Ministarka Macura oštro poručila: Za femicid treba uvesti doživotnu kaznu zatvora, Evropa to već radi!

Dva femicida u 24 sata potresla su Srbiju u kojoj je 12 žena ubijeno od početka godine. Da i Evropa traži rešenje za duboko ukorenjeni problem svedoči vest iz Italije koja uvodi novo krivično delo, femicid, za koje predviđa kaznu doživotnog zatvora.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti Tatjana Macura rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je o zakonskim izmenama govorila prilikom obeležavanja nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.

Preporučujemo

"Dakle, radi se o Izmenama zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji u našoj zemlji važi od polovine 2017. godine i ono što mi danas imamo od podataka jeste na koji način se ovaj zakon primenjuje do sada. U prethodnoj godini izrečeno je oko 30.000 hitnih mera. To su mere koje prekidaju komunikaciju ili udaljavaju nasilnika od žrtve“, navela je Macura.

U godini pre toga izrečeno je oko 32.000 mera.

Primena zakona u praksi

"Može se zaključiti da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje u praksi. Ono gde nailazimo na problem jeste kako ohrabriti žene da istraju u tom procesu kada prvi put prijave nasilnika, da istraju do kraja, da ne dolaze u situaciju da mu se vraćaju i da odgovore na sve mere podrške koje mogu doći od institucija sistema. Zato što to nisu samo mere koje se odnose na primenu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tu postoji niz drugih mera kao što recimo pružanje adekvatne pomoći u okviru sigurnih kuća koje postoje u Srbiji“, istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, veoma često žene žrtve nasilja odbijaju korak broj dva jer misle da u određenim situacijama same mere koje se primenjuju iz okvira zakona o sprečavanju nasilja u porodici daju rezultate - prekida se nasilni proces i one uspevaju da izađu iz nasilja.

"Međutim, u nekim drugim patološkim ili ozbiljnijim situacijama to se ne dešava i neophodno je da žene razumeju da je apsolutno neophodno da prihvate sve one mere koje su pred njima. Mi vrlo dobro znamo koliko su žene u toj situaciji ranjive i koliko nemaju u tom trenutku kapacitet da razumeju na koji način su i koliko izložene opasnosti i zato mislim da je to zajednički zadatak svih nas“, navodi Macura.

Koji je zadatak medija

Pre svega, dodaje, zadatak je svih na nivou institucija i onih koji zagovaraju dalje izmene zakona kako bi se pomoglo ženama, kao i zadatak medija.

"Mnogi mediji ovu temu zloupotrebljavaju, izveštavaju senzacionalistički i u tom smislu je veoma važno da podignemo svest i o tome na koji način se izveštava o ovoj temi, da bismo svaki put iskoristili mogućnost da kažemo - pozovite 192, pozovite 0800 100 600 - to su brojevi telefona na kojima možete da dobijete adekvatnu podršku i pomoć, da ne govorimo o pojedinim organizacijama civilnog društva koje takođe pružaju usluge SOS podrške“, objašnjava Macura.

Koliko mere treba da budu rigorozne

Senat u Italiji je jednoglasno usvojio nacrt zakona koji uvodi krivično delo femicid i za to će biti doživotna kazna zatvora.

Macura kaže da je vrlo izazovno uvesti u krivični zakonik jedno novo krivično delo kakvo je femicid.

"Međutim, ukoliko se stvore kapaciteti i u našoj državi i u bilo kojoj drugoj da se ovo prepozna kao posebno krivično delo, jedina adekvatna kazna i ovde se ograđujem zato što ovo nije stav Vlade nego moj lični, jeste da se uvede kao doživotna kazna. Zato što mislim da sve druge opcije u kojima bismo samo povećavali aktuelne kazne koje postoje po osnovu krivičnog zakonika kada se radi o ovakvoj vrsti ubistava, ne bi promenile suštinski ništa“, podvukla je Macura.

