Ušli smo u odgajivačnicu NAJJAČIH PASA NA SVETU! Ovo su UBICE VUKOVA, jedna stvar nas je ostavila bez reči

Cela Srbija već nedeljama ne prestaje da priča o Ajazu, psu rase kangal, koji je na Pešterskoj visoravni usmrtio vuka u trenutku kada je pokušao da napadne stado ovaca koje je čuvao. Upravo taj događaj bio je povod da ekipa Telegrafa istraži svet ovih impresivnih pasa i njihovih odgajivača, a ono što smo otkrili na terenu, prevazišlo je sva očekivanja.

Psi rase kangal vekovima važe za jedne od najsigurnijih i najstabilnijih čuvara stada, a njihova prava priroda danas se može videti u srcu Šumadije, gde se tradicija ukršta sa profesionalnom kinologijom (naukom o psima). Wolf’s land Serbia iz Kragujevca, jedina zvanično registrovana odgajivačnica rase kangal u Srbiji pri Međunarodnom kinološkom savezu (FCI) i Kinološkom savezu Srbije, a njeni vlasnici, otac i sin, Ivica i Vuk Veljović otvorili su nam vrata svog imanja i uveli nas u svet pasa koji su hiljadama godina bili jedina linija odbrane između stada i vukova.

Kangal je pas čija je pojava mirna, gotovo nenametljiva, ali u toj tišini postoji stalna budnost. On posmatra, procenjuje i pamti, a tek kada proceni da je granica ugrožena, reaguje i prvenstveno se oglašava lavežom za "uzbunu". Upravo ta sposobnost razlikuje kangala od većine drugih rasa i čini ga jednim od najpouzdanijih pasa koje je čovek ikada imao uz sebe.

Od Peštera do svetskih izložbi

Ljubav prema ovim plemenitim životinjama kod porodice Veljović nije slučajna. Kako sami kažu, sve je zapisano u genetici. Poreklom sa Pešterske visoravni, iz sela Suvi Do, odrasli su uz priče o psima koji su simbol snage i vernosti, a priča o odgajivačnici Wolf’s land Serbia nije započela kao poslovni plan. Kako priča Vuk Veljović, sve je počelo jednim psom koji je u njihov život došao gotovo slučajno.

- Deda je imao firmu za otkup vune i obilazeći Pešter, ti psi su nam zapali za oko. Zaljubili smo se u taj tip psa, a sve je krenulo od jednog poklonjenog šteneta 2014. godine. Tada nismo znali gotovo ništa o rasi. Ali vrlo brzo smo shvatili da je to pas kome moraš da se posvetiš u potpunosti. Ne možeš polovično. Od tada, rad sa kangalima postao je naša životna misija - započinje priču Vuk Veljović.

Taj prvi susret bio je uvod u ozbiljnije upoznavanje rase, ali i povratak na iskustva sa Pešterske visoravni, gde su kangali i danas nezamenljivi čuvari stada.

- Tamo vidiš njihovu pravu prirodu. Pas zna gde mu je stado, zna gde mu je granica i nema potrebe da ga tome iko uči - objašnjava Vuk.

Iako su prvenstveno radni psi, kangali iz odgajivačnice Wolf’s land Serbia redovno se pojavljuju i na kinološkim izložbama i takmičenjima, gde se ocenjuju građa, kretanje i tipičnost rase. Kako objašnjavaju vlasnici, cilj učešća na izložbama nije samo osvajanje titula, već potvrda da se radi o pravilno odgajanim i genetski stabilnim psima.

- Izložba pokaže da li pas ima sve ono što treba da ima jedan pravi kangal, ali za nas je važnije da on u praksi bude ono što treba da bude - kaže Vuk Veljović za Telegraf.rs.

Psi iz ove odgajivačnice do sada su osvajali visoke ocene i priznanja, ali se nikada ne gubi iz vida da je njihova osnovna uloga - čuvarska.

