate, da ne budete stalno ispred ekrana kompjutera ili telefona. Ne morate da trčite maraton, ali umesto lifta izaberite stepenice. Mali koraci i promene čine mnogo i za fizičko i za mentalno zdravlje“, objašnjava Magali Gins, direktorka Agencije za istraživanja.

Istraživanje je pokazalo da tek svaki peti ispitanik ide na sve preventivne preglede, 46 odsto ide na neke, a čak 34 odsto građana Evrope ne odlazi na preventivne preglede. Najviše o zdravlju brinu Holanđani, pa građani Slovačke i Češke, Portugalije. Najmanje o zdravlju brinu Rumuni i građani Kazahstana.

A mi? Svaki drugi građanin Srbije, tačnije 55 odsto, ide na sve ili neke od preventivnih pregleda, poručujemo i da smo zadovoljni tim uslugama. Većina kaže da se muči da održi zdrav način života zbog nedostatka motivacije i vremena. Manjak vremena ima skoro 40 odsto naših sugrađana.

„Mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana. Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga“, ističe Piter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe.

Da brinemo o zdravlju najviše nas motivišu članovi porodice, životni partneri, izabrani doktor – koji odnosi 56 odsto glasova, pa prijatelji i farmaceuti.

Ipak, većina Evropljana svakodnevno pije i kafu i energetske napitke, dok trećina svakodnevno konzumira i alkohol. Zavisnost od društvenih mreža je takođe problem za trećinu ispitanika, trećina svakodnevno puši cigarete, elektronske cigarete ili vajpuje.

„Naš izveštaj nudi činjenice o relevantnim temama zdravstvene zaštite, i time podstiče debatu među ključnim stranama u zdravstvu, od čelnih ljudi države i institucija, do medija. Jer bez zdravih građana nema ni zdrave ni sigurne budućnosti“, poručuje Piter Goldšmit.

Ovogodišnje istraživanje takođe pokazuje i da su građani Belgije, Švajcarske i Danske najzadovoljniji zdravstevnim sistemom. Najnezadovoljniji su u Mađarskoj Bugarskoj, Irskoj. Poverenje u lekare opšte prakse iskazuje 81 odsto Danaca, ali i 65 odsto Srba.

(Telergaf.rs/RTS)