U ovoj slasnoj kaši kuvala se cela ovca! Od žumara prste da poližete, kažu da je "top" za kolena i one stvari

Nije kačamak, samo tako izgleda. Malo se više, zapravo, rasteže. U toj smeđoj smesi nalazi se cela ovca! Prste da poližete, ako volite jaku, masnu i jedinstvenu gastronomsku đakoniju istočne Srbije.

Vlaški je ovo kraj, a narod se ponosi svojim kulturnim bogatstvom, jedinstvenim i često nepoznatim. Skriveno selo Kladurovo nadomak Petrovca juče je bilo domaćin Žumarijade, manifestacije na kojoj se priprema jelo žmare, na vlaškom jeziku "žumijare". Specijalitet postoji od vajkada na Homolju i upisan je u nematerijalnu kulturnu baštinu. Zato, kažu meštani, ne sme da se izgubi ni zaboravi, pa rado posećuju ovaj događaj.

"Pomaže oko potencije! Pogledajte, ja imam 70 godina, vidi kakvo lice. K'o mladić", priča nam jedan učesnik. Šalu na stranu, to je, kaže - lek. Kolagen iz kostiju ovce zapravo je ono što daje specifičnu teksturu jelu, a veruje se, pogoduje zglobovima. Da li pogoduje i muškosti, uverite se i samo sledeće godine.

Jer... Ne pravi se ovo jelo tako često. Osim na Žumarijadi, moguće je okusiti ga na tradicionalnim veseljima ili u tužnim situacijama, na velikim daćama. Potrebna je, ipak, cela ovca i to od najmanje 60 kilograma, mnogo praziluka, kukuruznog brašna i masti. I mnogo vremena - čitava noć. Znači, samo na veliko, u kazanu.

Krčkali su se kazani još od subote u Kladurovu. Ljudi koji su cele noći mešali žmare u kazanu, potom su celog dana služili goste manifestacije. A jelo je sveže, toplo i samo se rasteže.

"Nema je nigde na kugli zemaljskoj ova vrsta hrane", pričaju!

I jedna napomena, nemojte da vas neko prevari.

"One se samo od ovčetine prave. Čak ne ni od ovna, nego samo od ovce. Ko to voli, napraviće ga dobro, a ko radi samo da ga proda i zaradi novac i ko špara, taj neće napraviti ukusno žmare", iskren je jedan od posetilaca.

U Kladurovu juče nije bilo lošeg žmara, žumara ili žumijera - takmičile su se četiri ekipe, a prvo i drugo mesto osvojio je Milan Jovanović. Treće mesto pripalo je Dobrici Petroviću. Milan je dvostruki osvajač jer je imao dva najbolja kazana, a žiri ocenjuje žumijare iz svakog pojedinačno (bilo ih je 10).

"Bez 18 sati ne može da se sprema, od klanja ovce do završetka proizvoda. Cela ovca se stavlja, osim glave, vune, utrobe, inače, stavlja se sa kostima. Ovca mora da ima minimum 60 kilograma, dodaje se 30 kilograma praziluka bez lista, 4-5 kilograma kukuruznog brašna i 2-3 kilograma masti za zapršku, voda i so", priča nam učesnik Miladin Sulejmanović.

U jednom trenutku ovca se vadi iz kazana i meso se odvaja od kostiju, a potom se kuvanje nastavlja.

Ima i onih koji su nam dali malo drugačiji recept. Ljubiša Trailović iz Gršljana je ranije, kaže, osvajao prvo mesto, ima vrlo istančan ukus za žmare, a ove godine, kaže, niko nije omanuo.

"Najmanje na kazan ide 5 kila masti, najmanje, ide od 15 do 20 kila praziluka, 5-6 kila brašna i to ti je sve, cela kompozicija za njih", priča nam Ljubiša i dodaje da se žumare pravi ne samo u Kladurovu, već i u Ranovcu, Manastirici i Starčevu.

"Nije bilo svadbe bez toga", dodaje.

Svi imaju jedan cilj - sačuvati tradiciju od zaborava kako bi i buduće generacije uživale u ovom ukusu.

"Ovo je 15. manifestacija i inače žumare kao jelo je zaštićeno kulturno nematerijalno dobro i to je naše kulturno nasleđe koje treba da živi i posle nas", kazala nam je Milica Paunović iz organizacije.

Reč je o starom jelu iz perioda pre turskih osvajanja, ali tada nije bilo kukuruza. Miladin je poznavalac ne samo recepta, već i istorije ovog jela, pa nam je dao zanimljiva objašnjenja.

"Kad su došli Turci u Srbiju, bila je nedelja, svadba. Seli Turci da jedu vlaške žmare, a tada se zaprška pravila od loja. Kad su došli Turci, naši Vlasi su se dosetili da naprave zapršku od svinjske masti, kako Turci ne bi jeli. I tako je opstala ova vrsta hrane. Danas stavljamo više praziluka i mesa. Kukuruz je kod nas stigao u 18. veku, a pre toga ljudi su umesto kukuruznog brašna skupljali plod cera i hrasta, koji se sušio i na ručnom kamenu se pravilo brašno", rekao je Miladin Sulejmanović.

Na Žumarijadi smo zatekli i jednu Kenijku, Kami (Camille) - koja je oduševljena srpskom hranom. Kakve su žmare? Klima glavom zadovoljno. Nažalost, ne znamo francuski, ali kako nam je objasnio Beograđanin Bojan i čijoj je pratnji stigla Kami, ona obožava srpsku hranu.

(Telegraf.rs)