Kako prepoznati pravog kangala?

Jedan od najvećih problema sa kojima se rasa danas suočava jeste to što se ime kangala često koristi za pse koji toj rasi ne pripadaju. U moru informacija na internetu, ljudi često mešaju kangale sa sličnim turskim ili azijskim rasama.

Ivica i Vuk naglašavaju da pravi kangal ima strogo definisan standard i karakteristike.

- Glava ne sme biti teška i mastifoidna, odnosno treba da bude više u obliku trougla sa blagim suženjem ka njuški. Crna maska mora biti čista i bez belina, rep savijen u karakterističan krug, dok zadnje noge moraju biti pravilno uglaste kako bi psu dale snagu i eksplozivnost - objašnjava Ivica Veljović i naglašava da je bitno i da grudni koš psa dolazi do njegovog lakta, a ne iznad.

Prema njegovim rečima, posebno važan detalj je i činjenica da mu je zadnji deo tela viši od prednjeg, kao i tamna poddlaka, koja je znak prilagođenosti uslovima u kojima je rasa nastala.

- To su stvari koje se ne mogu lažirati - kaže Ivica Veljović za Telegraf.rs.

Zanimljivost koju malo ko zna jeste da su stručnjaci iz Srbije, poput dr Milivoja Uroševića i Borivoja Joksimovića, direktno učestvovali u standardizaciji kangala u Turskoj tokom osamdesetih godina. Veljovići nastavljaju tu tradiciju, držeći se striktnih FCI pravila.

Nežni džin, ali i zaštitnik

Kako za Telegraf.rs objašnjava Ivica Veljović, najveća zabluda o kangalima jeste predstava o agresivnom i nepredvidivom psu i ističe da je kangal pas sa nultom tolerancijom na agresiju prema čoveku, ukoliko se s njim pravilno postupa.

- Kangal nije pas koji skače i napada bez razloga. On je pas koji ima izuzetnu samokontrolu, miran i staložen dok vlasnik ne kaže drugačije. On ne napada čoveka da bi ga povredio, već da bi ga zaustavio. Prvo upozorava, kroz ponašanje i stav tela, a tek ako se granica uporno ne poštuje, reaguje - kaže Ivica za Telegraf.rs.

Ivica Veljović je naveo i primer koji se njima dogodio sa njihovom starom kujom i komšijom koji je pokušao da iznese alat iz garaže, naglasivši da komšiju poznaju godinama.

- Gotovo svaki dan smo pili kafu sa njim, mazio je psa i poznaju se, ali eto, taj dan smo sedeli u kući i doručkovali kada je on došao. Pas ga je pustio da uđe, verovatno mislivši da je došao na kafu, ali mu nije dozvolio da izađe sa stvarima... Jednostavno ga je oborila šapama na zemlju i držala ga dok mi nismo čuli buku iz dvorišta. Kada smo izašli na prozor imali smo šta i da vidimo, komšiju na travi i nju preko njega. Čim nas je videla, ona se sklonila, kao da je rekla: "Moj posao je završen" - prisetio se Ivica kroz smeh.

Upravo ta samokontrola koju su Ivica i njegov sin Vuk Veljović pomenuli vidi se i u svakodnevnom ponašanju pasa u odgajivačnici. Iako su snažni, krupni i fizički impresivni, njihovo kretanje je sporo i promišljeno. Nema nervoze, nema nepredvidivih reakcija, već osećaja da pas tačno zna gde je i šta mu je zadatak.

Posebno su ponosni na odnos ovih pasa prema deci. U odgajivačnici Wolf’s land Serbia, ovi gorostasi postaju "bejbisiteri". Snimak na kom se kangal od 80 kilograma pokorava bebi, ležeći na leđima i pokazujući stomak, govori više od hiljadu reči o njihovoj plemenitosti.

Njihovi pokreti u blizini dece postaju sporiji i pažljiviji, kao da instinktivno znaju da se snaga mora povući.