Kakve su aktuelne kazne

Veoma često ne dođemo do situacije da se propiše maksimalna kazna i zato jeste važno da mi u budućem periodu, ne samo u okviru krivičnog zakonika, razmišljamo o izmenama koje bi recimo prepoznale femicid kao posebno krivično delo, nego i da razmišljamo o onim preventivnim zakonima, kakav je zakon o sprečavanju nasilja u porodici i pomognemo onim institucijama, pre svega institucijama, napomenula je gošća Dnevnika.

Odgovorno i dalje tvrdim da su institucije jedino mesto gde može da se pruži sveobuhvatna podrška žrtvama nasilja, da im se pomogne kada dođu u susret sa žrtvom - da imaju veću moć u svojim rukama, podvukla je ona.

Poboljšati primenu zakona

"Mi vidimo da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje, ali on se može primenjivati još bolje i zato je važno da do kraja ove godine dobijemo informacije i od predstavnika tužilaštva, predstavnika MUP-a, od ljudi koji su zaposleni i angažovani u centrima za socijalni rad, od ljudi koji se neposredno bave žrtvama, a imaju recimo licencirano pružanje usluga u okviru organizacija civilnog društva - sva ta mišljenja zajedno treba da se saberu, da vidimo u kojoj meri još ovaj preventivni zakon možemo da poboljšamo, da bi se ta crna statistika još više smanjila", navodi.

Prijaviti nasilje

Za 14 godina više od 430 žena je ubijeno u porodičnom nasilju, ipak samo tri odsto u tom periodu su prijavile nasilje.

"Veoma često svedočimo i takvim naslovima u medijima, kada se dogodi slučaj ubistva ili trostrukih ubistava kao poslednjih desetak dana, da je okolina imala neka saznanja - da znaju da je neko bio prek i da je pravio probleme u okviru svoje porodice, a da nije učinila korak. Kad imamo ta saznanja možemo da učinimo nešto", ističe Macura.

Važno da žrtva istraje

Smatra da svi imamo obavezu da reagujemo. "Dakle, zakon o sprečavanju nasilja u porodici određene institucije obavezuje na to, ali obavezuje i nas kao građane i ako ništa drugo obavezuje nas naša savest. Bolje nego da se posle toga iščuđavamo po medijima zašto je došlo do nečega. Svako od nas može da učini taj jedan korak i da pomogne žrtvi nasilja da iz nasilja izađe. I onda kada prijavi to nasilje, tada je u stvari još i najznačajnija podrška svih nas i institucija, neposredne okoline, onih koji se bave ovom temom, zato što je važno da žrtva istraje", kaže ministarka.

Prema njenim rečima, jedan od koraka na kojem žrtva posustane jeste taj kontakt sa tužilaštvom kada dođe do vođenja procesa praktično pred sudovima, kaže ona.

"Tu žrtve odustaju i ja mislim da u tom trenutku mi moramo da pokažemo dodatne napore da joj pomognemo da istraje u tom procesu do kraja", dodaje Macura.

Većina onih koji vrše nasilje u porodici nakon što se izreknu prve hitne mere ne radi to više, dolazi do nekog načina razilaska iz te partnerske zajednice, ali postoje određeni patološki slučajevi koji su ekstremni koji na kraju "okupiraju" medije i našu pažnju za koje je potrebno uložiti dodatni napor, napominje.

O ubistvu u Bajinoj Bašti

Govoreći o ubistvu u Bajinoj Bašti, gde je nasilje bilo prijavljeno a počinilac bio osuđen za nasilje u porodici, Macura kaže da je zamka da mi u stvari nikada ne znamo u potpunosti šta je prethodilo tom slučaju.

"Dakle, mi imamo samo pojedine delove iz tog konkretnog slučaja na koji možemo da se vežemo, ali mi ne znamo okolnosti do kraja. Ja ne bih komentarisala taj slučaj u javnosti. Ukoliko je bilo propusta na nivou institucija, dobili ste informaciju i od strane ministra unutrašnjih poslova, evo i sa moje strane, budite sigurni da institucije sistema neće oćutati na takvo iskustvo", zaključila je Tatjana Macura.

(Telegraf.rs/RTS)