- Kao da tačno znaju kada treba biti nežan - kaže Vuk uz osmeh prepričavši nam kako njihov kangal Janko polako prilazi njegovoj devojčici.

Takvo ponašanje nije rezultat dresure, već vekovne selekcije. Kangal nije selektovan za borbu, već za čuvanje, što se vidi u njegovom odnosu prema čoveku, ali i prema prostoru koji štiti, kao i drugim životinjama. Najbolji kangali su oni koji odrastaju uz stado od najranijeg uzrasta.

- Takav pas ne uči da čuva. On to postaje. Ovce tada nisu objekat zaštite, već deo čopora, što u potpunosti menja odnos psa prema njima - kaže Ivica.

Ipak, genetika često pokaže svoju snagu i kod pasa koji kasnije dođu u kontakt sa stadom, što još jednom potvrđuje koliko je instinkt ove rase duboko ukorenjen.

Kangal kao način života

Ivica Veljović ističe da je važno razumeti da kangal nije pas za svakoga.

- Ovo nije pas za lanac, niti pas za dvorište bez svrhe. Kangal mora da ima zadatak. Kada mu se oduzme svrha, dolazi do problema - kaže on za Telegraf.rs.

Upravo zbog toga, većina negativnih priča koje prate ovu rasu, prema njegovim rečima, nije u vezi sa psima, već sa ljudima koji nisu razumeli njihovu prirodu.

- Kangal vrlo jasno pokazuje kada mu nešto smeta. Ako se ta upozorenja ignorišu, pas će reagovati. Ali čak ni tada neće ujesti već će, kao što sam već rekao, oboriti čoveka na zemlju i držati ga dok se ne pojave vlasnici. Ako te kangal ujede, to samo znači da je isključivo tvoja krivica - dodaje Ivica Veljović.

Ženka je tihi vođa

Kada je reč o odbrani stada od vukova i šakala, Veljovići otkrivaju da je tajna uspeha timski rad, a jedan od najzanimljivijih aspekata života kangala jeste hijerarhija unutar čopora. Idealna postava su dva mužjaka i jedna ženka i, dok mnogi očekuju da mužjak ima glavnu ulogu, praksa pokazuje da je ženka ključna figura.

- Ženka je ta koja drži sistem. Ona ostaje uz stado, okuplja ostale pse i prva reaguje kada oseti promenu u okruženju. Ona je alarm i strateg koji zadaje završni udarac predatoru ako priđe preblizu - objašnjava Ivica.

Ishrana i dezinfekcija kao temelj

Kako objašnjavaju u odgajivačnici Wolf's land Serbia, ništa u radu sa ovom rasom ne sme biti prepušteno slučaju, jer se stabilan pas ne dobija improvizacijom, već sistemom. Ozbiljna odgajivačnica mora da ima jasno organizovan prostor u kome psi imaju mir, rutinu i dovoljno kretanja, ali i odvojene zone za štence, kuje sa leglima i odrasle pse, kako bi se izbegao stres i nekontrolisani kontakti.

Posebna pažnja posvećuje se higijeni i zdravstvenoj zaštiti, jer su prvi meseci života štenaca presudni. Kako ističu odgajivači, najveća opasnost u tom periodu je parvo virus, zbog čega se striktno vodi računa o dezinfekciji prostora, kontroli ulazaka i izlazaka, kao i pravilnoj i pravovremenoj vakcinaciji. Štenci se ne odvajaju od majke dok ne prođu osnovni zdravstveni ciklus, jer svako prerano odvajanje može ostaviti trajne posledice po njihovo zdravlje i ponašanje.

- Kotilice su popločane kako bi se lakše čistile i dezinfikovale, a kako štenci nemaju odmah mogućnost regulisanja telesne temperature, ubacili smo im i prostirke koje konstantno drže 35 stepeni. Njih držimo tri do četiri dana, dok štenad ne steknu tu mogućnost regulacije toplote - objašnjava Ivica Veljović za Telegraf.rs i naglašava da prostirku ne treba držati duže od toga kako kod kuje ne bi došlo do mastitisa zbog tople podloge.

Važan segment je i ishrana, koja mora biti prilagođena prirodnim potrebama psa, a ne navikama čoveka. U Wolf’s land Serbia ishrana se zasniva pretežno na sirovom goveđem mesu, uz dodatke koji prate uzrast i fizičko stanje psa, dok se svinjsko meso koristi isključivo termički obrađeno. Kako objašnjavaju, pravilna ishrana nema veze sa agresijom, već sa imunitetom, stabilnošću i opštim zdravljem psa.

- Pas je potomak vuka, a ko kuva vuku u prirodi - kaže Ivica, a Vuk dodaje da odrastao pas pojede oko kilogram do dva mesa dnevno.

Prema njihovim rečima, uvek je bolje dati psu manje hrane nego više kako se ne bi "utromio" i kako bi se izbegli potencijalni problemi u starosti sa kičmom i zglobovima, naglašavajući da to ne znači da pas treba da bude neuhranjen.

Osim fizičkih uslova, ozbiljna odgajivačnica mora da vodi računa i o genetici, selekciji i karakteru pasa. Parenja se planiraju, ne rade se stihijski, a svaki pas se posmatra ne samo po izgledu, već i po naravi, stabilnosti i sposobnosti da ispuni ono zbog čega je rasa nastala.

- Nije poenta imati puno pasa, već imati prave pse - poručuju Veljovići.

Ime koje nosi simboliku

Ime odgajivačnice Wolf’s land Serbia (Vukova zemlja Srbija) nosi višeslojnu simboliku koja duboko povezuje porodičnu tradiciju Veljovića, nacionalni identitet i samu suštinu rase koju odgajaju.

Najjednostavniji, a ujedno i najemotivniji nivo simbolike leži u činjenici da se Ivičin sin zove Vuk. On je taj koji je sa ocem gradio odgajivačnicu od samog početka, završio veterinarsku školu zbog pasa i danas predstavlja budućnost te priče. Kako Ivica kaže, to je "Vukova zemlja" u smislu poseda i nasleđa koje ostavlja svom sinu, čime ime odgajivačnice postaje neka vrsta porodičnog pečata.

On je takođe dodao i da samo ime Vuk koje je odabrao za sina nije bilo slučajno.

- U srpskoj tradiciji i starim spisima, poput onih Svetog Save, vuk zauzima centralno mesto kao životinja kojoj se narod klanjao i prema kojoj je gajio strahopoštovanje. Ime simbolizuje ideju da je vuk, baš kao i naš narod, preživljavao kroz vekove bez obzira na nedaće - kaže Ivica Veljović ponosno.

Nazivom "Wolf’s land Serbia", Veljovići odaju priznanje vuku kao "vrhovnom" predatoru.

- Kakav god pas da bude, vuk je uvek iznad - navodi Ivica iskreno, misleći na njegovu savršenu prilagođenost prirodi.

Kangal svoj puni smisao dobija tek u odnosu na vuka. Vuk je u tradiciji simbol opstanka i slobode, dok je kangal pas koji stoji između vuka i stada, između opasnosti i sigurnosti.

- On nije ni lovac ni žrtva. On je čuvar - kaže Ivica Veljović za Telegraf.rs.

On takođe napominje da je naziv na engleskom jeziku odabran namerno kako bi se međunarodnim ljubiteljima rase i kinolozima odmah dočarala atmosfera i poreklo pasa. On želi da svako ko čuje ime Wolf’s land Serbia odmah pomisli na autentičan, surov predeo gde se odgajaju psi sposobni da žive i rade u "zemlji vukova".

U toj ulozi čuvara, u tišini, strpljenju i snazi koja se ne pokazuje bez potrebe, leži suština ove rase i ove odgajivačnice.

(Telegraf.rs)